Božur

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Božur (ime).
Božur
Paeonia rockii.jpg
Božur
Taksonomija
Carstvo: Plantae
Odeljak: Magnoliophyta
Klasa: Magnoliopsida
Red: Saxifragales
Porodica: Paeoniaceae
Rod: Paeonia
L.
Vrste
(vidi spisak)

Božur (lat. Paeonia) je rod višegodišnjih biljaka iz istoimene familije (Paeoniaceae). To je zeljasta ili poludrvenasta biljka sa podzeminim krtolasto zadebljalim stablom, sa dvojno, trojno ili višestruko deljenim, naizmenično raspoređenim listovima. Cvet je krupan, pojedinačan, polusimetričan, crveno-roze boje. Plod je u obliku meška sa većim brojem krupnih semenki. Cveta na proleće od marta do maja.[1]

Razne vrste božura rastu divlje i gaje se kao naše omiljeno narodno cveće. Nekad u školskoj, a danas samo u narodnoj medicini upotrebljava se cvet, ređe krtola i seme (Paeoniae flos, tuber et semen), za lečenje padavice, velikog kašlja, za umirivanje uzbuđenog nervnog sistema, za lečenje hemoroida i dr. Biljka je otrovna i nije dovoljno ispitana ni hemijski ni klinički. U narodu se još ponegde upotrebljava božur kao lek. Nisu retki slučajevi trovanja, jer nestručnjaci ne znaju ni dozu ni način upotrebe božura. U korenu ima tanina, etarskog ulja, masti, šećera, nekih alkaloida i drugih nepoznatih sastojaka. Homeopatska medicina upotrebljava svež koren.

U cvetu ima tanina i peonidina (jedna glikozidna antocijanska boja). On se upotrebljavao nekad protiv epilepsije, a danas još ponegde protiv grčevitog kašlja i kao sastojak čaja za dimljenje i kađenje astmatičara.

U semenu ima masnog ulja, šećera, tanina, smole i boje. I ono se nekad upotrebljavalo protiv epilepsije. Izaziva povraćanje. Kod nas ga upotrebljavaju žene za uređivanje menstruacije, i tako najlakše dolazi do trovanja.

Ne preporučuje se upotreba božura za lečenje.

U Srbiji postoji pet vrsta zaštićenog divljeg božura[1]:

Narodna imena[uredi]

Narodna imena za Paeonia officinalis: arapče, božurak, božurić, brozgva, devetak, duhovska ruža, ženski božur, kraljev cvijet, kurjak, mačur, prstenik, trojačke rože, trojaška rožica, turkarica.

Za Paeonia corallina: božur, mosur, muški božur, planinski božur, trava od tri rožčića, crljeni božur.

Za Paeonia peregrina: bažur, božur, brozgva, kosovski božur.

Vrste[uredi]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. 1,0 1,1 Zavod za zaštitu prirode Srbije: „Sačuvajmo divlje božure u Srbiji“, pristup 17.5.2013

Literatura[uredi]

  • Jovan Tucakov: Lečenje biljem.
  • Dragoslav Životić i Dragana Životić: Lekovito bilje u narodnoj medicini.


Spoljašnje veze[uredi]