Википедија:Trg/Arhiva/Vikipolitika/44

Ova stranica je arhiva starijih razgovora. Nemojte da menjajte sadržaj ili dodajete novi. Ako želite da pokrenete novu raspravu, uradite to na trenutnoj stranici.

« Arhive 34, 35, 36, 37, 38, 39, 40, 41, 42, 43, 44, 45, 46, 47, 48, 49, 50, 51, 52, 53, 54

Sređivanje članaka i šabloni[uredi | uredi izvor]

Mislim da ovo nikuda ne vodi. U redu, nikog ne zanima da pomogne u sređivanju članaka, to sam prihvatio, ali svejedno s vremena na vreme apelujem da se članci sređuju. Međutim, moram priznati da ste veoma komotni oko lepljenja šablona. Najnoviji primer je Qt. Šablon je nalepljen i doviđenja. Evo, nagradno pitanje za sve; šta konkretno u tekstu nije dobro, a što je u samom šablonu navedeno? Verujem da ima, ali ja to ne vidim. Hajde da se dogovorimo; ako niste sposobni ili ako vas mrzi da u dve rečenice obrazložite šablon koji ste stavili, nemojte ga ni stavljati. Dakle, molim vas, ako je ikako moguće, da na taj način ne pomažete.--Metodičar zgovor²a 18:07, 24. decembar 2009. (CET)[odgovori]

Skrenuću pažnju i na Razgovor:Qt. S obzirom da se makar meni ne sviđaju pojedine formulacije u članku, verujem da je neki šablon potreban da obeleži potrebu za popravkom. Sad, što šablon zove sve, a samo uzak krug ljudi može da ga sredi je već van ove teme. Što se mene tiče, oznaka se može skloniti, ali to neće pomoći članku. Ovako su makar veće šanse da:

Članak nekog ne dezinformiše
Neko naiđe na njega i sredi ga

本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 18:22, 24. decembar 2009. (CET)[odgovori]

Uopšte nije poenta u sklanjanju nalepnice, nego u objašnjenju iste. Kada je vrlo očigledno članak za sređivanje, objašnjenje nije potrebno. U ovom slučaju jeste potrebno. I ajde makar jednom u životu da na ovoj njikipediji budemo realni, a ne protokolarni kao što smo uvek. Prvo svaki članak koji nema navedenu literaturu ima dobre izglede da nekog „dezinformiše“, pa po tom pitanju prstom ne mrdamo, a drugo niko ga neće srediti do nas samih (ja u tog hipotetičkog nekog ne verujem). A baš mi lepo dođemo, ostavimo nalepnicu i odlepršamo u vidu lastinog repka. :)--Metodičar zgovor²a 18:40, 24. decembar 2009. (CET)[odgovori]

Za gramatičke i stilske izmene koristimo šablon {{čišćenje}}, te sam to promenio. Meni lično stvarno ne izgleda da je stanje na članku problematično; mislim da bi nalepnice trebalo da rezervišemo za članke koji su u kritičnijem stanju od ovog. Vas dvojica gledajte da se ne posvađate opet :) --Dzordzm (razgovor) 20:25, 24. decembar 2009. (CET)[odgovori]

Umesto da gledaš šta drugi rade, mogao bi da prođeš kroz svoje greške prošlosti, kako ti se više ne bi desilo da blokiraš korisnike bez upozorenja i kako bi počeo da pišeš razloge bloka koji iole odgovaraju stvarnosti. 本 Mihajlo ^{_[ talk _]} 11:40, 27. decembar 2009. (CET)[odgovori]

Pa i da se posvađamo, siguran sam da bi ti to rešio. :) Nećemo se Mihajlo i ja svađati, posebno ne oko ove teme, jer se samo ne razumemo. Dakle, nije sporno da nalepnica stoji, ali ako nekoga već mrzi da popravi 4 kile teksta, onda makar može u rečenici prilikom ubacivanja šablona da napiše „u tekstu ima gramatičkih i/ili materijalnih grešaka...“ ili šta li već. Ukoliko neko samo stavi šablon, tako ne pomaže ni članku ni drugim urednicima. Jer ako se članku zamera pravopis, ali ne i struka, onda može bilo ko ko ima elementarno znanje da uskoči. Nadam se da sam pojasnio. :)--Metodičar zgovor²a 21:07, 24. decembar 2009. (CET)[odgovori]

Važno: glavna strana, izabran članak[uredi | uredi izvor]

Već tri dana nemamo izabrani članak na glavnoj strani. Prekjuče je Filip intervenisao i produžio prethodni izabrani članak, juče i danas sam ja. Dakle, vrlo je bitno da se ovo sredi jer ako u ponoć nije pripremljeno koji će sledeći članak da stoji, pukne link na glavnoj strani i to prilično ružno izgleda. Juče sam na sreću video i reagovao šesnaest minuta posle ponoći, ali danas smo imali pokvarenu glavnu stranu skoro četiri sata :(

Ne znam kakva je politika postavljanja sjajnih članaka na glavnu stranu, i nisam preterano rad da se u to udubljujem. Ali trenutna situacija ne valja, pa ako se niko drugi ne prihvati da sredi ovo za narednih par meseci, videću da ja to sredim. -- Обрадовић Горан (разговор) 03:50, 26. decembar 2009. (CET)[odgovori]

Vraćaćko pravo[uredi | uredi izvor]

Dali se je meni to sredilo, dao sam zahtev negde, nemogu ni naći te stvari. To je več od pre 1-2 meseca. --Mile (razgovor) 13:08, 12. januar 2010. (CET)[odgovori]

Glasanje o izmjeni pravila izbora za sjajni članak...[uredi | uredi izvor]

...je otvoreno ovdje. Poziv svim zaintersovanima da bace pogled i eventualno glasaju. --Slaven Kosanović {razgovor} 07:11, 13. januar 2010. (CET)[odgovori]

Izmjena politike izbora i ukidanja prava administratorima[uredi | uredi izvor]

U toku je diskusija o izmjeni politike izbora i ukidanja prava administratorima. Poziv svim zainteresovanim za učešće u diskusiji i evtl. kasnijem glasanju. Poz, --Kašter (разговор) 09:53, 16. јануар 2010. (CET)[odgovori]

Masovni unos, bot[uredi | uredi izvor]

Malopre sam zaustavio bota koji je radio masovni unos živih vrsta. Nikola Smolenski i ja smo imali nekih primedbi na rad ovog bota i preko mejla sam zamolio Miroslava da dok se te primedbe ne rasprave na Trgu zaustavi taj masovni unos. Koliko sam razumeo, Miroslav se složio sa tim, ali sam malopre uočio da je masovni unos i dalje u toku. Ne znam da li je došlo do nesporazuma ili do greške u konfiguracionoj skripti, pa sam zaustavio bota blokiravši nalog koji koristi dok ne vidimo o čemu je reč. U nastavku započinjem diskusiju o problematičnom masovnom unosu. Za početak ću pejstovati mejl koji sam juče poslao Miroslavu i Nikoli. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:29, 1. februar 2010. (CET)[odgovori]

Prenosim mejl koji sam juče poslao Miroslavu i Nikoli:

Moj je principijelan stav da ništa u životu ne treba raditi half-ass iliti s pola guzice. To važi i za masovne unose. Masovni unosi ne smeju da budu jurcanje već u njih mora da bude uložena dužna pažnja i trud. Primer kvalitetnog masovnog unosa je unos srpskih sela, projekat koji je vodio Filip, a manje ili više su mu pomagali mnogi.

Za ovaj projekat su prikupljeni podaci koji su mogli da budu nađeni u elektronskom obliku. I kad kažem svi, ne mislim na to da je neko guglao podatke, već je temeljno pretražen Internet, provereno je sa svim relevantnim institucijama, napravljen je dogovor i otišlo se po podatke koje te institucije poseduju. Podaci su pregledani i ručno ispravljeni gde je bilo potrebno (što svakako nije bilo lako ali je bilo neophodno). Rezultat projekta je da danas kad inženjerima Telekoma Srbija trebaju podaci o nekoj vukojebini u Srbiji odu i podatke potraže na Vikipediji. Nakon ovoga je projekat nastavljen i na isti način su uneta sela u Crnoj Gori. Bez pravljenja kompromisa što se tiče kvaliteta i niko nikada nije imao primedbi na taj projekat.

Rad na ovom projektu je trajao šest meseci.

O jednom živom organizmu svakako postoji mnogo više podataka nego o selu u Srbiji. Podaci koje bot trenutno unosi su koliko vidim sledeći:

podaci o ugroženosti
podaci o staništu (problematične tačnosti koliko sam razumeo)
sistematizacija (latinski naziv, rod, familija...)

To nije dovoljno. Podatke o srpskim selima može da ima par institucija u Srbiji i par američkih baza podataka. Podatke o živim vrstama može da ima ~400 bioloških fakulteta u svetu i ~200 bioloških instituta u svetu. Trebalo bi obići njihove sajtove i videti ko ima potrebne podatke (neko sigurno ima). Pod kojim uslovima mogu da nam ih daju ili prodaju (ovako nešta bi Vikimedija mogla da plati).

Nisam biolog ali pokušaću sad da nabacam par podataka koje bi mogli i trebali da imaju članci o živim vrstama:

životni vek
način razmnožavanja
broj mladunaca (period inkubacije, ...)
brojnost (grafik koji prikazuje brojnost kroz istoriju?)
od kad postoji
čime se hrani
prirodni neprijatelji
dimenzije
kako živi (kao samac, u jatu, stadu, čoporu...)
slika (za većinu životinjskih vrsta postoje slike, recimo ostava ima ~30.000 slika mrava.. u slike se svakako mora uložiti trud)
možda čak egzotični podaci tipa broj hromozoma

Dalje, specifičnosti: životinjskih vrsta ima jako jako puno i svakako da im treba posvetiti makar toliko pažnje da se unos radi slojevito po kategorijama, i da se poštuju specifičnosti svake kategorije. Ako unosimo sisare podaci o otrovnosti nisu relevantni. Ako unosimo reptile jesu. Siguran sam da se daju pronaći sistematizovani podaci o zmijskim vrstama po otrovima (postoje valjda tri tipa otrova, pa koja zmija ima koji? koliko jak i u kojoj količini ga luči? da li ga pljuje ili ujeda...). Za ptice nam je interesantno da li su selice ili ne, kakvi su letači i tako dalje.

Možda sve ovo i nije smisleno ali to su ideje koje je laik nabacao za pet minuta u pet ujutro. Biolozi bi mogli da daju mnogo više mnogo kvalitetnijih ideja. U stvari, za očekivati je da u toku pripreme projekta masovnog unosa za članke o životinjskim vrstama bude pripremljeno toliko podataka da mora da se vrši selekcija.

Moj je predlog da se ovaj projekat razbije na manje projekte po klasama ili rodovima i da se za svaku ovakvu kategoriju odrade primereni članci. Živi svet je toliko raznolik da ako se radi sve odjednom to nikako ne može da bude kvalitetno. Ili će članci da obuhvate samo podatke koji se tiču svih vrsta i da budu potpuno šturi, ili ćemo imati gluposti tipa Ševa nije otrovna ili Brzina leta bukve je 0km/h.

Ali u ovakav projekat valja ulaziti samo ako postoji dovoljan broj ljudi (može i jedna osoba) koji su spremni da dovoljno zasuču rukave i da ulože sav potreban trud. Za masovni unos koji se meri desetinama hiljada članaka šest meseci ili godinu dana rada je ništa.

Još jedan primer lošeg masovnog unosa je Milošev unos francuskih sela. To je izgledalo ovako (netranskribovano ime sela, departmana i regiona i skoro bez podataka). Posle toga je članak izmenjen u ovo (uz mnogo više truda i ručnog rada nego da je odmah urađeno kako valja!). Ovaj primer navodim zato što nakon četiri godine od prvobitnog unosa još uvek traju kontinuirani napori da se ovi članci privedu nečem šta bi se moglo nazvati kršten članak. To je moj komentar na svaku akciju tipa ajde sad da nabacamo, posle ćemo lako da sredimo.

Ovaj mejl možeš slobodno da pejstuješ na Trgu. U stvari verovatno ću ja to uraditi jer tamo treba da se vodi ova rasprava. Po samoj svojoj suštini, na Vikipediji se odlučuje konsenzusom. Oko ovakvog masovnog unosa očigledno da ne postoji konsenzus (imam razloga da verujem da Nikola i ja nismo jedin koji nisu srećni sa tom odlukom), tako da se pre nastavka procesa mora doći do dogovora na Trgu ili pitanje raspraviti na glasanju. -- Обрадовић Горан (разговор) 23:37, 1. februar 2010. (CET)[odgovori]

Apsolutno podržavam stav o pola guzice ;). Iz istog razloga sam obustavio rad na unosu 18.000 fudbalera i 13.000 njemačkih naseljenih mjesta. U prvom slučaju su podaci bili prilično nepouzdani i za popriličan dio članaka nepotpuni, dok je situacija u drugom slučaju bila mnogo bolja (transkripcija je završena) i radovi su bili poprilično poodmakli, ali se projekat nije priveo kraju zbog nedostatka vremena.

Dakle, predstaviti statističke podatke, za koliko članaka postoji koliko kojih podataka, pa ćemo vidjeti. Do tada, pauza. Poz, --Kašter (разговор) 00:45, 2. фебруар 2010. (CET)[odgovori]

Primjer da ovaj unos nije u redu je npr. interviki prema njemačkoj vikipediji, iako tamo navedeni članak ne postoji - niti je ikada postojao (Littoraria flammea). Isti slučaj za Alzoniella_elliptica na engleskoj viki. --Kašter (разговор) 01:00, 2. фебруар 2010. (CET)[odgovori]

Jasne su mi primedbe koje su iznesene na račun ovog masovnog unosa, ali...

Latinski naziv vrsta je naučni i opšteprihvaćeni naziv koji ne mora da se menja, a uostalom većina tih vrsta nikada nije ni dobila naziv na srpskom. Tako da to ne može nikako da se poredi sa transkribovanjem francuskih sela.

Nisam ništa rekao u vezi sa latinskim nazivima. Netranskribovana francuska sela su odgovor na lako-ćemo princip. I sam si rekao: Greške mogu lako ručno da se isprave (ne ne mogu, tj mogu ali neće biti ispravljene.). -- Обрадовић Горан (разговор) 01:37, 2. februar 2010. (CET)[odgovori]

Predlog za podnaslove tipa brojnost (grafik koji prikazuje brojnost kroz istoriju?) mi zvuči, dozvolićete, u najmanju ruku šokantno. Obradović Goran je samouvereno zagazio u oblast koju ne poznaje, te bih ga obavestio da nije sprovođen popis životinja u prošlosti, osim domaće stoke koja nije u ovom masovnom unosu. Ne može se utvrditi kretanje brojnosti ni životinja najpoznatijih čoveku, a da ne pominjem nekoliko desetina hiljada vrsta o kojima se ne zna skoro ništa.
Ta predložena poglavlja ne mogu da se unesu botom. To može samo da se radi „ručno“...gomila informacija koje treba da unosi jedan čovek i da mu jedan članak bude previše za dan. Botom mogu da se unesu samo osnovna poglavlja, koja su i uneta. Greške mogu lako ručno da se isprave. Članak može uvek da se proširi tim dodatnim predloženim poglavljima.
Ne znam po čemu su to članci o selima u Srbiji bolji i detaljniji ?! Imaju samo podatke o tome gde administrativno pripadaju i podatke sa popisa stanovništva. Kad unesete botom podatke o objektima u selima onda se javite...da vidite kako je to lako.

--Zrno (razgovor) 01:10, 2. februar 2010. (CET)Zrno[odgovori]

Prvo, evo, izguglao sam ovo. Za skoro svaku od ponuđenih vrsta postoji odeljak population and distribution, u kome su date procene brojnosti danas i kako su se kretale kroz istoriju. Da li su ovi podaci kompletni? Ne. Da li su pogodni za mašinsku obradu? Ne baš. Međutim, sve šta sam uradio da bih došao do toga je bilo da sam ukucao dve pretrage na Guglu. Kad bih se tome posvetio, kad bih napisao par desetina mejlova fakultetima širom sveta, verovatno bih pronašao potpunije podatke koji su pogodni za mašinsku obradu.

Drugo, iako nisam mislio na popis nego na procenu brojnog stanja, nije ni bitno, suština je u sledećem šta sam gore napisao: Možda sve ovo i nije smisleno ali to su ideje koje je laik nabacao za pet minuta u pet ujutro. Biolozi bi mogli da daju mnogo više mnogo kvalitetnijih ideja. Svakako da osporavanjem jednog od desetak kroki-predloga koje sam dao ne možeš da pobiješ suštinu moje primedbe. O biološkim vrstama je moguće pronaći i pripremiti mnogo mnogo mnogo više podataka nego što je to sad slučaj. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:30, 2. februar 2010. (CET)[odgovori]

Kažeš "Greške mogu lako ručno da se isprave." Možda to i jeste tačno ako imamo unos od 10 do 50 članaka dnevno. Ali za nivo od 500 članaka dnevno, to je nerealno. Uostalom, ako se već pravi bot, ne treba ići sa premisom da bot unosi pogrešne informacije (u nekim ili u većini slučajeva), a da ljudska ruka mora da pređe preko članka da bi on postao upotrebljiv, već u takvim slučajevima treba pribegavati drugim rešenjima (jedno je ručno odobravanje izmena, kao što ja radim sa DEFAULTSORT sređivanjima i preusmerenjima sa originalnog naziva; drugo je pravljenje privremenih stranica van glavnog imenskog prostora, kao što je to urađeno sa glumcima i filmovima svojevremeno). --filip ██ 01:31, 2. februar 2010. (CET)[odgovori]

Ipak imate visoke zahteve u vezi ovog masovnog unosa i polazite od toga da treba da se ugleda na sela u Srbiji o kojima piše samo gde administrativno pripadaju i imaju podatke sa popisa. Mislim da tu još nedostaje:

Poreklo imena
Geografija sela
Istorija
Privreda
Kultura
Znamenitosti
Prezimena
Poznate ličnosti

Tako da neka Obradović Goran malo razmisli o tome, a primedbe o greškama u tekstu prihvatam.--Zrno (razgovor) 01:49, 2. februar 2010. (CET)Zrno[odgovori]

Nema potrebe da mi se u svakom komentaru obraćaš po imenu u trećem licu. Kada govoriš u trećem licu o nekom ko je prisutan, zvuči kao da imaš nešta protiv njega, a verujem da to ovde nije slučaj.

Sad da pređem na temu: svi podaci koje sam naveo tamo su podaci koje bi bilo smisleno moguće naći u mašinski obradivom obliku (dopustio sam mogućnost da sam negde pogrešio). Da sam hteo da nabrajam bez diskriminisanja po tom kriterijumu, pomenuo bih stvari tipa pominjanje životinje u kulturi, zdravstveni problemi, karakter i slično. Na isti način istoriju sela, kulturne osobenosti ili ostalo šta si naveo nije za očekivati da se može naći u mašinski obradivom obliku.

Unos sela je primer dobrog masovnog unosa zato što su uloženi značajni napori i nije se štedelo truda ni vremena da bi se prikupili i obradili svi mogući podaci. Nije baš da piše samo gde administrativno pripadaju. Štaviše uočićeš da je i kod podataka sa popisa načinjen napor i da su iz statistika izvučeni korisni i smisleni podaci, koji predstavljaju ne puko kopiranje podataka iz izvora već njihovo analiziranje i automatsko rezonovanje. Tako na primer piše da je neko naselje u većini naseljeno Srbima ili da je broj stanovnika u padu. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:05, 2. februar 2010. (CET)[odgovori]

Svejedno se za sela mogu naći podaci u mašinsko obradivom obliku, kao što su npr. godina osnivanja, reka ili planina pored koje se nalazi, saobraćajnica, crkve, škole i drugi objekti u selu, prezimena itd. U članku o selima ima samo jedan podnaslov, a to je stanovništvo. Kod unosa životinja ima više podnaslova, ali ni to nije dovoljno. Kao da ovde nisu uloženi značajni napori od strane Miroslava i Metodičara u pripremi. Na mestu su primedbe o greškama koje se trebaju prevazići, ali svi ti predloženi podnaslovi su diskriminacija i omalovažavanje jednog unosa u odnosu na drugi. Toliko od mene. Ne znam kakvo će biti rešenje svega ovog, pošto zavisi samo od vas....zato je ova rasprava besmislena. Laku noć ! --Zrno (razgovor) 02:25, 2. februar 2010. (CET)Zrno[odgovori]

reka ili planina pored koje se nalazi, saobraćajnica, crkve, škole i drugi objekti u selu :) Kad sam rekao da su uloženi svi razumni napori na prikupljanju, obradi i selekciji podataka za ovaj masovni unos, ja se nisam šalio. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:36, 2. februar 2010. (CET)[odgovori]

Ja sam zadovoljan samo sa uvodnom recenicom i taxoboxom, ali ako ima nezadovoljnih, ajde da vidimo sta mozemo uraditi da sredimo, umesto da prebacujemo jedni drugima. Inace, nepostojeci interwiki linkovi su tu da se poveca verovatnoca povezivanja, to nije nikakav problem. -- Bojan Razgovor 03:33, 2. februar 2010. (CET)[odgovori]

Ovo radjenje polovicno mi je preostro, o unosu su postojale najave barem sest meseci ranije, radjene su probne versije clanke, Miroslav je ako ne sve, onda vecinu prihvatio. -- Bojan Razgovor 03:35, 2. februar 2010. (CET)[odgovori]

Definitivno se ta najava i sinhronizacija ideja nije desila na za to određenim stranama. Otkud ideja da se postavljaju nepostojeći interviki linkovi. To je totalno pogrešan pristup. Mislim, (ironično) onda bar da se stave interviki za sve jezike, da bar posle ne moraju silni interviki botovi da prolaze kroz njih. Ts, ts. --Kašter (разговор) 09:03, 2. фебруар 2010. (CET)[odgovori]

Koji je ispravan pristup? Stavljali su se linkovi ka najvecim vikipedijama i vikipedijama koje su radile masovan unos zivotinja, cime bi verovatnoca da clanak ne bude nepovezan sa drugim jezicima. Ako ne postoji clanak na drugim vikipedijama - e **** ga, ali interwikiji su najmanji problem (ili nisu problem uopste). -- Bojan Razgovor 09:12, 2. februar 2010. (CET)[odgovori]

Mi ovdje radimo ne za nas (urednicima je interviki svejedno) nego za posjetioce Vikipedije. A oni definitivno ne očekuju da se nešto klikne pa da se ne nađe (narodski rečeno "gledaš odakle je vedro"). To su osnovni pojmovi ergonomije i dizajna softvera. Pogledaj en:Usability, en:User_experience_design ili en:Human–computer interaction. --Kašter (разговор) 17:29, 2. фебруар 2010. (CET)[odgovori]

Između mučenja korisnika (?) i zatrpavanja spiska članaka bez intervikija draže ovo prvo. Botovi će posle par dana, ako ne postoje ti članci, jednostavno obrisati intervikije ka nepostojećim stranicama i kraj priče. -- Bojan Razgovor 18:02, 2. februar 2010. (CET)[odgovori]

Najiskrenije nisam siguran šta se ovde zamera; neposvećenost ovom unosu, greške u člancima ili njihov sadržaj? Koliko sam ja naletao na članke ovde na Njikipediji, postoje „ručno“ uneseni članci koji su kraći nego na ovaj način uneti (neki primeri: 1, 2, 3, 4). Ima ih još, a i bilo ih je još i to znam jer sam na nekima od njih i sam radio i značajno ih proširio. I svi oni su i pre nego što sam pristigao na Njikipediju smatrani regularnim klicama i nisam primetio da ih je iko dovodio u pitanje, kao što nisam primetio ni da je istina da niko nikad nije dovodio u pitanje postojanje srpskih sela na Njikipediji i to znam jer se raspravljalo o njihovoj relevantnosti, gde sam učestvovao na strani onih koji su ih „branili“. Ne mogu da tražim link za to, ali valjda ste se uverili do sada da ne lažem, mada možete i da mi ne verujete, potpuno mi je svejedno. Takođe, klice o živim bićima ni na nemačkoj, francuskoj, pa i engleskoj (koje kakve god da su, bolje su od naše) Njikipedije nisu uopšte različite.

Vrste koje su izabrane su ugrožene. Njima se posvećuje posebna pažnja, ali na sajtu koji smo pronašli, a to je crvena lista, dominiraju informacije o arealu i ugroženosti. Uglavnom su podaci koji se mogu naći i u enciklopedijama svode na izgled, areal, način života (šta jede, da li spava zimi) i eventualno neku zanimljivost. Ugrožene vrste su uglavnom - egzotične, tako da mi nemamo ni srpske nazive za njih, a kamoli takve podatke. U enciklopedijama, pa tako i na Internetu, detaljno se opisuju manje-više tipične vrste, one koje su česte i relativno dostupne ljudima. Izuzeci su kičmenjaci, odnosno sisari najviše, jer su oni uvek aktuelni, a i ispostavlja se da manje-više mi članke o njima već imamo, kao što je slučaj sa kitovima, recimo (eventualno ovi podaci mogu da se ugrade).

Greške u člancima nisu neverovatne, dešavaju se i tom problemu nisam dorastao. Za intervikije pretpostavljam da postoje botovi i ne razumem zašto je problem da oni odrade posao? Što se tiče Miroslava, znam koliko je vremena i truda uložio i ja se ne bih složio da je ofrlje odradio posao, kao što se ne bih složio ni da nije nekoliko (a za naš projekat mnogo) ljudi učestvovalo u realizaciji. Konkretno, znam da jesu Zrno, Iks, Bokica i Smirnof i verovatno sam još nekoga izostavio.

Vrlo dobro se sećam da je Nikola hteo da radi ptice sa potpuno istog sajta i da je tada postignut konsenzus (makar na sastanku) da se tako i odradi. Zapravo, prevodi staništa, koje je Vlada uradio, potiču upravo od tog doba i od te ideje. Zašto je sada različito i zašto se priča poteže sada, kada je o tome pričano mnogo vremena unazad? I zanima me, pošto je unos obustavljen, da li je ovo bilo obaveštenje da se neće raditi ili pitanje da li ga raditi uopšte? I da li ovo znači da se razmišlja o tome da se do sada uneseni članci obrišu?--Metodičar zgovor²a 19:01, 2. februar 2010. (CET)[odgovori]

Obrazloženje „krivca“[uredi | uredi izvor]

Sad sam prešao kroz oko 30 članaka što su uneseni juče, prvog februara 2010. Greške? Jedna.

Kad bih imao tako mali broj grešaka pri ručnom pisanju svojih članaka, smatrao bih se savršenim robotom.

Greške postoje u člancima koji su već uneseni. Međutim, većina članaka nema nikakvih grešaka. Koje postoje, mogu se poslije ispraviti, ili već sad. Jednostavno botovski, ili klikom na -Uredi- dugme pri vrhu stranice.

Proces je bio najavljivan, javan i transparentan od početka, od ljeta prošle godine. Mnogobrojne diskusije su vođene na Trgu i stranama za razgovore. Prije početka unosa na mjesec dana, 700 probnih članaka je postavljeno na internet. Svako je mogao da ih skine, da sugestije, kritike, i prijavi greške na Korisnik:Miroslav Ćika/Pijesak2. Greške su ispravljane sve vrijeme do tada, i kasnije sve do sada. Ne samo greške, već su i razumni prijedlozi za dopunu prihvaćeni.

Skoro sve sugestije koje su ljudi davali sam usvojio. Usvojene su i Nikoline sugestije, skoro sve, koje je iznio na mojoj strani za razgovor. To se može potpuno vidjeti na člancima od juče, a djelomično i od ranije.

E sad o polu-gu?ičnom pristupu. Prvo ozbiljno. O jednoj životinji ili biljci se može uvijek nešto dodatno napisati. Mogli bi se napisati tomovi. Međutim, naše vrijeme i podaci su bili ograničeni, i podaci su često dvosmisleni. Također, članci su jasno označeni sa klica na dnu. U čemu je onda, problem? Da li gu?ica treba biti 70% ili 90% puna? Pri svakom daljem punjenju gu?ice, utrošeno vrijeme se eksponencijalno povećava. Mi vremena nemamo. Imamo jedva 50 aktivnih ljudi.

Niko nije nikada tvrdio da će članci biti savršeni. To su klice koje treba dopuniti. Nikakve tajne tu nema.

Kad bismo samo obraćali pažnju na greške, najbolje bi bilo da napišemo samo jedan - ali sjajan - članak, i sjedimo na njemu kao kvočke na jajima. Tako se slobodna enciklopedija ne piše. Piše se tako da jedan počne, drugi popravi, treći doda i tako dalje. Savršeni akti postaju samo naporom mnogih. Naposlijetku, tako, i samo tako, uređujemo i naše dobre i sjajne članke.

Tko ništa ne radi, ništa ne može ni da pogriješi.

Tražim da se bot odblokira, i da oni koji to žele, nastave sa radom. --Miroslav Ćika (razgovor) 19:37, 2. februar 2010. (CET)[odgovori]

Iz nekog, meni nejasnog, razloga se stvorila fama da je velika frka blokirati bota. Ja sam mislio da je njih mnogo lakše blokirati nego žive korisnike i da će oko toga biti mnogo manje frke. Samo se kaže "ej, napravio je brljotinu ovde, pogledaj može li se to nekako ispraviti" i idemo dalje. -- JustUser d[-_-]b 21:23, 2. februar 2010. (CET)[odgovori]

Evo ja sam prešao poslednjih 5 članaka unetih 1. februara i u 4 sam našao greške:

Littoridina gaudichaudii: bivše rasprostranjenje nije navedeno, a postoji među podacima (Ekvador).
Littoraria flammea: bivše rasprostranjenje nije navedeno, a postoji među podacima (Kina); bivše stanište nije navedeno, a postoji među podacima (obala mora).
Litoria lorica: piše da je rasprostranjena do 100 metara nadmorske visine, a u podacima stoji da živi i do 1.000 metara.
Litoria verreauxii: piše da je rasprostranjena do 150 metara nadmorske visine, a u podacima stoji da živi i do 1600 metara.

A osim grešaka imam i primedbi, na primer da slatkovodna područja kao stanište nisu uvezana, ili da bi za izumrle vrste trebalo navesti u uvodu da su izumrle, ili da bi za živuljke koje žive u močvarama po mogućstvu trebalo napisati da žive u močvarama.

Ali nije najveći problem ni u ovim greškama, već u činjenici da način na koji radiš ne ostavlja prostora sumnji da će grešaka biti. Shvati ovo kao profesionalno mišljenje nekoga ko ima višedecenijsko programersko iskustvo i kome je jasno zašto je GOTO loša ideja: način na koji si pripremao masovni unos sa sobom nosi neizbežne i neotklonjive greške. Ma koliko se trudio da ih ispraviš, na kraju ćeš doći do stadijuma u kom će ispravljanje jedne greške izazivati dve nove.

(Takođe, meni se čini logičnim da se već uneti članci (na hiljade njih), kad se već zna da u njima ima grešaka, unesu ponovo, ako ih ljudi nisu dirali; međutim, ti to ne nameravaš da uradiš.)

Toliko o greškama, a postoje i problemi koji se tiču dodatnih podataka. Jasno je da je dodatne podatke teško naći, pa se onda ni ne traže (ja sam probao da tražim podatke o populaciji ali najviše što sam našao su zanimljivi podaci o izlovu ribe na [1] mada i to za mali broj vrsta). Međutim, čak ni kad se nađu ti nemaš nameru da ih koristiš. Na primer, ja sam ponudio da potražim slike na engleskoj Vikipediji i da se one automatski stavljaju u članke, međutim ti to nisi prihvatio. Takođe, i na samom IUCN-u često postoje podaci o tome šta je pretnja ugroženoj vrsti i šta se preduzima u cilju njenog spasenja a koji bi često bili upotrebljivi i za nas. Međutim te podatke ti ne unosiš.

A kao šlag na tortu: "Be afraid, be very afraid". Pa, i jesam. Nikola (razgovor) 21:46, 2. februar 2010. (CET)[odgovori]

Nikola, šta znači ovo „na primer da slatkovodna područja kao stanište nisu uvezana“? Stvarno nisam shvatio. I moram da te pitam; da li je istina da Miroslav niti jednu tvoju sugestiju nije prihvatio?--Metodičar zgovor²a 21:59, 2. februar 2010. (CET)[odgovori]

Pa, pretpostavljam da bi u člancima trebalo da stoji nešto poput "Stanište vrste su slatkovodna područja." Ti ćeš to bolje znati.

Miroslav mnoge moje sugestije jeste prihvatio, ali neke i nije. Između ostalih, nije prihvatio moje sugestije za dodatne podatke koje bih ja obezbedio. Sugestije me manje brinu od grešaka. Nikola (razgovor) 03:55, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Moj predlog za viki interlinkove: ostaviti samo en, pa neka drugi botovi urade posao. En interviki se može i peške proveriti. -- JustUser d[-_-]b 22:03, 2. februar 2010. (CET)[odgovori]

Postoje recimo dve teme ovde: Gde su svi bili kad se o ovome diskutovalo? I Da li su članci dovoljno dobri?

Gde su svi bili kad se o ovome diskutovalo? je manje bitna tema, ali ajde ukratko. Koliko vidim od kad je postavljen finalni primer članka do početka masovnog unosa je proteklo dva dana. To je prekratko vreme da bi svi koji bi želeli da reaguju reagovali. U raspravi o tom masovnom unosu je pored predlagača učestvovalo dvoje ljudi. Jedan od njih je izneo primedbu, istu primedbu koju ja iznosim (prekratko). Logičan korak, korak koji je uvek do sad preduziman je da se pre masovnog unosa proveri kakvo je raspoloženje zajednice. Da se vođa projekta trudio da animira raspravu o tome, a svi su se oglušivali na njegove pokušaje, mogao bi da bude pravedno ozlojeđen. Međutim, rasprava nije tekla ni na Trg:Politika (gde bi bila zapažena), niti na Masovni unosi, gde joj je mesto, već je tekla na Trg:Botovi, stranici koja bi trebalo da služi za tehničke konsultacije operatora botova i stoga je oni koji nisu zainteresovani za takve diskusije ne prate. Obično kad ljudi žele da skrenu pažnju korisnicima na neko dešavanje, objave link i poziv na Trgu. To ovde koliko znam nije učinjeno. Dakle nisu preduzeti nikakvi koraci da se vidi da li se ljudi slažu sa takvim konkretnim (finalni proizvod) masovnim unosom. Osim toga, sam Miroslav je prilikom jednog pređašnjeg masovnog unosa na duhovit način uočio od kojih korisnika dolazi najviše predloga za unapređenje masovnog unosa. To su profesionalni programeri. Nikola nije svakodnevno prisutan na sr.viki, ali kad mu se pošalje poruka uvek se javi (osim toga kao što se može videti on jeste davao predloge koji kako on kaže nisu bili usvojeni). Ja tih dana nisam stizao da pratim Vikipediju, ali da sam zamoljen da dam komentar, javio bih se. Filip koji po pitanju botova i masovnih unosa može da bude guru svima na ovoj Vikipediji jer ima iskustva više nego svi ostali zajedno je izrazio neke svoje sumnje. Ako radim masovni unos i ako Filip bilo šta prigovori, ja bih se sa dužnim poštovanjem pretvorio u uvo i zamolio ga da me posavetuje. Takođe bih iskoristio privilegiju prisutnosti na projektu mnogih drugih profesionalaca koji mogu da me posavetuju. Sad kad je pokrenuta ova diskusija na Trgu, i kad je potpuno evidentno da oko ovoga ne postoji konsenzus, Miroslav traži da se i dok traje diskusija njegov bot odblokira kako bi mogao da nastavi sa radom. Moram da kažem da me ovo malo zabrinjava jer bot zastavica ne sme da služi da se nešta oko čega ne postoji dogovor provuče na mala vrata.

Da li su članci dovoljno dobri? Ovo je opširno bila tema mejla koji sam kopirao na Trg. Projekat je pripremljen u žurbi, što se vidi iz prethodnog pasusa. To se vidi i iz reči vođe projekta: Mi vremena nemamo. (zašto?) Ne može se čekati sa nečim, samo zato što neko nema vremena da pregleda članke., (otkud tolika žurba?) Unos je usporen na 100 dnevno dok radim na nekim prepravkama u programu. Ipak i ovako smo tri puta brži nego obično :).

Gore sam nabrojao 11 stavki koje bi ovi članci još mogli da imaju. Zrno je osporio jednu stavku. Pretpostavljam da su ostalih 10 validne. Mogao bih da ih navedem još. Članci su kratki, postoje podaci koje bismo mogli da u njih dodamo. Ostaje još pitanje da li te podatke možemo da nađemo. Trenutni masovni unos se oslanja na jedan jedini sajt! Da li neko zaista želi da kaže da su to jedini iole prihvatljivi (sam ovaj sajt nema baš previše prihvatljiv format podataka, otud pomenute greške u ovom unosu) podaci koje je moguće naći? To ne može da bude tačno. Sve i ako na Internetu ne može da se nađe više podataka (a sigurno da može), podaci se mogu naći na nekom disku. Kad je rađen unos sela, podaci nisu postojali na Internetu. Dobavljeni su na disku od institucije koja ih je imala. Za razliku od srpskih sela gde postoji jedna ili dve institucije koje se za to zanimaju, kad su žive vrste u pitanju postoji na stotine mnogo bogatijih institucija od kojih neke sigurno imaju neke baze podataka. Kako im to nije primarni interes one te podatke ne objavljuju na sajtu, ali takođe mnogima od njih ne bi bio problem da ih dostave za potrebe Vikipedije. Primera radi institucije koje bi mogle da imaju neke interesantne podatke (možda ovi pojedinačni primeri nemaju, ali oni su upravo samo primeri, takvih institucija ima još) su ova ili ova.

Podatke nije lako naći, ali ih je moguće naći. Pronalaženje, analiza i selekcija podataka treba da budu 90% vremena uloženog u jedan masovni unos. Posle se to sve uhakuje u pitonu. Za kvalitetan masovni unos je potrebno šest meseci do godinu dana rada. -- Обрадовић Горан (разговор) 00:09, 3. фебруар 2010. (CET)[odgovori]

Ja se slažem sa Miroslavom i mislim da se odblokira što pre. --Alexmilt (разговор) 00:13, 3. фебруар 2010. (CET)[odgovori]

Koliko vidim, ovo je rešena stvar. Ni na jedno moje pitanje nije dat odgovor. Onda me makar zanima šta je predlog? Obustaviti unos i da završimo ili nešto drugo? Ja već objasnih zašto je za ove vrste kritično naći podatke i mogu samo da konstatujem da se to neće promeniti za šest meseci ili godinu dana. Uostalom, probajte sami da nađete.--Методичар зговор²а 00:29, 3. фебруар 2010. (CET)[odgovori]

Ево, питао сам Владу, да ли је могуће наћи још података о живим врстама. Пејстовао сам му ово као пример онога шта се тренутно уноси. Очекивао сам да он одговори типа: да, не, не знам, можда, сигурно, окани ме се, ... Међутим, његов одговор је био: hmmmm [минут паузе] http://www.biodiversitylibrary.org/name/Athearnia_anthonyi Opet ovo je samo jedan primer, koji samo ilustruje da podaci postoje. On predstavlja kolekciju digitalizovanih knjiga. Opet možda ne sjajan primer, ali nađen u roku od minut. Ja sam pokušao sa http://www.biodiversitylibrary.org/name/Canis%20lupus i tu je naravno ispljunuo mnogo više toga. Moglo bi se pregledati par tih knjiga, naći da li ima neka sa tabelarnim podacima, i onda ti podaci iskoristiti.

Eto Dejane, probao sam da nađem i našao sam. Tako što sam pitao stručnjaka i on mi je rekao. Bez uvrede bilo kome ali u ovaj masovni unos nije uloženo dovoljno truda i on nije dovoljno kvalitetan. -- Обрадовић Горан (разговор) 01:47, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Dalje, opet hvala Vladi, par desetina javno dostupnih bioinformatičkih baza podataka: http://www.ncbi.nlm.nih.gov/sites/gquery -- Обрадовић Горан (разговор) 02:04, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Dalje, ovo sam sam našao: http://www.natureserve.org/explorer/servlet/NatureServe?searchName=Athearnia+anthonyi . Pogledajte molim vas koja je to količina podataka! -- Обрадовић Горан (разговор) 02:06, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Članak Littoridina gaudichaudii je bolji kod nas nego u engleskoj wikipediji?! Ako engleskoj ne smeta, ne razumem šta nama smeta? Ako neko ima ideju kako da ga poboljša samo napred. Ne možemo očekivati da na temama koje su tako retke i za koje vrlo mali krug ljudi ima interesa imamo ne znam kakve članke. --Alexmilt (razgovor) 02:14, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

To što su drugi radili loše ne treba da bude nama opravdanje da i mi radimo loše. A na osnovu čega baziraš tvrdnju da je bolji? Jer je tabela veća i jer imamo više praznih podnaslova? Oba članka imaju isti broj podataka. Naš navodi da je slatkovodna, njihov da je živela u Ekvadoru (ostali podaci su isti). ~~Ah da, i njihov članak je ažurniji iako je generisan pre tri godine (oni se pozivaju na IUCN 2.3 a mi se pozivamo na IUCN 3.1)~~ (lapsus, naš je ažurniji). Ali ovo nije suština. Suština je da članci mogu i moraju da budu bolji. Ako neko hoće da ih unese neka uloži potreban trud. -- Обрадовић Горан (разговор) 02:32, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Engleska Vikipedija ima tri miliona članaka i može sebi dozvoliti da ima 50.000 klica. Mi ne možemo, posebno ako već ne moramo. Nikola (razgovor) 03:51, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Dobro, članci su tu negde. Ali ako nešto znaš o toj temi, izvolte dopuni. Ako se pojavi neki ekspert u toj oblasti moći će lepo da nastavi da radi. Ako se pojavi neko ko nešto traži moći će da nađe početne podatke. Meni, kada radim na nekoj temi, dosta znači to što je tema otvorena i što su napisane osnovne stvari. I što su drugi loše radili? Wikipedija se grana i širi. Ne mogu svi članci da budu kandidati za izabrane članke.--Alexmilt (razgovor) 03:03, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Evo ga super primer: Azijski gepard. Za desetak dana je izrastao u pravi članak. Ko zna još koliko će biti ovakvih geparda kada Miroslav nastavi. --Alexmilt (razgovor) 03:11, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Hajde, na stranu pitanje da li u članke treba uneti dodatne podatke. Ali šta ćemo sa greškama? Zar vam stvarno ne smeta da se u polovini članaka unetoj na ovaj način, a to će ukupno biti trećina članaka na Vikipediji, nalaze greške?

Azijski gepard je fin člančić, i primetio sam još i neke, ali to je uglavnom megafauna i možda 1% masovno unetih članaka. Ne možete ispratiti ni masovni unos koji ide ovim sporijim tempom, a to posebno mogu da kažem zato što u ostalih 99% članaka greške nisu ni proveravane a kamoli ispravljane. Nikola (razgovor) 03:51, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Jesu li te greške toliko neotklonjive? Mislim, imamo šablonizovan tekst, nije nemoguće valjda ispraviti. -- Bojan Razgovor 06:21, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Naravno da je moguće, samo tu postoji par problema:

1) Ako je neki čovek dirao tekst posle bota, onda ili se moraju greške (ako ih čovek nije primetio) ostaviti, ili pregaziti ljudski rad.

2) Program za ispravljanje grešaka mora da bude složeniji od programa za unos. Onda nije jasno zašto bi se iko mučio da ga pravi kad isto tako može napraviti i program za unos.

3) Koliko će vremena proći dok neko ne napravi taj program za ispravljanje grešaka i koliko dugo će na Vikipediji stajati pogrešni podaci? Nikola (razgovor) 07:31, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Dobro, verovatnoća da je članak netačan i da je menjan baš na tom mestu je još uvek mala i teži nuli. Ajde da ispravimo te greške pa da nastavimo unos. -- Bojan Razgovor 07:36, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Greške, i to neretko u velikom broju, postoje i u člancima koje su pravili ljudi, a ne botovi. Imamo i dosta klica koje su daleko manjeg obima od ovih botovskih, pa ne obustavljamo rad onih koje ih prave. Greke postoje i sve se daju ispraviti. Vikipedija je tu da pruži korisne informacije onima koji žele da ih dobiju, pa makar imale svoja ograničenja, one imaju neku sadržajnu vrednost. Bolje ikakav članak, nego nikakav. Stoga podržavam nastavak masovnog unosa. Kvant (razgovor) 08:34, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Tačno je da i u člancima koje prave ljudi ima grešaka, međutim ljudi prave po jedan članak dnevno, tako da te članke mogu pregledati i greške otkloniti drugi ljudi. Ljudi ne mogu da stignu da otklone greške u 500 članaka dnevno koje bi bot unosio, niti su stizali da otklone greške ni u 50 članaka dnevno koje je do sada unosio.

Pogrešne informacije nisu korisne. Nikola (razgovor) 08:52, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Bojane, Na mom poslednjem pregledu, 40% članaka je imalo pogrešne podatke a 40% nedostajuće podatke. To nije malo i teži nuli, to teži 100%. I, ponoviću se, problem svih problema je u tome što način na koji je masovni unos rađen garantuje da će grešaka biti i u budućnosti. Nikola (razgovor) 08:52, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Da nastavim sa pretposlednjih 5 članaka unetih 1. februara:

Litoria rheocola: piše da je rasprostranjena do 118 metara nadmorske visine, a u podacima stoji da je rasprostranjena do 1180 metara.

Litoria raniformis: piše da je Australija jedino poznato prirodno stanište, što je tačno ali postoji i veštačko stanište koje nije navedeno; piše da živi u pustinjama a u podacima stoji da živi svugde osim u pustinjama.

Litoria piperata: rasprostranjenje nije navedeno, a postoji u podacima.

I primedba opšte vrste, bolje stavljati članke u kategoriju reda nego u kategoriju roda.

Ovi su bili bolji, 40% članaka sa greškama, 20% sa omaškama. Nikola (razgovor) 09:10, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Ja sam pričao o verovatnoći da ima greške I da je menjano baš na tom mestu. -- Bojan Razgovor 09:00, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Pa evo recimo Azijski gepard je menjan baš na tom mestu. Nikola (razgovor) 09:10, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Dobro neka 80% clanaka ima gresku i neka je svaki stoti menjan bas tu (a nije, pitanje je da li je svaki 1000-ti) pa dobijemo: 0,8 * 0,01 (0,001) = 0,008 (0,0008) tj 0,8 (0,08%). A vi koji ste menjali, prisetite se koje ste to clanke menjali i proverite. -- Bojan Razgovor 09:24, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Ovdje se može izdojiti Nikolina konstatacija da mi sebi ne možemo da dozvolimo ogroman broj klica (već imamo previše). Masovne unose treba progresivno planirati, u protivnom ”slučajna stranica” postane neupotrebljiva. Takođe je bitna percepcija naše publike. Moramo se truditi da pišemo malo duže članke, a i da proširujemo postojeće. Ne možemo se stalno oslanjati na botove i juriti cifre. Postojao je prećutni konsenzus da pređemo 100 kila članaka, a Miroslav je tu odigrao značajnu ulogu. Svaka čast na trudu. Mislim da je vrijeme da zastanemo i sagledamo kako sada izgleda ova enciklopedija u globalu. Ključ cijele priče bi bio da pokušamo da radimo na unaprijeđivanju postojećeg sadržaja, barem narednih šest mjeseci. --Slaven Kosanović {razgovor} 09:17, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Greške ljudi su jako brojne i ne bivaju uvek brzo ispravljene. Vršeći kategorizaciju članaka iz fizike naišao sam na ogroman broj suštinskih grešaka i besmislica koje nisu ispravljane godinama. Tako je gravitacija dobila masu, svetlost prestala da se prostire kroz vakuum, a Lorencova sila postala jednim od četiri osnovna tipa interakcije. Da ne nabrajam dalje... U poređenju sa takvim fundamentalnim greškama ove botovske su ništavne. A i jedne i druge pre ili kasnije bivaju ispravljene. Kvant (razgovor) 09:37, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Shvatam, ali mislim da imaš pogrešno razumjevanje botova. Naime, botovi unose ono što im zadaju oni koji njima upravljaju, tako da je potencijal za greške isti. Inače, botovi ne razumiju sintaksu, odnosno značenje riječi, te nema šanse da kasnije isprave potencijalne greške u tom smislu. Jedna solucija bi bila, iskopirati svaki članak u tekst fajl, uraditi pertinentne ispravke i ponovo pustiti bota sa opcijom ”zamjeni cijeli sadržaj”... Prilično naporan posao, odnosno dvostruki posao, bez potrebe. Druga mnogo jednostavnija, korisnik koji se razumije u datu oblast ispravi i snimi članak. --Slaven Kosanović {razgovor} 09:52, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Razumem način rada botova, prilično dobro poznajem programiranje, ali ne vidim razliku između samih grešaka, dok manje važnim smatram način njihovog nastanka. Takvi botovski članci prilično olakšavaju posao korisnicima. Ako je potencijal za greške isti, onda bismo sledeći analogiju trebali obustaviti i rad ljudi. A pošto bez njega Vikipedija ne bi ni postojala mi to ne možemo, pa stoga ne bismo trebali da to činimo ni sa botovima. Prosto je neizbežno pravljenje grešaka. Možda treba ovaj unos usporiti kako bi se lakše i brže moglo postići njihovo uklanjanje, ali ne i potpuno zaustaviti. Kvant (razgovor) 10:14, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Ne mogu ovde baš da ispratim logiku... "Imali smo mnogo članaka sa suštinskim greškama, te je OK da imamo još mnogo više članaka sa nešto manjim greškama"?? Nikola (razgovor) 09:59, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Imamo i dalje mnogo sa suštinskim greškama i sigurno ćemo imati još mnogo takvih i sa mnogo većim. Ne obustavljamo njihovo unošenje, a ovo sa manjim da? U pravu si, ne treba nam ni jedno ni drugo, ali ako rezonujemo na taj način nećemo imati nikakve članke, ili jako mali broj. Kvant (razgovor) 10:22, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Pa naravno da treba upozoriti i korisnike koji unose pogrešne podatke. Razlika je u tome što jedan korisnik može da unese daleko manji broj članaka sa greškama, nego što je to u stanju bot, podatke kojem je takođe dao korisnik koji upravlja njime. Za jednu noć bot može da unese više hiljada članaka, pa ti računaj koliko vremena i ljudskih resursa treba da se isprave pogrešni podaci u njima, pogotovo što to poslije moraju da rade, ko drugi nego mi ”živi” korisnici. Masovne unose treba planski i progresivno raditi, po mogućstvu u konsultaciji sa korisnicima kojima je data tema struka. Naravno greške se mogu potkradati, ali treba raditi na tome da ih bude što manje, naročito kada je u planu 50 000 članaka... --Slaven Kosanović {razgovor} 10:25, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

U redu, ali tim "živim" korisnicima je lakše ispraviti greške nego pisati ceo članak. Slažem se da broj unosa treba smanjiti, ali ne tako ekstremno na nulu. Kvant (razgovor) 10:33, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Iskustvo na ovom projektu mi govori da nije, jer nema razlike između korisnika koji griješe i botova koji griješe. :) Naime, razlika je u količini generisanog materijala. Ipak, mislim da je mnogo lakše prvo ispraviti greške, pa onda puštati bota, da kasnije ne bi morali da radimo trostruki posao. Na svakom projektu Vikipedije, botovi koji griješe bivaju blokirani, jer generišu ogromnu količinu materijala, koji kasnije treba pregledati i eventuaalno korigovati. Ručno je veliki smor ispravljati toliki broj klica i potrebno je da se dosta ljudi tome posvete. --Slaven Kosanović {razgovor} 10:44, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Greške ljudi su jako brojne i ne bivaju uvek brzo ispravljene. Vršeći kategorizaciju članaka iz fizike naišao sam na ogroman broj suštinskih grešaka i besmislica koje nisu ispravljane godinama. Tako je gravitacija dobila masu, svetlost prestala da se prostire kroz vakuum, a Lorencova sila postala jednim od četiri osnovna tipa interakcije. Da ne nabrajam dalje... U poređenju sa takvim fundamentalnim greškama ove botovske su ništavne. A i jedne i druge pre ili kasnije bivaju ispravljene.-Mislim da je ovo najbolji pokazatelj da kapacitet zajednice nije toliki da radi istovreeno na hiljadama clanaka narocito kada je u pitanju tema interesantna relativno uskom krugu ljudi. Takodje je pomalo besmisleno da nekoliko korisnika koji poznaju biologiju utrose svo svoje vreme posveceno Vikipeidji pregledanju nepreglednog broja clanaka o opskurnim temama nego da rade nesto, slobodno cu reci, pametnije. Bojim se da je zajednica isuvise mala da bi se vreme rasipalo na takve poduhvate. Jos ako na to dodamo mogucnost (na sta ukazuju oni koji poznaju funkcionisanje botova, ja nisma medju njima) da se sav taj posao izbegne pazljivijim planiranjem onda ne vidim nijedan razlog da se ne postupi onako kako je predlozilo nekoliko korisnika: usporiti masovni unos a, po mom misljenju, najbolje resenje je da se sve planirane strnaice generesu izvan glavnog imenskog prostora pa da se zatim prebacuju kada sve bude ispravljeno. --Vojvoda razgovor 17:38, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Algoritmi za resenje problema[uredi | uredi izvor]

Da li moze ovako da bot ide redom kroz kategoriju Zivotinje i:

ako pronadje tekst Vrsta je po visini rasprostranjena do xxx metara nadmorske visine.
- da ga zameni sa Vrsta je po visini rasprostranjena do (tacnih) xxx metara nadmorske visine. (i Miroslav da ispravi gresku u svom programu)

Izostavljanje rasprostranjenja nije toliko strasno, ipak clanak je klica.-- Bojan Razgovor 09:24, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

To konkretno ne može jer podatak o nadmorskoj visini ne postoji u mašinski čitljivom obliku. Ili da se skroz briše, ili da se izvuku polusirovi podaci pa da neko ručno prođe kroz njih i izdvoji nadmorsku visinu (to bi trebalo da ide brzo). A grešku u Miroslavljevom programu je iz istog razloga nemoguće otkloniti. Nikola (razgovor) 09:29, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

OK, toliko nisam informisan, ali eto nagovestaja kuda ova rasprava treba da ide. 4 ekrana teksta smo otkucali, a da nismo nasli resenje. -- Bojan Razgovor 09:38, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Osim toga ni jedna ni druga rečenica ne valjaju sintaktički. ”Vrsta je po visini”... Visini čega? Prosječnoj visini vrste? :) Habitat vrste je na nadmorskoj visini od hhhh-hhhh metara, ili rasprostranjenost vrste je na nadmorskoj visini hhhh metara. I jedno i drugo mnogo bolje. --Slaven Kosanović {razgovor} 09:35, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Ljudi, bot ne može da pravi ne znam kakve članke. Može samo da napravi osnovu. Ja imam predlog da Miroslav svaki dan ubaci po 100 članaka a da mi to pregledamo, proverimo, otklonimo greške i po mogućstvu proširimo.--Alexmilt (razgovor) 09:46, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

A ja predlažem da se to uradi sa već unesenim člancima, pa kad se završi onda neka se unos nastavi. Tako ćemo taman videti i kojim tempom se mogu ispravljati uneseni članci. Nikola (razgovor) 09:51, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Dobro, ali za to bi bilo dobro da nađemo neki princip da neko proverava članke. I kako ja da znam da li je članak proveren ili nije? Da li možemo da napravimo kao u engleskoj vikipediji da se naznače provereni članci, tako da nema preklapanja?--Alexmilt (razgovor) 09:53, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Članci imaju puno grešaka (fakat). Kažete e, ali članci i imaju grešaka i kad ih prave ljudi. Tačno ali apsurdno, suština je da članci koje bot generiše ne moraju da imaju grešaka ali ih imaju. (Preciznije, ne moraju da uvode dodatne greške u odnosu na one koje postoje u podacima - trenutno mi uvodimo greške po stravičnom procentu). Potrebno je uložiti trud da se podaci pravilno interpretiraju.

Članci su kratki (fakat). Kažete e, ali i [neki] članci koje ljudi prave su kratki. Tačno ali bez značaja, suština je da članci koje bot generiše ne moraj uda budu kratki ali jesu. Rečeno je da podaci ne postoje [sic]. Podaci su nađeni. Potrebno je uložiti trud da se članci (značajno) prošire.

Dva suštinska problema, oba su otklonjiva, za oba je potrebno uložiti trud. Reakcije na tu jednu poruku koju sve vreme ponavljam su: ~~nije moguće uložiti trud~~, ~~e, ali pogledaj kako engleska~~, ~~e, ali pogledaj ovaj članak~~, ~~pa uradi onda ti~~, ~~uložićemo trud kasnije~~, ~~Žuri nam se, ne smaraj sa raspravom, daj da nastavimo~~. To su pogrešne reakcije. Ispravna reakcija je: e, hajde da uložimo trud. Svi problemi se tiču truda, i samo trudom se mogu rešiti.

Na kraju krajeva, potpuno je apsurdno reći: samo neka ide unos, ispravićemo mi greške. Osim što se to neće dogoditi, nije mi jasno zašto je bolje da više ljudi uloži enormnu količinu vremena u ispravljanje podataka (koje opet neće biti savršeno) kad programer može da uloži neuporedivo manje vremena i da tih grešaka neće ni biti, članci će odmah da budu ispravni i stravičan trud ne mora bude bačen na ispravljanje suvoparnih podataka već na bitnije i zabavnije stvari. -- Обрадовић Горан (разговор) 11:00, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Daj Gorane, kada tako napises, ispada kao da nikakav trud nije ulozen. :( -- Bojan Razgovor 13:13, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Evo mog predloga rešenja: sa stranica IUCN-a neko (ja?) izvuče podatke tako da budu u mašinski čitljivom obliku. To će da potraje, a za to vreme drugi ljudi mogu da traže druge pogodne izvore podataka koji bi se takođe prebacili u mašinski čitljiv oblik. Kad se dođe do konačne kolekcije podataka, onda se članci generišu sa što je više podataka moguće, i uvoze po klasama, tako da je lakše otkloniti eventualne probleme. Nikola (razgovor) 11:07, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Mislim da je najbolje da, ako već planirate da unosite članke sa greškama, njih stavljate u ne-glavni imenski prostor. Pa, kako se sredi neki članak, samo se premesti u GIP i stvar rešena. S druge strane, svakako je višestruko bolje da nema grešaka u startu. Tako da ću se složiti sa Goranom, Nikolom, Slavenom i ostalima. Hajde da sredimo/te ove već unešene članke, kako se problemi ne bi još više gomilali, pa tek onda da gledamo da unosimo nove članke (sa više informacija, bez grešaka itd). Greške umeju da se potkradu i kada je reč o čoveku i kada je reč o botu. Ali (!) svesno unošenje grešaka nikada nije bilo prihvatljivo. Ako već znamo da će da bude grešaka, nedopustivo je to prećutno puštati u GIP. Nije cilj povećati broj grešaka na Vikipediji, već ih smanjiti, a unošenjem novih grešaka se svakako udaljujemo od tog plana. --filip ██ 13:16, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

U potpunosti podržavam ovo što je Filip napisao. Ili stati sa unosom dok se stvari ne iskristališu i postojeće greške ne isprave ili (kao u slučaju glumaca) praviti članke van GIP i nakon što budu pregledani prebacivati ih u GIP. Sećam se masovnog unosa sa glumcima, koliko je to bio dosadan posao i koliko malo korisnika je želelo na tome da radi. Ako bot bude generisao malo članaka sa greškama i ako bude više korisnika koji će pregledavati svaki članak pre prebacivanja u GIP (kao što je najavljeno u komentarima iznad) onda ne bi trebalo biti problema oko njihovog pojavljivanja u GIP i povećanja broja članaka (ako je to cilj). --micki ^talk 13:58, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Zadnji unos botom[uredi | uredi izvor]

Ja sam prošao kroz zadnji unos članaka Botom. Mislim da je oko 100 članaka ako ne i više. Popravio sam šta nije bilo dobro, pogotovu oko nadmorske visine prirodnog stanovišta, dodao šta sam mogao, ubacio sam slike koje su na vikipediji. Čini mi se da je sada puno bolje. Generalno greške su se našle u oko 5% članaka. Ajde pogledajte da li je sada zadovoljavajuće? --Alexmilt (razgovor) 16:09, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Svaka čast, Aleks, ali mislim da ne možemo svi imati energije i vremena kao ti u ovom trenutku, a ne možemo ni očekivati da ćeš to ti sam da radiš. Stotinjak članaka dnevno je ipak možda mnogo da se prekontroliše svakog dana, pogotovu što često bude dana da bude totalni drijemež među ekipom, a ovaj masovni unos će da potraje oho-ho i proizvede ola-la članaka, kao što se meni čini, te bi zaista bilo dosta bolje ako bismo dosta tog posla već u pripremi unosa odradili. Šta kažeš Ćiko, kakve planiraš dalje korake? --Darko Maksimović (razg.) 22:37, 3. februar 2010. (CET)[odgovori]

Svaka čast! Ustvari si sredio 56 članaka. Perspektive radi, ako bi nastavio ovim tempom, za svih 47.677 članaka bi ti trebalo dve godine i 4 meseca. Mislim da bi bilo mnogo brže, i bez trošenja dragocenog ljudskog vremena, da se unos uradi kako treba. Nikola (razgovor) 02:25, 4. februar 2010. (CET)[odgovori]

Ono što Nikola možda malo ironično hoće da kaže je da ćemo uštedjeti mnogo vremena ako neke od očigledno potrebnih ispravki ugradimo već u sam automatizovani proces, i čini mi se da se mnogi od nas slažu. I kad smo radili (su radili) masovne unose za sela, što francuska, što njemačka i srpska i sl. isto ovako smo se dogovarali i sporili, pa dolazili do nekog rješenja. S tim što mislim da je ovaj masovni unos baš koristan, a nisu u pitanju neke beskorisne informacije kakve bi mogle biti, te hajde bre Ćiko prihvati neke od primjedbi i baci se na posao, ako ja mogu nešto pomoći, ili bilo ko drugi, reci, pa da šibamo to. Podaci su korisni, broj članaka će se povećati, popunićemo mnoge praznine, a zoo svijet nam baš fali u mnogim aspektima. --Darko (razg.) 10:49, 4. februar 2010. (CET)[odgovori]

+1 -- Bojan Razgovor 10:55, 4. februar 2010. (CET)[odgovori]

Ja sam hteo da isprobam da vidim koliko grešaka, gde su te greške i kako da se prevaziđu. Tako valjda padaju ideje, možemo svi da stanemo i da napadamo to što Miroslav radi sa visine i svi ćemo izgledati pametni. Ne vodim statistiku o tome što sam radio ali sam prešao sve članke koji su uneseni zadnjim unosom bota i to sam išao jedan za drugim člankom i dodatno sam prešao i manji unos pre toga u kome je bilo 10-15 članaka. Prešao sam oko 120 članaka, ako ne i koji više. Ti si prebrojao one gde sam nešto promenio.

Situacija je ovakva: mnoge sam poboljšao tako što sam dodao sliku i mapu stanovištva koja se nalazi na drugim vikipedijama, negde sam ubacio neki podatak tipa nije SAD nego država Teksas u SAD, ali to nisu bile greške to sam više radio reda radi, jer me zainteresovalo da vidim šta i kako. To su stvari koje botom ne mogu da se srede. Negde ništa nisam radio nego sam samo prešao preko osnovnih podataka, jer nigde nema ništa više od toga što je Botom uneseno. Greške su se pojavile u člancima gde se pojavljivala nadmorska visina jer čitač bota očigledno to radi sa greškom. Na neki način selektivno je birao brojke koje su kasnije ubačene i to je ubačeno delimično tipa treba od 800 do 1120 metara a bot ubaci samo do 112 metara. Kako i zašto ne ulazim, ali generalno tu postoji neki problem i to je uvek u odeljku stanište'. Želja je bila da se izvuče podatak više ali to ne ide.

Elem, šta hoću reći, kao prvo ma kakvo god poverenje da imamo u bot trebalo bi neko da baci pogled šta se tamo dešava. Zar ne? Moramo da imamo nekakvu kontrolu. Članci se kontrolišu, greške se podkradaju a to se ispravlja i to tako funkcioniše. Jedno rešenje bi bilo da bot ubaci na početku šablon gde je napisano da to nije prekontrolisano od strane administratora. A da to kada neko od nas pregleda, slobodno skine. Znam da možda nekome zvuči suludo, ali ako neko sa pretražuje vikipediju vidi da podaci nisu provereni onda će znati da to treba da proveri na linku u referenci. Ovo bi bio moj predlog za sve ostale botove.

Što se tiče trenutne situacije bilo bi dobro da se uradi sledeće: Miroslav da izbaci učitanje brojki u botu, ili nadmorsku visinu ili sl. (ako je pročitao ovo što sam napisao biće mu najjasnije od svih nas) tako da bi se izbegle greške koje se sada pojavljuju. A onda da vidimo par stotina članaka pa da vidimo da li je prihvatljivo ili ne.

Da li je neko imao živaca da shati ovo?--Alexmilt (razgovor) 12:16, 4. februar 2010. (CET)[odgovori]

Ceterum censeo, potrebno nam je više podataka. Našli smo izvore koji sami daju kvalitetnije i opširnije podatke nego ovaj izvor koji se trenutno koristi. Trenutno članci sadrže tri ili četiri podatka (sistematika je jedan podatak jer najniži nivo jednoznačno određuje sve ostale). Tri podatka su goli minimum da bi se nešta moglo nazvati enciklopedijskim člankom. Dakle to je naj najniže što može. -- Обрадовић Горан (разговор) 15:03, 4. фебруар 2010. (CET)[odgovori]

Dakle, kao što sam rekao, sigurno je da uvek može bolje, ali mi ovde ne pregovaramo o sjajnim člancima, već o klicama. Tri podatka: sistematika, ugroženost i areal već postoje. Dakle, taj deo nije problem, mada bih i ja voleo da ga vidim sa više podataka i pozdravljam da se unese više toga. Proverio sam sajtove koje je naveo Vlada i zaista su korisni. Imamo samo jedan problem; treba pronaći bazu istovetnu onoj koju koristimo da bi postojao smisao. Ne znači nama mnogo ako na crvenoj listi imamo nekoliko vrsta, na drugom sajtu neke druge vrste, a na trećem sajtu treće. E sada, ja ne znam sa botovima i ne znam da li je moguće da u jednom masovnom unosu botovi sa različitih strana unose iste podatke za različite vrste. Ono što me zanima je da li jedan bot može da ide iza drugog i da vrše različite unose? Mnogo toga ne znam i ono što nam je potrebno je da napravimo jednu posebnu stranu posvećenu projektu i da se tu nalaze ideje i poslovi koje treba obaviti. I tu da se uključe baš svi. Informatičari bi precizirali šta zahtevaju od biologa i mi bi to odradili. To podrazumeva i Vladu, jer sam ga uvek pitao za svaki korak i nikad me nije odbio. Ako mi biolozi možemo da radimo zajedno, ne vidim razlog zašto ne mogu i programeri i svi ostali. Mi možemo i drugačije - da obustavimo unos, ali mislim da bi to bila šteta. Međutim i to bi bilo bolje od ove podele u tabore, ironije koja je vrlo uočljiva i stalno prebacivanje loptice sa jedne na druge. Treba da budemo svesni da svi želimo dobro ovom projektu i da uvažavamo napore svakog. Mislim da su me razumeli svi koji treba da me razumeju. Ukoliko ste za to da na neki način krenemo nanovo, predlažem da informatičari daju konkretne ideje na: Википедија:Масовни унос/Врсте. Ovo je zaista najbolje što sam mogao da smislim, ali nije obavezujuće.--Методичар зговор²а 18:26, 4. фебруар 2010. (CET)[odgovori]

Može jedan bot ići za drugim (botom i korisnikom). Situacija je takva da još nije bilo velikih izmena na tim unetim člancima, osim preimenovanja članaka. Ali prvo bi trebalo videti šta ćemo sa postojećim člancima. -- Bojan Razgovor 18:35, 4. februar 2010. (CET)[odgovori]

Obrazloženje „krivca“, drugi dio[uredi | uredi izvor]

Nije istina da su samo dva dana bila utrošena na prijavu grešaka. Pogledajte detaljno Korisnik:Miroslav Ćika/Pijesak2 i linkove na druge unutrašnje i vanjske veb stranice. To što su neki spavali dok su mi vrijedni ljudi pomagali i davali ideje, ja nisam kriv. Kako ste tada žmirili na oba oka, sad valjda možete na jedno. Ako nemate namjeru pomoći, onda nemojte ni drugima smetati.

Nije istina da unos nije najavljivan. Pogledajte Trg/Razno, Trg/Botovi, moje, Metodičareve, i ostale stranice za razgovor itd. Sve je tu počevši od ljeta prošle godine. Ništa nije sakriveno. Tko želi saznati istinu, lako je. Priča je jeftina.

Nije istina da 80% članaka ima greške. Nedostatak podatka nije greška, već jednostavno -odsustvo podatka-. Da ste probali da ih vadite, vidjeli biste koliko problema ima. Greška jest ako piše rasprostranjena do 100 m, a ono je do npr. 1000 m. Tko mi je kriv kad pokušavam da ubacim više podataka. Taj sistem uglavnom radi, ali povremeno griješi. Može se lako izbaciti.

Nije istina da je moguće uraditi ovaj unos tako da nema botovskih grešaka. Ovo nije bilo moguće ni pri unosu čisto numeričkih podataka (projekt NGC unos, projekt asteroid unos), a kamoli pri vađenju stringova iz teksta. Vi koji ste programeri, znate koliko je teško raditi sa stringovima. Nemojte obmanjivati ljude.

Nije istina da je pri početku unosa bilo grešaka. Nije bilo nijedne za koju smo tada znali. To što ste vi prespavali do početka, ja vam opet nisam kriv. Kako su onda nastale greške? Neke nismo uočili na vrijeme iako smo dugo gledali. Ali većina je nastala poslije početka unosa, upravo mojim pokušajima da izađem u susret svakom dodatku koji mi je neko predložio, da napravim članke boljima. A sada mi se i to uzima za zlo.

Istina je da niko od onih koji sada najviše kritiziraju, nije pomakao ni mali prst da mi da neki savjet (ili izrazi makar želju za format članka) dok je trajala priprema unosa. I to mjesecima. Ni Goran, ni Nikola, ni Filip, ni Kaster. Niko. Ni malim prstom nije makao. E, zato me ovo najviše smeta.

Istina je da je ekstrakcija podataka iz neformatiranog i nabacanog teksta jako teška, što zna svako ko je pokušao da to nekad radi. IUCN engleske članke su pisali ljudi, imaju mnogo grešaka, dvosmislenosti, i desetine načina za izražavanje jednog podatka. Primjeri:

lives up to 300 m asl...
it can be found from sea level to 400m a.s.l...
maximum height where the species was found is bellow 1,200m a.s.l....
does not occur bellow 2,000 meters above sea level...
ranges between 300-1,200 m....
breeds in forest bellow 2300 m...
height distribution is from 200 to 500m a.s.l....
occurs from sea level to 2000 m...
sea level-1200 m...
itd, itd....

Istina je da za većinu podataka postoje ovi problemi, što čini ekstrakciju noćnom morom. Puno puta sam se pitao hoću li uspjeti da uradim bilo šta osim šablona, uvodne rečenice, intevikija i linka na IUCN. To što sam uspio, je potvrda moje tvrdoglavosti, i možda, kako sve više uviđam, moje ludosti.

Istina je da smo tražili bolje i sveobuhvatnije podatke. Rasprava o tome je bila i na Trgu, negdje u julu prošle godine. Nismo ih našli. To što su neki tada spavali, ja nisam kriv. Nemojte prodavati priče i pričice o tome da se sada svi ti dodatni podaci -koje je Goran tek sada pronašao- mogu ubaciti u program. Ne mogu. A da to i pokušam, to bi povuklo nove greške koje bi opet zasmetale nekima.

Istina je da postoji samo jedan način da se napiše članak bez grešaka. Ne napisati nijedan. U tome prednjačimo. I pljuvanju tuđeg rada. Lako je tuđim ku##em gloginje mlatiti.

E sad malo o mogućim rješenjima.

Jedan od razloga zašto je unos nastavljan usporeno, je baš zato da bi se Nikoline sugestije, jedna po jedna, uvrštavale u program, i polako testirale. Kako je utvrđeno - i gore dokazano - da neki ljudi ne obraćaju pažnju pri pripremi unosa, ovim putem je pokušano da se više ljudi uključi u proces prijave grešaka. One bi tako (kako je gore dokazano) jedino mogle biti pronađene i ispravljene.

Kako vidimo (gore je dokazano) da su se naši vrli programeri prenuli iz zimskog sna tek nedavno, a u stanju su da koriste automatske alatke za pronalaženje grešaka (grep itd.), to predlažem slijedeće:

Zamrzavanje članaka sa podacima i formatom koji postoji od dana 1. februara 2010. Nikakvo dodavanje dodatnih želja mi nije prihvatljivo, osim ako nije trivijalno lako za izvođenje. Zato, što je to inače otvaranje boce bez dna. Gdje bi tu bio kraj? Ja ću, kada budem spreman, postaviti na onaj isti link - da, na onaj isti link na Gugl Sajtsu (vidi Korisnik:Miroslav Ćika/Pijesak2) koji postoji još od sredine decembra prošle godine sa probnim člancima, hvala lijepo - postaviti deset hiljada (10 000) probnih članaka. Onda, ko god želi neka skine članke i pregleda ih. Greške prijaviti na Trg-Botovi, da budu svima na vidjelu, jednu po jednu, kako su bile prijavljene ranije na famoznoj stranici Pijesak2 koju niko od veleuvažene gospode kritičara nije ranije posjetio. Kada otklonim sve prijavljene greške, postaviću ponovo 10000 istih poboljšanih članaka na internet, na uvid i na pregled svima. Ovo će se ponavljati sve dok god ne bude bilo grešaka, padnem mrtav pored tastature, ili budem izabran za premijera Kanade. Čemu sam bliži, triput pogađaj.

Što se tiče korekcije grešaka u člancima koji su već uneseni. To preuzimam na sebe, po okončanju unosa. Ne mogu raditi unaprijed i unatrag u isto vrijeme. Oni koji žele su dobrodošli da na tome rade. Ako ne to ću srediti sam. Poslije unosa.

Moje viđenje ove vikipedije i srpskog jezika je ne na 29. mjestu, već u prvih 20. U tom velikom planu, ovaj unos je samo jedan od mnogobrojnih koraka. Dakle, neću se zaustaviti na ovome, već planiram da nastavim - sa neprekidnom serijom unosa sa raznim temama, da dođemo do velikog cilja: Da sve važnije teme imaju članke na našoj vikipediji. Enciklopedijska pokrivenost će biti omogućena unosima raznih veličina iz najrazličitijih područja. Ideja imam jako puno.

Mi to možemo postići, ali potrebna mi je dobra volja i vrijeme. I ne samo moja dobra volja, kako vidimo. Da bih to postigao, ne mogu trošiti previše vremena na jednu temu, koliko god ona bila značajna. Ja sam ipak samo jedan čovjek, a želim puno da uradim. Moj cilj je 300-400 hiljada članaka, ne za 40 godina, već sada i odmah, za godinu-dvije-tri. I mala klica je uvijek bolja od ničega. Mnogo je lakše dopuniti i ispraviti za nekoga ko je početnik na vikipediji, nego naučiti viki sintaksu, ek-ijek pravila, podesiti tastaturu za ne-aski, da mu članak ne bi bio obrisan. Prošao sam tim putem i znam kako je.

Programerima dajem izazov: počnite rad na sopstvenim masovnim unosima. Dokažite da ste bolji od mene, to i nije naročito teško, jer sam osrednji samouki programer. Priča je jeftina. Nikola, GOTO komanda u Pajtonu ne postoji. Zanimljivo je da to nisi znao kao iskusan programer :)

Mi imamo 50 aktivnih korisnika. 300 000 članaka se nikada neće samo ručno napisati. Jedino botovi su odgovor na naš manjak ljudi.

A onda se možda probudi i srpstvo uspavano. Tko nas mrzi, nek nas mrzi još više, a tko nas voli, voljeće nas još više. Pokažimo svima šta smo u stanju, i da nikoga ne ostavimo ravnodušnim.

Samo ovaj veliki pristup i vizija može da nas odvede ka velikom cilju. Meni ništa manje nije prihvatljivo. Ili ćemo raditi pravo za napredak našeg roda, ili bolje da se ne sramotimo sjedeći u mraku balkanske krčme iza Turaka i Arapa. Ako budem spriječen, biće mi izuzetno žao, i moraću nastaviti rad negdje drugdje, gdje će biti manje navlačenja oko tričarija. Ali, sam planine ne mogu da pomjerim. Treba mi, kao minimum, prešutna dozvola za rad.

Pozdrav svima. Molim vas da se izjasnite o mom prijedlogu rješenja. Hvala.--Miroslav Ćika (razgovor) 18:41, 4. februar 2010. (CET)[odgovori]

OK, nemoj ni ti prihvatati ovako lično. Možda je bolje obrisati prvo sve rečenice iz članaka Vrsta je po visini rasprostranjena do xxx metara nadmorske visine? nego da proveravaš jedan po jedan članak? -- Bojan Razgovor 18:52, 4. februar 2010. (CET)[odgovori]

Ćiku za predsednik! Ja hoću da popravljam dosadašnje članke a Ćika da nastavi unos. Ajde nemojte više da kočite nego da se bacimo na posao.--Alexmilt (razgovor) 18:55, 4. februar 2010. (CET)[odgovori]

Unos[uredi | uredi izvor]

Na stranici 44 arhive nalazi se predjasnja rasprava. Stranica je arhivirana da bi se prekinula rasprava koja nigde nije vodila. Medjutim, tamo ima stvari koja su ponudjena kao resenja. Tu pricu bi trebalo nastaviti na Vikipedija:Masovni unos/Vrste. Hvala na razumevanju. -- Bojan Razgovor 19:56, 4. februar 2010. (CET)[odgovori]

Mislim da ne bi trebalo da arhiviraš aktivne diskusije. Iskreno, ne interesuje me koliko je tema bila kontroverzna ili da li je tema po tvom mišljenju negde vodila. Mislim da stvari ne treba gurati ispod tepiha (ili prebacivati diskusiju na drugo mesto bez jasnog konteksta). Želeo sam da odgovorim na Ćikin "veliki post", ali bez konteksta to nema smisla, tako da neću ništa reći. --filip ██ 21:20, 4. februar 2010. (CET)[odgovori]

Ubaci mi se Filip, ali moj tekst se ne razlikuje puno ...

Nije dobro uvoditi praksu arhiviranja strana dok bilo kakva diskusija teče. Može se blokorati zbog trolovanja, izbjegavati te iste hraniti, upozoriti zbog forumaštva ili sl. - ali presijecanje diskusije ovim putem definitivno nije dobra praksa. I to bez obzira na kojem nivou je nečiji stresometar trenutno. Poz, --Kašter (разговор) 21:27, 4. фебруар 2010. (CET)[odgovori]

Delim isto mišljenje, Ćika je izneo komentar od 15.000 bajtova, a isti je nepunih sat vremena kasnije arhiviran. Ne bi smelo tako nešto da se dešava, može se shvatiti da je namera namerno provociranje korisnika. SmirnofLeary (razgovor) 21:39, 4. februar 2010. (CET)[odgovori]

Moj cilj je i bio da se ne odgovoara, vec da se radi. -- Bojan Razgovor 01:35, 5. februar 2010. (CET)[odgovori]