Vazdušni napad na Plzenj 14. februara 1945.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Vazdušni napad na Plzenj 14. 2. 1945.
Deo Drugog svestkog rata

Jedan od bombardera B-17 koji je izvršio napad na Plzenj
Vreme14. februara 1945.
12:25 do 12:27
Mesto
Plzenj,  Čehoslovačka
Sukobljene strane
 SAD  Nemačka

Vazdušni napad na Plzenj 14. februara 1945. godine bila je jesna od operacija američkog ratnog vazduhoplovstva (USAAF) u zimu 1945. godine, tokom poslednje godine Drugog svetskog rata. Bombardovanje je izvedeno u sklopu svakodnevnih dejstava bombardera USAAF -a na zapadnočeški grad Plzenj, i ranžirnu železničku stanicu koja je u ovim napadima trebalo da bude oštećena za dalju upotrebu.[1]

Pozadina vazdušnog napada[uredi | uredi izvor]

Od početka 1945. godine bilo je svim zaraćenim stranama u Drugom svetskom ratu jasno da se na osnovu razvoj događaja na bojnim poljima nije očekivao veći manevar vojnih trupa. Nemačka je gubila jednu bitku za drugom. Sa druge strane fronta nadmoć saveznika u vazduhu je naprestano nastavio da jača.

Nemačka protivavionska odbrana bila je u rasulu, borbene vazduhoplovne jedinice borile su se i sa naprijateljem ali i sa brojnim problemima. A ti problemi su bili: nedostatak aviona, iskusnih piloti, zemaljskog osoblja na kraju, ali ne najmanje važno, Nemcima je sve više nedostajalo goriva, zbog neprestanog uništavanja rafinerija i skladišta od strane saveznički bombardera i lokalnih patriotskih snaga.

Ograničeni broj nemačkih lovaca koji bi nemački komandanti slali u vazdušne borbe smanjio je broj oborenih američkih ili britanskih bombardera. Poslednja preostala pretnja saveznicima ostala je protivavionska artiljerija, iako je već i ona bila znatno oslabljena i sa nedovoljnim zalihama municije.

Plzenjski pogon Škode, kao deo nemačkog inženjerskog koncerna Reichswerke Hermann Göring od početka okupacije Čehoslovačke u Drugom svetskom ratu, bio je veoma važan cilj savezničkog vazduhoplovstva

Proizvodnja oružja Nemci su obavljali sa neprekidnim i velikim poteškoćama, a motori i drugi proizvedeni delovi za avione često su kasnili do aerodroma, jer se uopšte nisu prevozili železnicom, imajući u vidu da su vagoni uglavnom bili uništeni od strane saveznika pre nego što je voz i krenuo, jer su se saveznički vazdušni napadi započeti 1945. godine, fokusirali uglavnom na vozove i ranžirne železničke stanice.

Plzenjska Škoda bila je primarna meta britanskog vazduhoplovstva, a zatim američkog vazduhoplovstva, još odpočetka Drugog svestkog rata. Britanci su pokušavali da je bombarduju od 1940. godine (na zahtev čehoslovačke vlade u egzilu u Londonu). Ali u tadašnjem stanju vazduhoplovstva i navigacije nikada nisu uspeli da je pogode. Najbliži uspehu bili su Britanci 1943. godine, kada su poslali avione sa radare kojima je opremljena ogromna bombarderska grupa. Međutim, navigatori su ponovo pogrešili i skoro nijedna bomba nije pogodila Škodu. Umesto toga, Dobrani, koji je tada ležao na otcepljenoj teritoriji Sudeta, bio je brutalno bombardovan.

Šestog februara 1945. godine saveznici su se dogovorili o takozvanoj „Liniji bez bombardiranja “. Tako je ovom linijom Srednja Evropa bila razdvojena duž granice koja je vodila od gradova Ščećin, Berlin, Drezden, Brno, Beč i Zagreb na zapadno operativno područje u kome su dejstvovali američki i britanski bombardere i istočno područje određeno za dejstva sovjetske letelice.[2]

Za Plzenj i čitavu jugozapadnu Češku u proleće 1945. godinu to je značilo da treba izvesti što veći broj napada američkih vazduhoplovnih snaga na strateške i taktičke ciljeve, posebno na železničke stanice, fabriku Škoda i transportna čvorišta.[3]

Prethodni napadi[uredi | uredi izvor]

Na udaru vazdušnih snaga saveznika bila je fabrika Škoda u kojoj se proizvodilo naoružanje i municija

Većina prethodnih vazdušnih udara prvenstveno je imala za cilj rušenje i uništenje Škodinih pogona, jer su oni bili u sastavu jedne od najvećih fabrika oružja u Evropi.[4] [5] [6] Značaj vojnih fabrika u Plzenju povećao se tokom rata jer su druge fabrike oštećene ili uništene bombardovanjem. Prema tome Plzenj je bio jedan od poslednjih proizvođača lovaca tenkova Hetzer i druge teške nemačke opreme. Napad na njih trebalo je da dopre do nemačke vojne mehanizacije i skrati rat.

Već tokom oktobarskog vazdušnog napada 1944. godine, bombe su u maloj meri bačene i na ranžirni železničku stanicu, a tokom drugog vazdušnog napada u decembru neki avioni su napali glavnu železničku stanicu, iako su bombe uglavnom padale na okolno područje, uključujući Gradsku pivaru i centar grada.

Vazdušni napad[uredi | uredi izvor]

Vazdušni prostor nad Evropom bio je veoma zauzet 14. februara. Pored 9. vazduhoplovstva USAAF, koje su iznad Nemačke poslale preko 600 aviona, 8. vazduhoplovstvo je izvršilo misiju sa 830 aviona[7] Znaći u jednom danu poletelo je 1.377 bombardera i 962 lovca sa ciljem da napadnu proizvodne pogone u Nemačkoj i na njenim okupiranim teritorijama, i distributivne centre goriva i železničku infrastrukturu.[7]

Flota teških bombardera 461 B-17 zvanih Leteća tvrđava i 281 borbenih aviona P-51 Mustanga u pretnji poslati su u Drezden, ali i na povremene ciljeve u bivšoj Čehoslovačkoj, koji su izabrani zbog lošeg vremena .[7][8] Napad na Drezden izvelo 311 je bombardera, druga 62 aviona napala su Prag, 25 aviona Mostu a njih 12 bombardavalo je Plzenj.[7]

Eskadrila bombardera stigla je u Plzenj oko podneva. U 11:59 časova oglasio se vazdušni alarm, koji je trajao do 13:46 časova,[8] dok je napad počeo u 12:50 a završio u 13:00 časova.[9] Napad 12 bombardera nije smatran ozbiljnim, o čemu svedoči činjenica da u Škodi nije izdat alarm za napuštanje postrojenja.[8] Bombarderi su bacili 27,5 tona bombi na Roudnu i ranžirnu stanicu.[10] Moguće da je meta bila samo ranžirna stanica, a druge bombe koje su padale izvan nje netačno su bačene.[8] Treba napomenuti da je ovo bila prva akcija 8. vazduhoplovstva nad Plzenjom.

Dva sata pre racije, BBS je upozorio ljude iz Plzenja da će se dogoditi bombardovanje i dase sklone u skloništa. Neke vazduhoplovne posade presrele su prenos i bile šokirane, i bili su u pravu. Jer se nakon ovog obaveštenja protivvazdušna odbrana Plzenja vrlo dobro pripremila i nanela gubitke savezničkoj avijaciji. Jedanaest od 276 letelica nepovratno je izgubljeno, nad samim Plzenjom, dok je 58 teško a 122 lakše oštećeno.[11]

Posledice bombardovanja[uredi | uredi izvor]

Posledice su bile male u poređenju sa prethodnim vazdušnim napadima. Poginulo je 6 ljudi, a jedna osoba je povređena.[8] Ovim brojkama treba dodati još sedamdeset žrtava uglavnom uključuju građane stradale u okolnim opštinama,, jer sve bombe nisu otišle tamo gde je planirano da padnu.

Uništene su samo dve zgrade, dve su teško oštećene, a 36 zgrada je pretrpelo manju štetu.[8]

Na ranžirnoj stanici pogođeno je skladište drveta, koje je već bilo oštećeno tokom oktobarskog bombardovanja 1944. godine.[8]

Škodina postrojenja, uobičajena meta za bombardovanja Plzenja, ovoga puta nije pogođena.[8]

Rezultati napada 12 američka aviona B-17 na Plzenj
Oblast Protektorat Češke i Moravske
Mesto Plzenj
Tip događaja bombardovanje
Datum 14. februara 1945.
vreme 12:50 do 13:00
Broj poginulih u Plzenju 6
Broj stradalih u okolnim mestima 70

Suprotstavljeni stavovi[uredi | uredi izvor]

Akcija američkih bombarderskih snaga na Plzenj, Prag i još neka mesta u februaru 1945. bila je tragična greška, jer je cilj bombardovanja navodno pomešan sa Drezdenom. Međutim, da li je to prava istina i da li su vazdušni napadi na kraju rata nad Češkom zapravo bili precizni i ciljani. Bilo da se radi o fabrici Škoda u Plzenju, tada poslednjoj funkcionalnoj fabrici oružja Vermahtu, praškoj Kolbenki, raznim vojnim aerodromima, rafinerijama i važnim transportnim čvorištima. Sa stanovišta vojne strategije, to je bilo logično, jer takva dejstva ubrzavaju nemačku agoniju.

Međutim sa stanovišta nacističke Nemačke propagande, a kasnije i komunističke propagande, bio je to odvratan razbojnički čin, ili nastojanje američke buržoazije da likvidira čehoslovačku industriju.

Vrlo specifično poglavlja u ratu su bila i fatalne greške sovjetskog vazduhoplovstva u poslednjim danima rata. Komunistička istoriografija se nije ustručavala da ih pripiše nacistima tokom mnogih decenija. Preko hiljadu nepotrebno ubijenih Čeha i Moravaca, kao ni sami sovjetski vojnici, nisu se uklapali u sliku oslobodioca, kao što se u tu sliku nisu uklapale i u više navrata ponovljenih bombardovanja Amerikanaca, koji su proglašavani greškom.

Stavovi Čeha mogli bi se podeliti u tri grupe.

  • Prvu grupu čine ljudi koji su izgubili porodicu ili kuću, prirodno, oni su postali glavni kritičari pilota.
  • Drugu grupu čini ljudi iz demokratskog otpora, koji su dohađaju jasno videli glavnog krivca - nemačkog okupatora - jer da nisu bili ovde, ne bismo bili bombardovani, tvrde oni.
  • Treću grupu čini amorfna masa građana koja je dobrovoljano radila u fabrikama oružja za bonove za sardine, rum i duvan. To su bili ljudi koji nisu imali nikakve veze sa sopstvenom nacijom, otporom, ničim i bili su vrlo lagan predmet i nacističke i posleratne komunističke propagande.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ FOUD, Karel; KRÁTKÝ, Vladislav; VLADAŘ, Jan. Poslední akce : operace amerického a britského letectva nad územím Čech v dubnu a květnu 1945. 1. vyd. Plzeň: NAVA, 1997. 179 s. ISBN 80-85254-98-0, ISBN 978-80-85254-98-3. OCLC 38455944 S. 7.
  2. ^ FOUD, Karel; KRÁTKÝ, Vladislav; VLADAŘ, Jan. Poslední akce : operace amerického a britského letectva nad územím Čech v dubnu a květnu 1945. 1. vyd. Plzeň: NAVA, 1997. 179 s. ISBN 80-85254-98-0, ISBN 978-80-85254-98-3. OCLC 38455944 S. 7.
  3. ^ FOUD, Karel; KRÁTKÝ, Vladislav; VLADAŘ, Jan. Poslední akce : operace amerického a britského letectva nad územím Čech v dubnu a květnu 1945. 1. vyd. Plzeň: NAVA, 1997. 179 s. ISBN 80-85254-98-0, ISBN 978-80-85254-98-3. OCLC 38455944 S. 7.
  4. ^ „Místo Škodovky bombardovali Britové ústav pro choromyslné”. Rozhlas (на језику: чешки). 2015-04-17. Приступљено 2021-04-15. 
  5. ^ televize, Česká. „Nálet na Dobřany: Navigátoři si spletli Škodovku s psychiatrickou léčebnou”. ČT24 - Nejdůvěryhodnější zpravodajský web v ČR - Česká televize (на језику: чешки). Приступљено 2021-04-15. 
  6. ^ televize, Česká. „Bomby určené Škodovce poničily město. Nálet z května 1943 byl první kapitolou bombardování Plzně”. ČT24 - Nejdůvěryhodnější zpravodajský web v ČR - Česká televize (на језику: чешки). Приступљено 2021-04-15. 
  7. ^ а б в г „USAAF Combat Operations 1941 - 1945”. aircrewremembered.com. Приступљено 2021-04-15. 
  8. ^ а б в г д ђ е ж EISENHAMMER, Miroslav. Škody způsobené městu Plzni nálety v době druhé světové války. In: BYSTRICKÝ, Vladimír, et. al. Západočeský historický sborník 5. Plzeň: Státní oblastní archiv v Plzni, 1999. Kapitola Jaro 1945, s. 288–289.
  9. ^ Korelus, Pavel (2015-02-14). „14. 2. 1945, první nálet posledního roku války”. Domažlický deník (на језику: чешки). Приступљено 2021-04-15. 
  10. ^ Archiv města Plzně, fond Sbírka Honzík 1, Plzeň, 393, Svobodný směr, 12. 8. 1945
  11. ^ NAHLÁSIT, CHYBU (29. 2. 2012). „Proč nás Spojenci bombardovali?”. ČT24 - Nejdůvěryhodnější zpravodajský web v ČR - Česká televize (на језику: чешки). Приступљено 2021-04-15. 

Литература[uredi | uredi izvor]

  • Tento článek je založen na diplomové práci „Bombardování města Plzně za období Protektorátu Čechy a Morava v letech 1939 až 1945“, jejíž autorkou je Karolína Kahovcová a která byla autorkou uvolněna pod licencí GFDL a CC-BY-SA 3.0.

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

Ваздушни напади на Плзењ у Другом светском рату
21. октобар 1940. — 28. октобар 1940. — 20. новембар 1940. — 29. октобар 1941. — 26. април 1942 — 5. мај 1942 — 17. април 1943. (Добрани) — 14. мај 1943. (Радчице) — 22. фебруар 1944. — 16. октобар 1944. — 23. октобар 1944. — 16. децембар 1944. — 20. децембар 1944. — 14. фебруар 1945. — 17. април 1945. — 18. април 1945. — 25. април 1945.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ваздушни_напад_на_Плзењ_14._фебруара_1945.&oldid=26834458”