Будућност (časopis za decu)

Za druge upotrebe, pogledajte Budućnost (višeznačna odrednica).

Budućnost

Naslovna strana 9. broja časopisa iz 1920. godine
Tip	časopis za decu
Format	24 cm
Vlasnik	Dragutin Vladisavljević
Glavni urednik	Dragutin Vladisavljević
Osnivanje	1920.
Jezik	srpski
Ukidanje	1929.
Grad	Zemun
Zemlja	Kraljevina SHS

Budućnost je bio prvi komunistički književni časopis za decu pokrenut u Kraljevini SHS. Izlazio je sa podnaslovom Zabavno-poučni list dece organizovanih radnika. Pokrenut je 1920, ali je iste godine i zabranjen, da bi ponovo počeo da izlazi 1923. Časopis je izlazio do 1929. godine. Pokrenut je kao dodatak listu Jednakost, glasilu jugoslovenskih žena socijalista (komunista). Vlasnik, izdavač i odgovorni urednik bio je Dragutin Vladisavljević.

Od 1923. godine, posle prekida u izlaženju, list je štampan uporedo ćirilicom i latinicom.

Istorijski kontekst nastanka časopisa

Napredni radnički pokret u zemljama bivše Jugoslavije počeo je da se razvija još od Prve internacionale i Pariske komune, da bi do 1914. godine u svim krajevima, sem Crne Gore, bile stvorene socijaldemokratske stranke i udruženja. Ubrzo se uvidela i nužnost postojanja posebnih formi okupljanja i vaspitanja radničkog podmlatka koji treba da nastavi borbu za ostvarenje svojih ciljeva. Po uzoru na dečje organizacije koje su početkom 20. veka delovale pri nemačkoj, francuskoj i nekim drugim socijalističkim partijama zapadne Evrope, Radničke novine, organ Socijaldemokratske partije Srbije, u broju od 2. februara 1910, ističu neophodnost organizovanog rada sa radničkom decom. Polazeći od toga, tokom 1910, prvo pri partijskoj organizaciji u Beogradu, a zatim u još nekim mestima Srbije, dolazi do osnivanja ženskih sekcija „Budućnost", sa ciljem da se upute majke radnice „u pravilno negovanje i podizanje dece, koja će se još u porodici od malih nogu vaspitavati u socijalističkom duhu".

Ubrzo, potom, na inicijativu Srpske socijaldemokratske partije i Sekretarijata žena socijademokrata u Socijalističkom narodnom domu u Beogradu, 20. oktobra 1913, osnovana je prva Dečja grupa „Budućnost". U nju su primana deca od 6 do 12 godina starosti, koju je trebalo zbrinuti dok su im roditelji na poslu. U listu Jednakost postojala je stalna rubrika pod nazivom „Budućnost", koja je bila namenjena deci. Za nju su pisali mnogi učitelji, pesnici i umetnici, želeći da svojim tekstovima doprinesu zabavi i vaspitanju najmlađih. Već u julu 1914. Dečja grupa „Budućnost" iz Beograda objavila je svoju prvu knjigu namenjenu radničkoj deci. Od nje je ostvarena dvostruka korist - postala je priručnik za socijalističko vaspitanje najmlađih i ostvaren je značajan prihod od prodatih knjiga, koji je uložen u fond za pomoć siromašnim članovima.

Posle završetka Prvog svetskog rata dolazi do ubrzanog obnavljanja radničkog pokreta. Na kongresu ujedinjenja socijalističkih partija i grupa, održanom od 20. do 23. aprila 1919. u Beogradu, stvorena je Socijalistička radnička partija Jugoslavije (komunista), koja je odlučila da se rad na organizovanju i vaspitanju radničkog podmlatka poveri njenoj Ženskoj sekciji, koja je to radila organizovanjem dečjih grupa „Budućnost" i izdavanjem istoimenog dečjeg lista.

Nastanak časopisa Budućnost

Časopis Budućnost pokrenut je u Beogradu tokom 1920. godine. Njegovo izlaženje zabranjeno je posle objavljivanja Obznane, odluke državnog vrha Kraljevine SHS da se od 29. decembra 1920. godine zabrani rad Komunističke partije Jugoslavije, čiji je organ i ovaj list bio. Njegov rad je, sa nešto izmenjenom koncepcijom, nastavljen 1923. godine. Časopis je izlazio do juna 1929. godine.

Koncept časopisa

Časopis Budućnost počeo je da izlazi sa podnaslovom Zabavno-poučni list dece organizovanih radnika. Kada je ponovo pokrenut 1923. izlazio je sa podnaslovom Proleterski dečji list za pouku i zabavu. Sa prvim brojem u 1924. menja podnaslov u Dečji list za zabavu i pouku, a od prvog broja za 1925. godinu u Zabavno-poučni list za mladež.

Časopis je rani i retki primer komunističkog književnog glasila posvećenog najmlađoj populaciji, što se vidi kroz njegov organizacioni okvir, programska načela, tipologiju književnih priloga koje je objavljivao i značaj koji je poklanjao ilustracijama i tehničkom uređenju lista. Uz stalno izveštavanje o vaspitno-obrazovnim inovacijama u revolucionarnoj Rusiji kao „dečjem raju“, Budućnost je strateški usmerena na raskrinkavanje ideoloških predrasuda i „odbranu“ proleterske dece od klasno utemeljenog buržoaskog vaspitanja, školstva i vrednosti, te se njegova kritička pedagogija može opisati i kao kontravaspitna. Za svoje čitaoce Budućnost kreira i posebnu vrstu literarnih sadržaja, koja se može nazvati radikalnom književnošću za decu. Časopis agituje za nove oblike dečje proleterske kulture i vaspitanja unutar građansko-kapitalističkog društvenog okruženja.

Ovaj časopis i njegova književnost proizlazili su iz nove progresivne pedagogije i bili vezani za ideju nove škole. Ta ideja je počivala na poverenju u kritičke sposobnosti dece, njihovu samostalnost u zaključivanju, kao i u sposobnost da razumeju klasne nepravde koju ta književnost često tematizuje. Velikim delom je to bilo zato što su se ova književnost i štampa i obraćale proleterskoj i seoskoj deci koja su klasnu nepravdu trpela, pa novi pedagozi nisu videli razlog zašto onda ne bi mogla razumeti i društvene mehanizme koje je proizvode.

Uredništvo i saradnici u listu

Sve vreme izlaženja časopisa njegov urednik bio je Dragutin Vladisavljević. U njemu su objavljivani originalni i prevedeni tekstovi mnogih naprednih ljudi, pa i poznatih proleterskih pesnika: Koste Abraševića, Ljubice Ivošević-Dimitrov, Marka Šarčevića, Vidosava Trepčanina, Milana Nestorovića, Nemira Osmog i drugih.

Literatura

• Tropin, Tijana; Barać, Stanislava (2019). Časopisi za decu: jugoslovensko nasleđe : (1918-1991) : zbornik radova. Beograd: Institut za književnost i umetnost. ISBN 978-86-7095-250-8.