Blizard (vetar)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Blizard je jaka snežna oluja koju karakterišu jaki stalni vetrovi jačine najmanje 56 km/h (35 mph) i traje duži vremenski period—obično tri sata ili više. Prizemna mećava je vremensko stanje u kome sneg ne pada, ali se rastresiti sneg na tlu podiže i raznosi jakim vetrovima. Mećave mogu imati ogromnu veličinu i obično se protežu na stotine ili hiljade kilometara.

Definicija i etimologija[uredi | uredi izvor]

Naneseni sneg u blizini Buroa, Lankašir, Engleska, januar 1963.

U Sjedinjenim Državama, Nacionalna meteorološka služba definiše mećavu kao jaku snežnu oluju koju karakterišu jaki vetrovi koji izazivaju sneg koji za posledicu ima slabu vidljivost. Razlika između mećave i snežne oluje je jačina vetra, a ne količina snega. Da bi bila mećava, snežna oluja mora da ima trajne vetrove ili česte udare koji su veći ili jednaki 56 km/h (35 mph) sa snegom koji duva ili nanosi, što smanjuje vidljivost na 400 m (0,25 mi) ili manje i mora trajati duži vremenski period—obično tri sata ili više.[1][2]

Iako jaka hladnoća i velike količine snega mogu da prate mećave, one nisu neophodne. Mećave mogu doneti uslove za beljenje i mogu paralizovati regione danima, posebno tamo gde su snežne padavine neobične ili retke.

Jaka mećava ima vetrove preko 72 km/h (45 mph), skoro nultu vidljivost i temperature od −12 °C (10 °F) ili niže.[3] Na Antarktiku mećave su povezane sa vetrovima koji se prelivaju preko ivice ledenog platoa prosečnom brzinom od 160 km/h (99 mph).[3]

Prizemna mećava se odnosi na vremenske uslove u kojima se rastresiti sneg ili led na tlu podižu i raznose jaki vetrovi. Primarna razlika između prizemne mećave i obične mećave je u tome što se u prizemnoj mećavi u to vreme ne stvaraju padavine, već su sve padavine već prisutne u obliku snega ili leda na površini.

Australijski biro za meteorologiju opisuje mećavu kao: „Snažan i veoma hladan vetar koji je natovaren snegom, od kojih je bar neki deo podignut sa zemlje prekrivene snegom“.[4]

Oksfordski rečnik engleskog jezika zaključuje da je termin mećava verovatno onomatopejski, izveden iz istog značenja kao udarac, eksplozija, žulj i blesak ; prva zabeležena upotreba za vremenske prilike datira iz 1829. godine, kada je definisana kao „nasilan udarac“. Svoju modernu definiciju postigao je 1859. godine, kada je bio u upotrebi u zapadnim Sjedinjenim Državama. Termin je postao uobičajen u štampi tokom oštre zime 1880–81.[5]

Olujni sistemi Sjedinjenih Država[uredi | uredi izvor]

Veoma loši uslovi tokom mećave u blizini Tajms skvera u Njujorku, 2015.
Martovska mećava u Severnoj Dakoti, 1966.
Bruklinski most tokom velike snežne mećave 1888.

U Sjedinjenim Državama, olujni sistemi koji su dovoljno moćni da izazovu mećave obično se formiraju kada se mlazni tok spusti daleko na jug, dozvoljavajući hladnom, suvom polarnom vazduhu sa severa da se sukobi sa toplim, vlažnim vazduhom koji se kreće sa juga.[6][7]

Kada se hladan, vlažan vazduh iz Tihog okeana kreće na istok ka Stenovitim planinama i Velikim ravnicama, a topliji, vlažni vazduh krene severno od Meksičkog zaliva, sve što je potrebno je kretanje hladnog polarnog vazduha koji se kreće na jug i formira potencijalnu mećavu. uslovi koji se mogu prostirati od Teksaškog Panhendla do Velikih jezera i srednjeg zapada . Mećava se takođe može formirati kada se hladni front i topli front pomešaju i mećava se formira na graničnoj liniji.

Drugi olujni sistem se javlja kada se hladno jezgro nisko iznad oblasti Hadsonovog zaliva u Kanadi pomeri ka jugu preko jugoistočne Kanade, Velikih jezera i Nove Engleske. Kada se hladni front koji se brzo kreće sudari sa toplijim vazduhom koji dolazi na sever iz Meksičkog zaliva, javljaju se jaki površinski vetrovi, značajna advekcija hladnog vazduha i obimne zimske padavine.

Sistemi niskog pritiska koji se kreću sa Stenovitih planina na Velike ravnice, široku ravnu zemlju, veći deo prekrivenih prerijama, stepama i travnjacima, mogu izazvati grmljavinu i kišu na jugu i jake snegove i jake vetrove na severu. Sa malo drveća ili drugih prepreka za smanjenje vetra i duvanja, ovaj deo zemlje je posebno osetljiv na mećave sa veoma niskim temperaturama i uslovima beljenja. U pravom belilu nema vidljivog horizonta. Ljudi se mogu izgubiti u sopstvenim dvorištima, kada su vrata samo 3 m daleko, i morali bi da napipaju svoj put nazad. Vozači moraju da zaustave svoje automobile gde se nalaze, jer je put nemoguće videti.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Blizzard at the US National Weather Service glossary”. Weather.gov. 2009-06-25. Pristupljeno 2012-08-18. 
  2. ^ „Blizzards”. www.ussartf.org. Pristupljeno 11. 5. 2018. 
  3. ^ a b "Blizzard" Encyclopædia Britannica Online retrieved 17 March 2012
  4. ^ „Blizzard definition, Weather Words, Australian Government Bureau of Meteorology”. Bom.gov.au. Pristupljeno 2012-08-18. 
  5. ^ Entry for Blizzard. Oxford English Dictionary. 
  6. ^ „Blizzards”. www.ussartf.org. Pristupljeno 11. 5. 2018. 
  7. ^ weather.com - Storm Encyclopedia Arhivirano februar 11, 2013 na sajtu Wayback Machine

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Blizzard na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Близард_(ветар)&oldid=27556073”