Кошава

Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Географском факултету у Београду. Датум уноса: октобар—децембар 2018. Википедијанци: Ова група студената ће уређивати у ГИП-у и молимо вас да не пребацујете овај чланак у друге именске просторе Википедије. Позивамо вас да помогнете студентима при уређивању и допринесете да њихови уноси буду што квалитетнији.

За друге употребе, погледајте Кошава (вишезначна одредница).

Кошава је југоисточни ветар, који дува са Карпата. Доноси суво и хладно време и има велики утицај на локалну климу. Најчешће дува током јесени и зиме. Удари ветра могу достизати брзину и до 70 km/h, мада се просечна брзина ветра креће између 25 и 45 km/h. Забележене су и топле кошаве. Осећа се на северу до Суботице, на југу до Ниша а на западу до Шида.

Настаје када је висок ваздушни притисак над Украјином, а низак над западним Средоземљем. Најјача је на улазу у Ђердапску клисуру.

Зими може изазвати пад температуре на -30 °C (-22 ° F). У лето је хладно и прашњаво. Она варира дневно, и најјача је између 5:00 и 10:00 ујутру. Кошава је обично узрокована зонама ниског притиска преко Јадранског мора и одговарајуће зоне високог притиска у јужној Русији.

Брзина и појава ветра Кошава опала је од 1949. до 2010. Иста студија показала је да Кошава обично траје два до три дана, а једнодневни догађаји су веома ретки.

Име се такође традиционално користи у северозападној Бугарској, што значи југоисточни или источни ветар. Постоји изрека: „Када кошава удари, Нишава се замрзава“.

Литература

• Дукић, Душан (2006). Климатологија. Београд: Географски факултет.