Pređi na sadržaj

Venijamin Tupeko

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Venijamin (Tupeko)
Episkop Venijamin na pravoslavnom omladinskom festivalu „Braća“, 21. juna 2016. godine
Osnovni podaci
MitropolijaMinska mitropolija
TitulaMitropolit minski i zaslavski, Patrijaršijski egzarh sve Belorusije
Godine službeod 25. avgusta 2020.
PrethodnikPavel (Ponomarjov)
Prethodna eparhijaEpiskop borisovski i marjinogorski
Godine službe2014—2020
Prethodnikutvrđena dužnost, kao vikarski episkop borisovski
Prethodna eparhijaEpiskop borisovski, vikar Minske eparhije
Godine službe2010—2014
PrethodnikIoan (Homa)
Lični podaci
Svetovno imeVitalij Ivanovič Tupeko
Datum rođenja(1968-09-16)16. septembar 1968. (55 god.)
Mesto rođenjaSovjetski Savez

Venijamin (svetovno Vitalij Ivanovič Tupeko, blr. Віталь Іванавіч Тупека; Luninec, 16. septembar 1968) episkop je Ruske pravoslavne crkve, Mitropolit Minski i Zaslavski, Patrijaršijski egzarh sve Belorusije[1], punopravni član Svetog Sinoda RPC.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Vitalij Ivanovič Tupeko rođen je 16. septembra 1968. godine u gradu Lunincu u Brestskoj oblasti u Beloruskoj SSR. Po završetku srednje škole u Lunincu 1985. godine upisao je fakultet radiofizike i elektronike na Beloruskom državnom univerzitetu.

Posle služenja vojnog roka 1987-1989 nastavio je studije na Beloruskom univerzitetu. Diplomirao je juna 1992. godine, na smeru Radiofizika i elektronika.

U avgustu 1992. godine upisao se na Minsku duhovnu seminariju. Po završetku treće godine 1994. godine podneo je molbu i primljen je u bratstvo Žirovičskog manastira. Dve godine kasnije, 16. decembra 1994. godine zamonašio se sa monaškim imenom Venijamin, u čast Sveštenomučenika Venijamina Petrogradskog, po blagoslovu mitropolita Minskog i Sluckog Filareta (Vahromejeva).[2].

Mitropolit Minski i Slucki ga je 9. januara 1995, za vreme liturgije u Uspenskom saboru Žirovičskog manastira hirotonisao u jerođakona, a 13. februara 1995. u jeromonaha. Na dužnost blagajnika manastira stupio je 20. juna 1996. godine. Iste godine upisao se na Minsku duhovnu akademiju i postao je profesor seminarije. Minsku duhovnu akademiju završio je 1999. godine, a 14. decembra iste godine unapređen je u čin igumana i stekao akademski stepen kandidat (doktor) bogoslovije.

Stupio je na dužnost namesnika u Žirovičskom manastiru 12. januara 2005. godine, a u čin arhimandrita unapređen je 20. maja 2006.[3]. Kao član delegacije Minske eparhije učestvovao je u Saboru Ruske pravoslavne crkve od 27. do 29. januara 2009. godine.

Oslobođen je dužnosti namesnika Uspenskog Žirovičskog manastira 1. jula 2009. godine i postavljen na dužnost namesnika Blagoveštenskog Ljadenskog muškog manastira Minske eparhije. Svecrkvenu aspiranturu je završio 2011. godine.

Arhijerejstvo[uredi | uredi izvor]

Odlukom Svetog sinoda Ruske pravoslavne crkve 5. marta 2010. godine izabran je za episkopa Borisovskog, vikarija Minske eparhije.[4]. Petnaest dana kasnije u krsnom hramu Patrijaršijske rezidencije u Danilovom manastiru u Moskvi narečen je zaepiskopa.[5]. Hirotonisan je 21. marta 2010. godine u Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi. Bogosluženje je predvodio patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril.[6].

Odlukom Sinoda Beloruske pravoslavne crkve postavljen je na dužnost predsednika Izdavačkog saveta beloruskog egzarhata.[7]. Odlukom Sinoda BPC 26. juna 2014. godine postavljen je na dužnost predsednika novoobrazovanog sinodskog Odeljenja verskog obrazovanja i katehizacije, a takođe na dužnost zamenika predsedavajućeg Crkvenog suda Beloruskog Egzarhata.[8]. Odlukom Svetog sinoda BPC 19. novembra 2014. godine ušao je u sastav Sinoda beloruskog egzarhata sa pravom glasa. Takođe je 3. juna 2015. oslobođen dužnosti predsednika Izdavačkog saveta BPC.[9].

Odlukom Svetog sinoda RPC 25. avgusta 2020. godine imenovan je za Patrijaršijskog egzarha sve Belorusije, mitropolita Minskog i Zaslavskog, sa privremenim upravljanjem Borisovskom eparhijom.[10]. Unapredio ga je Patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril u mitropolita i egzarha 6. septembra 2020. godine na Svetoj liturgiji u Hramu Hrista Spasitelja u Moskvi.

Značaj za srpsku kulturu[uredi | uredi izvor]

U zgradi Borisovske eparhijske uprave 25. januara 2020. godine Mitropolit Venijamin je predvodio osvećenje Domovnog hrama Svetog Save Srpskog, u saradnji sa sveštenstvom Srpske pravoslavne crkve. Osvećenju hrama je prisustvovao Ambasador Republike Srbije u Republici Belorusiji Veljko Kovačević, kao i prof. dr Ivan Čarota i srpski publicista Ranko Gojković, kojima su dodeljene zahvalnice za saradnju.[11]

Godinu dana kasnije, 25. januara 2021, Mitropolit Venijamin je predvodio pokroviteljsku proslavu u Domovnom hramu Svetog Save. Pre početka bogosluženja je osveštao crkvene freske, koje su delo freskopisca Jurija Jurina, a nastale u duhu srpskih fresaka.[12]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

  • Orden Svetog Kirila Turovskog II stepena (BPC, 2009);
  • Orden krsta prepodobne Jefrosinije Polocke (BPC, 2013);
  • Medalja prepodobnomučenika Serafima Žirovičskog I stepena (Novogrudska eparhija BPC, 2018);
  • Medalja pravedne Sofije, kneginje Slucke II stepena (Slucka eparhija BPC);
  • Orden prepodobnog Serafima Sarovskogo III stepena (RPC).

Dobitnik je nagrade Predsednika Republike Belorusije Za duhovni preporod (2015)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Milošević, Zoran. „U Belorusiji novi mitropolit – Venijamin”. Balkanska geopolitika. Arhivirano iz originala 26. 11. 2020. g. Pristupljeno 29. 9. 2020. 
  2. ^ „Veniamin, mitropolit Minskiй i Zaslavskiй, Patriaršiй эkzarh vseя Belarusi (Tupeko Vitaliй Ivanovič)”. Patriaršija. Pristupljeno 29. 9. 2020. 
  3. ^ NAGRAŽDENIЯ // Minskie eparhialьnыe vedomosti. 2006. — № 2.[mrtva veza] — S. 22
  4. ^ „ŽURNALЫ zasedaniя Svящennogo Sinoda ot 5 marta 2010 goda”. Patriarhiя.ru. 5. 3. 2010. 
  5. ^ „V Moskve sostoяlosь narečenie arhimandrita Veniamina (Tupeko) vo episkopa Borisovskogo, vikariя Minskoй eparhii”. Patriarhiя.ru. 20. 3. 2010. 
  6. ^ „V nedelю 5-ю Velikogo posta i denь pamяti prp. Marii Egipetskoй Svяteйšiй Patriarh Kirill soveršil Liturgiю sv. Vasiliя Velikogo v Hrame Hrista Spasitelя”. Patriarhiя.ru. 21. 3. 2010. 
  7. ^ „Obrazovan Izdatelьskiй sovet Belorusskoй Pravoslavnoй Cerkvi”. Patriarhiя.ru. 25. 6. 2010. 
  8. ^ „Žurnalы zasedaniя Svящennogo Sinoda ot 23 oktяbrя 2014 goda (№ 93)”. // Patriarhiя.ru. 23. 10. 2014. 
  9. ^ „Žurnalы zasedaniя Sinoda Belorusskoй Pravoslavnoй Cerkvi ot 3 iюnя 2015 goda”. www.church.by. Oficialьnый portal Belorusskoй Pravoslavnoй Cerkvi. 13. 7. 2015. 
  10. ^ „ŽURNALЫ zasedaniя Svящennogo Sinoda ot 25 avgusta 2020 goda (№ 46)”. Patriarhiя.ru. 25. 8. 2020. 
  11. ^ Lazarević, Dajana. „Prenosimo: Osvećenje domovnog hrama Svetog Save u Borisovu”. Srpska Pravoslavna Eparhija Valjevska. Eparhija Valjevska. Pristupljeno 1. 2. 2021. 
  12. ^ Lazarević, Dajana. „PATRIJARŠIJSKI EKZARH PREDVODIO POKROVITELjSKU PROSLAVU DOMOVNOG HRAMA U ČAST SVETOG SAVE SRPSKOG PRI UPRAVI BORISOVSKE EPARHIJE”. Nauka i kultura. Pristupljeno 1. 2. 2021. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Veniamin, mitropolit. Я gotov: Žiznь i podvig protoiereя Ioanna Vostorgova . – Minsk: Četыre četverti, 2020.
  • Veniamin, episkop (obщ. red.): «Borisovskaя eparhiя: prošloe i nastoящee». — Minsk: Četыre četverti. 2019.
  • Veniamin, episkop. Я gotov: Žiznь i podvig protoiereя Ioanna Vostorgova . – Minsk: Četыre četverti, 2018.
  • Veniamin, episkop (obщ. red.): «Pravoslavnaя žiznь na Borisovщine. Istoriя i sovremennostь». - Minsk : Četыre četverti, 2015.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Венијамин_Тупеко&oldid=27850154”