Pređi na sadržaj

Boleslav I Hrabri

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Boleslav I Hrabri
Boleslav I Hrabri
Lični podaci
Datum rođenja966. ili 967.
Mesto rođenjaPoznanj,
Datum smrti17. jun 1025.(1025-06-17) (58/59 god.)
Mesto smrtiKrakov?,
Porodica
SupružnikJudita od Ugarske, Emnilda od Lužica, Oda od Majsena
PotomstvoBezprim Pjast, Regelinda, Mješko II Pjast, Otto Bolesławowic
RoditeljiMješko I Pjast
Dubravka od Češke
DinastijaPjastovi
Knez Poljske
Period992-1025
PrethodnikMješko I Pjast
Kralj Poljske
Period1025-1025
NaslednikMješko II Pjast
Vojvoda Bohemije
PrethodnikVladivoj Pšemisl
NaslednikJaromir, vojvoda Češke

Boleslav I Hrabri ili Boleslav I Pjast (polj. Bolesław I Chrobry; 966. ili 967—17. jun 1025)[1] je prvi kralj Poljske (1025) iz dinastije Pjastova. Bio je vojvoda Poljske (992—1025).[2][3][4]

Rani život

[uredi | uredi izvor]

Boleslav je rođen 966. ili 967. godine,[1] kao prvo dete poljskog Meška I i njegove supruge, bohemske princeze Dobrave.[5][6] Njegov Epitaf, koji je napisan sredinom 11. veka, naglašavao je da je Boleslav rođen od „bezvernog“ oca i „pravoverne“ majke, što sugeriše da je rođen pre krštenja svog oca.[6][7] Boleslav je kršten ubrzo nakon rođenja.[8] Ime je dobio po svom dedi po majci, Boleslavu I, vojvodi od Češke.[9] O Boleslavovom detinjstvu se ne zna mnogo. Njegov epitaf beleži da je podvrgnut tradicionalnoj ceremoniji šišanja u uzrastu od sedam godina i da je pramen njegove kose poslat u Rim.[8] Poslednji akt sugeriše da je Mješko želeo da svog sina stavi pod zaštitu Svete stolice.[8][10] Istoričar Tadeuš Mantojfel kaže da je Boleslavu bila potrebna ta zaštita jer ga je otac poslao na dvor Otona I, cara Svetog rimskog carstva, u znak njegove odanosti caru.[10] Međutim, istoričar Marek Kazimirz Baranski primećuje da je sporna tvrdnja da je Boleslav poslat kao talac na carski dvor.[11]

Pristupanje i konsolidacija

[uredi | uredi izvor]
Mapa koja prikazuje Poljsku
Poljska i delovi Pomeranije privremeno osvojeni početkom Boleslavove vladavine

Mješko I je umro 25. maja 992. godine.[12][13] Savremenik Titmar iz Merseburga je zabeležio da je Mješko ostavio „da se njegovo kraljevstvo podeli među mnogim pretendentima“, ali je Boleslav ujedinio zemlju „lisičjim lukavstvom“[2] i proterao svoju maćehu i polubraću iz Poljske.[3][4] Dva poljska gospodara Odilijen i Przibivoj,[14] koji su podržavali nju i njene sinove, oslepljeni su po Boleslavovom naređenju.[4] Istoričar Pšemislav Viševski napominje da je Boleslav već preuzeo kontrolu nad celom Poljskom do 992;[15] Pleščinjski piše da se to dogodilo tek u poslednjim mesecima 995. godine.[3]

Prve Boleslavove kovanice su izdate oko 995. godine.[16] Na jednoj od njih stajao je natpis Vencievlavus, što pokazuje da je ujaka svoje majke, vojvodu Vaclava I od Češke, smatrao svecem zaštitnikom Poljske.[17] Boleslav je poslao pojačanje u Sveto rimsko carstvo da se bori protiv Polabskih Slovena u leto 992. godine.[18][19] Boleslav je lično predvodio poljsku vojsku da pomogne carskim trupama u invaziji na zemlju Obodrita ili Veleta 995. godine.[18][19][20] Tokom kampanje upoznao je mladog nemačkog monarha, Ota III.[21]

Sobeslav, poglavar češke dinastije Slavnika, takođe je učestvovao u kampanji 995. godine.[22] Koristeći Sobeslavovo odsustvo, Boleslav II od Češke je upao na Slavnikovo vlastelinstvo i naložio pomor većine članova porodice.[23] Saznavši za sudbinu svojih rođaka, Sobeslav se nastanio u Poljskoj.[3][24] Boleslav mu je dao utočište „radi [Sobeslavovog] svetog brata“,[25] biskupa Adalberta Praškog, prema agiografijama potonjeg.[26] Adalbert (poznat kao Vojčeh pre svog posvećenja)[27] takođe je došao u Poljsku 996. godine, jer je Boleslav „bio prilično prijateljski raspoložen prema njemu“.[26][28] Adalbertove hagiografije sugerišu da su biskup i Boleslav blisko sarađivali.[29] Početkom 997. Adalbert je napustio Poljsku da bi prozelitirao među Prusima, koji su napadali istočnu granicu Boleslavovog carstva.[20][29] Međutim, pagani su ga ubili 23. aprila 997. godine.[29] Boleslav je otkupio Adalbertove ostatke, plativši njihovu težinu u zlatu, i sahranio ih u Gnjeznu.[11][29][30] Delove leša biskupa mučenika poslao je caru Otonu III koji je bio Adalbertov prijatelj.[30]

Početak pokrštavanja Poljske

[uredi | uredi izvor]

Otac Boleslava je bio knez Mješko I, koji je primio hrišćanstvo 966. i od tada se Poljska smatra hrišćanskom zemljom. Mješko i Boleslav su verovali da su pokrštavanjem dobili zeleno svetlo da zauzimaju okolne zemlje u ime vere. Do 997. zauzeo je već dosta okolnih teritorija, a pokušaj zauzimanja Pruske pokazao se neuspešnim.

Teritorijalni dobici

[uredi | uredi izvor]

Boleslav je nasledio od svog oca područje oko doline Varte, što je bilo mnogo manje od današnje Poljske. Do 997, Boleslav je već posedovao

Nešto kasnije širi se na

Pokušaj pokrštavanja Prusa

[uredi | uredi izvor]

Boleslav Hrabri je poslao svetog Adalberta Praškog 997. na Baltik kao misionara sa ciljem pokrštavanja Prusa. Tim pokušajem i misionarskim radom, Adalbert Praški završio je kao mučenik i kao svetac.

Adalbert Praški je pokušao kao i drugi misionari da uveri Pruse da sveti hrastovi nemaju nikakvih duhova. Da bi to dokazao sjekao je svete hrastove od Prusa. Prusi su to protumačili kao svetogrđe, pa su ubili Adalberta Praškog. Boleslav ga je otkupio za onoliko zlata koliko je bio težak. Bio je prvi slovenski svetac. Proglašen je svecem i od katoličke i od pravoslavne crkve.

"Krunisanje prvog poljskog kralja," rad Jana Matejka 1889, Kraljevski dvorac Varšava

Partnerstvo cara Otona III

[uredi | uredi izvor]

Boleslav Hrabri je 1000. primio cara Otona III tokom njegovog hodočašća grobu svetog Adalberta Praškog u Gnjeznu. Boleslav dobija titulu „brat i partner u carstvu“. Tokom te posete Oton dodeljuje Gnjeznu status nadbiskupije i tako nastaje poljska nadbiskupija u Gnjeznu. Postojanje nadbiskupije doprinelo je dužem razdoblju kasnije poljske samostalnosti.

Ratovi

[uredi | uredi izvor]

Posle smrti Otona III 1002, Boleslav Hrabri zauzima Lužice i Majsen. Iskoristio je svađe oko nasleđa, pa je tako preuzeo carske teritorije. Boleslav je ranije podržavao Henrika II Bavarskog protiv Otona III, pa ga je podržao u toku borbe za tron nakon Otonove smrti.

Boleslav je osvojio je Bohemiju, pa je postao vojvoda Češke i Moravske (1003—1004), gde je vladao kao Boleslav IV. Henrik II je ratovao nekoliko puta protiv Boleslava. U prvom pohodu uspeo je delimično povratiti teritorije koje je Boleslav zauzeo. Posebnu važnost je imao Majsen.

Stalno je ratovao protiv Henrika II, tako da je konačno 1018. sklopljen mir po kome Lužice u kojima žive Lužički Srbi pripadaju Boleslavu, a Bohemija pripada Henriku. Boleslavu pripada i Moravska, a Majsen ostaje u nemačkim rukama. Pri tome je Boleslav trebalo da se obaveže da priznaje Henrika kao nadređenog, a da te zemlje pripadaju Boleslavu kao feud. Granica Poljske je istočno od Špreje i istočno od donjeg toka Odre.

Umešao se u sukob Jaroslava Mudrog i Svjatopolka I u Kijevskoj Rusiji. Pri tome je sebi pripojio istočnu Galiciju.

Prvi kralj Poljske

[uredi | uredi izvor]

Nakon smrti Henrika II Boleslav postaje 1025. prvi kralj Poljske. Poljska je uzdignuta na nivo kraljevine. Dotada su poljski vladari bili samo prinčevi. Brzo nakon toga Boleslav umire, a njegov sin Mješko II postaje novi kralj Poljske.

Boleslav je po prvi put ujedinio provincije, koje su postale tradicionalne teritorije Poljske:

Boleslav je bio nacionalni heroj Lužičkih Srba, jer ih je uključio u slovensku državu nakon duge borbe sa Nemcima.

Porodično stablo

[uredi | uredi izvor]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Siemowit
 
 
 
 
 
 
 
8. Lestko
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Sjemomisl
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Mješko I Pjast
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Gorka
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Boleslav I Hrabri
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Borživoj I
 
 
 
 
 
 
 
12. Vratislav I Pšemisl
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Ljudmila od Češke
 
 
 
 
 
 
 
6. Boleslav I Pšemisl
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Drahomira
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Dubravka od Češke
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Bjagota
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ a b Tymieniecki Kazimierz, Bolesław Chrobry. In: Konopczyński Władysław (ed): Polski słownik biograficzny. T. II: Beyzym Jan – Brownsford Marja. Kraków: Nakładem Polskiej Akademii Umiejętności. 1936. ISBN 83-04-00148-9. str. 248.
  2. ^ a b The Chronicon of Thietmar of Merseburg (ch. 4.58.), p. 192.
  3. ^ a b v g Pleszczyński 2001, str. 417.
  4. ^ a b v Manteuffel 1982, str. 56–57.
  5. ^ Wiszewski 2010, str. xliii.
  6. ^ a b Vlasto 1970, str. 115.
  7. ^ Wiszewski 2010, str. 57, 60.
  8. ^ a b v Wiszewski 2010, str. 63.
  9. ^ Barford 2001, str. 163.
  10. ^ a b Manteuffel 1982, str. 51.
  11. ^ a b Barański 2008, str. 51, 60–68.
  12. ^ Manteuffel 1982, str. 55.
  13. ^ Wiszewski 2010, str. xlii.
  14. ^ The Chronicon of Thietmar of Merseburg (ch. 4.58.), p. 193.
  15. ^ Wiszewski 2010, str. xxxvii.
  16. ^ Berend, Urbańczyk & Wiszewski 2013, str. 145.
  17. ^ Berend, Urbańczyk & Wiszewski 2013, str. 144–145.
  18. ^ a b Pleszczyński 2001, str. 416.
  19. ^ a b Manteuffel 1982, str. 56.
  20. ^ a b Vlasto 1970, str. 125.
  21. ^ Vlasto 1970, str. 124–125.
  22. ^ Manteuffel 1982, str. 57.
  23. ^ Manteuffel 1982, str. 57–58.
  24. ^ Manteuffel 1982, str. 58.
  25. ^ Life of Saint Adalbert Bishop of Prague and Martyr (ch. 25.), p. 165.
  26. ^ a b Wiszewski 2010, str. 13.
  27. ^ Barford 2001, str. 255.
  28. ^ Life of Saint Adalbert Bishop of Prague and Martyr (ch. 26.), p. 167.
  29. ^ a b v g Manteuffel 1982, str. 60.
  30. ^ a b Vlasto 1970, str. 104–105.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Tymieniecki, Kazimierz (1936). „Bolesław Chrobry”. Ur.: Konopczyński, Władysław. Polski słownik biograficzny. II: Beyzym Jan – Brownsford Marja. Kraków: Nakładem Polskiej Akademii Umiejętności. str. 248. ISBN 978-83-04-00148-0. 

Primarni izvori

[uredi | uredi izvor]
  • "Life of the Five Brethren by Bruno of Querfurt (Translated by Marina Miladinov)" In Saints of the Christianization Age of Central Europe (Tenth-Eleventh Centuries) (Edited by Gábor Klaniczay, translated by Cristian Gaşpar and Marina Miladinov, with an introductory essay by Ian Wood) [Central European Medieval Texts, Volume 6.]. Central European University Press. 2013. ISBN 978-615-5225-20-8. str. 183–314..
  • "Life of Saint Adalbert Bishop of Prague and Martyr (Translated by Cristian Gaşpar)" In Saints of the Christianization Age of Central Europe (Tenth-Eleventh Centuries) (Edited by Gábor Klaniczay, translated by Cristian Gaşpar and Marina Miladinov, with an introductory essay by Ian Wood) [Central European Medieval Texts, Volume 6.]. Central European University Press. 2013. ISBN 978-615-5225-20-8. str. 77–182..
  • Ottonian Germany: The Chronicon of Thietmar of Merseburg (Translated and annotated by David A. Warner) Manchester University Press. 2001. ISBN 978-0-7190-4926-2..
  • "The Deeds of Conrad II (Wipo)" In Imperial Lives & Letters of the Eleventh Century (Translated by Theodor E. Mommsen and Karl F. Morrison, with a historical introduction and new suggested readings by Karl F. Morrison, edited by Robert L. Benson). Columbia University Press. 2000. ISBN 978-0-231-12121-7. str. 52–100..
  • The Deeds of the Princes of the Poles (Translated and annotated by Paul W. Knoll and Frank Schaer with a preface by Thomas N. Bisson) CEU Press. 2003. ISBN 978-963-9241-40-4..

Sekundarni izvori

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Болеслав_I_Храбри&oldid=28553314”