Veliki bukureški požar
Veliki bukureški požar (rum. Focul cel mare) je bio najveći požar koji se ikada desio u Bukureštu, Rumunija, tada glavnom gradu Vlaške. Veliki požar izbio je 23. marta 1847. godine i uništio 1850 zgrada,[1] trećinu grada, uključujući prema rečima Georgija Bibeska princa, „najnaseljeniji i najbogatiji deo Bukurešta”.[2].
Vatra je uništila centar grada, gde je bilo dosta drvenih dvospratnih kuća trgovaca i zanatlija čije su se radionice nalazile u prizemlju, a stambeni objekti na drugom spratu.[3].
Pozadina[uredi | uredi izvor]
U to vreme mnoge kuće u Bukureštu bile su izgrađene od drveta, koje su zajedno sa uskim ulicama bile pogodne za požar.[4] Stalna opasnot je izazvala ovu zabrinutost još od Fanariota, kada su se organizovali časovi protivpožarne zaštite oko rezidencije „Aga” i rezidencije „Špatar”. Za vreme organske regulacije organizovan je moderan tim vatrogasa, opremljen zapadnoevropskim pumpama.[4]
Požar[uredi | uredi izvor]
Požar je buknuo popodne u kući sveštenika Zoika Dragenezija, u blizi crkve sv. Dimitrija.[5].
Jak južni vetar (astru) doprineo je da se požar raširi na Stari zamak (rum. Curtea Veche), nakon čega se proširo na Lipskan i crkvu sv. Đorđa.[5] Požar se širio prema periferiji grada, gde se više nije mogao širiti pošto su dvorišta kuća bila veća, a vatra se nije mogla proširiti iz jedne kuće u drugu, kao što je bilo u centru grada..[5]
Ostatak grada nije bio zahvaćen požarom zahvaljujući intervenciji vatrogasa, kojima su takođe pomagali vojnici.[6] Požar je naneo mnogo štete: izgorela je Mahala (kraj), crkva svetog Dimitrija, izgorela je Francuska ulica, Nemačka i Šelari, puškarnica na Cvetnom trgu, Lipskan (od Picola do Markitana) Hanul Luis-Zamfir, crkva Beretsia, restoran Papazoglou, nova i stara crkva svetog Đorđa, područje Tirgul-Kukula, Mahala-Stela, Udrikani, Lukaku, crkva svetog Stefan itd.[5]
Vatra je ubila 15 ljudi i spalila 158.730 kvadratnih metara (oko 61.38 hektara), uključujući 1850 zgrada, 686 kuća, 1142 prodavnice, 10 konoba i 12 crkava.[7] Šteta je bila procenjena na 100 miliona leja.[7].
Rekonstrukcija[uredi | uredi izvor]
Fond za rekonstrukciju[uredi | uredi izvor]
Nakon gašenja požara, vlasti su započele proces rekonstrukcije. Stvoren je fond za obnovu grada. Princ Georgije Bibesku je prvi donirao 6000 leja, dok je iz institucija sakupiljeno 2.200.000 leja:[8]
- 500 hiljada leja iz Rumunske pravoslavne crkve, četvrtina godišnjeg prihoda
- 200 hiljada leja iz trezora narodne banke i rezervnih fondova
- 700 hiljada leja iz rumunskih manastira pod vlasništvom Grčke pravoslavne crkve
- 300 hiljada leja su službenici, vojnici svoje mesečne zarade donirali
- 180 hiljade leja iz gradske uprave[8]
Pomoć je pristigla iz Beča, Istanbula i Sankt Peterburga, kao i trgovaca iz Lajpciga i bankara (porodica Rotšild i Sinas)[8], koje su donirale 3401 talera (45.584 leja). Moldavci, pod vođstvom Vasilija Aleksandra, takođe su značajno doprineli time što su donirali 50.715 leja. Bilo je dosta donacija iz delova Bukurešta koji nisu bili zahvaćeni požarom, kao i od Vlaha koji su živeli van glavnog grada (276.357 leja).[9]
Komisija za rekonstrukciju[uredi | uredi izvor]
Da bi se pomoglo ljudima koji su izgubili svoje domove i preduzeća, u gradu je bila formirana komisija koja je nadgledala korišćenje fonda za rekonstrukciju i pomogla oko nastavka trgovine. Članovi komisije bili su Jon Otetalisanu, Mihajl Kalifarov i Lazar Kalendorglu.[9]
Komisija je zpaočela popis spaljenih zgrada, prikupljanjem informacija o imenima vlasnika, vlasničkoj profesiji, vrsti zgrade, vrednosti kuće, vrednosti predmeta unutar prostorija. 26. juna 1847. godine objavljena je lista sa detaljima o tome kako bi se suma od 2.2573.250 leja podelilo na 1.559 vlasnika čije su domovi i preduzeća bile zahvaćene požarom.[9]
Najveću sumu novca za pomoć dobijali su bojari čiji su domovi bili pogođeni požarom, pa zatim važnim trgovcima, pa čak i rođaci članova komisije su dobijali veliku sumu novca za pomoć (kao što je Elenca Kalifarova, koja je dobila 8000 leja), a dok su neki primili preko 10.000 leja[9], dok su siromašni građani dobili samo 100-200 leja.[10] Ovo je dovelo do nezadovoljstvo među siromašnima, a neki siromašniji majstori su poslali peticiji i odbili da prihvate novac.[10]
Strani konzuli su takođe intervenisali, ali samo na raspodelu novca: ruski konzul je raspodelio sumu od 236.800 leja.[11]
Konačni izveštaj je objavljen u aprilu 1848. godine, kada je u izveštaju komisije navedeno da je 52 ljudi odbijeno da prime novac za pomoć i da je suma od 3.195.759 leja podeljeno na 2887 osoba čiji su domovi i preduzeća bili zahvaćeni požarom[11]. Bukureški mitropolit je nešto novca koji nije bio doniran zadržao i obnovio spaljene crkve: 12.000 leja za crkvu svetog Đorđa, 8000 leja za crkvu Verguliu, 10.000 za crkvu Lucači, 6000 leja za crkvu sv. Stefana, 8000 leja za Ceauš Radu crkvu i 6000 leja za Olteni crkvu.[11]
Na predlog civilnog službenika koji je ostao u Vlaškoj iz vremena ruske vojne uprave, valda je preduzela neke mere za sistematizaciju područja grada koje je bilo uništeno tokom požara.[12] Zbog toga je iz fonda za rekonstrukciju povučen iznos od 230.552 leja kako bi se platilo vlasnicima zemljišta kojima je država eksproprisala zemljište.[11]
Gradonačelnik Rudolf Artur fon Boročin, šef tehničkog odeljenja, odigrao je važnu ulogu u urbanističkom planiranju i predložio širenje ulica i promenu pravila sigurnosti zgrada.[12]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Georgescu, str. 55, 58
- ^ Istoria orașului.... str. 201
- ^ Georgescu, str. 64
- ^ a b Istoria orașului.... str. 202
- ^ a b v g Georgescu, str. 57
- ^ Georgescu, str. 58
- ^ a b Georgescu, str. 58-59
- ^ a b v Georgescu, str. 59
- ^ a b v g Georgescu, str. 60
- ^ a b Georgescu, str. 61
- ^ a b v g Georgescu, str. 62
- ^ a b Georgescu, str. 63
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Florian Georgescu, "Focul cel mare din martie 1847", in București: Materiale de istorie și muzeografie: VII, 1969, Muzeul de Istorie a Municipiului București
- Florian Georgescu (coord.), Istoria Orașului București, 1965, Muzeul de Istorie a Municipiului București