Visok krvni pritisak i muška seksualnost su dva međusobno povezana sistema u ljudskom telu koja utiču na seksualne disfunkcije, jer ono što u organizmu utiče na jedno često utiče i na drugo. Iako mnogi smatraju da visok krvni pritisak nije povezan sa seksom, ipak nizak libido i erektilna disfunkcija su dva načina na koja visoki krvni pritisak može uticati na seksualnost muškarca.
Kao i mnoga fiziološka telesna merenja, krvni pritisak varira tokom dana. Međutim, kada je on konstantno iznad određenog nivoa, takva osobai formalno ima dijagnozu visokog krvnog pritiska ili hipertenziju.
Skoro polovina odraslih muškaraca u razvijenim zemljama sveta živi sa visokim krvnim pritiskom, koji je sve češći među biološki aktivnim muškarcima. Kako vremenom krvni pritisak oštećuje krvne sudove u celom telu - to uključuje i reproduktivni sistem muškarca.
U osovini penisa nalaze se dve (jedna pored druge) komore sunđerastog tkiva koje se nazivaju kavernozna tela. Oni su uglavnom odgovorni za erekciju. Odmah ispod njih nalazi se još jedna komora, sunđeru sličnog erektilnog tkiva, koja se zove lat. corpora cavernosa. Uretra, koja nosi spermu i mokraću, prolazi kroz njen centar.[1]
U momentu erekciju, signali koji polaze iz mozga ili nervnih završetaka u penisu izazivaju opuštanje glatkih mišića komora i širenje arterija. Ovo omogućava priliv krvi koja popunjava prazan prostor.[1]
Pritisak protoka krvi uzrokuje da omotač tkiva oko komora lat. corpora cavernosa pritiska vene (koje normalno odvode krv iz penis), što rezultuje zadržavanjem krv u penisu. Kako više krvi ulazi u komore, penis se širi i ukrućuje, nastaje erekcija.[1]
Kada se uzbuđenje završi, glatki mišić se ponovo skupljaju, nastaje pad pritiska krvi u venama što omogućava da krv ponoovo teče nazad iz penisa u sistemsku cirkulaciju. Tada se penis iz ukćenog stanja vraća u mlohavo stanje.[1]
Visok krvni pritisak može uticati na seksualni odnos muškarca na više načina:
Oštećenjem krvnih sudova
Koje može direktno ograničiti protok krvi, što može sprečiti pravilnu erektilnu funkciju i inhibirati libido.
Druga hronična zdravstvena stanja
Sva hronična stanja povezana sa hipertenzijom, kao što su bolest bubrega, srčana oboljenja i psihički stres, takođe mogu izazvati seksualne nuspojave.
Emocionalni i kognitivni procesi
Opšte je poznato da je seksualna funkcija rezultat ne samo autonomnih procesa, već i emocionalnih i kognitivnih procesa; tako da osobe sa boljom kognitivnom funkcijom i pored hipertenzije takođe mogu imati bolju seksualnu funkciju i opšte zdravlje.[2]
Lečenjem hipertenzije
Lekovi za krvni pritisak su spasonosni, ali problemi sa erekcijom su ponekad nuspojava.[1] Pa tako iako primena terapije hipertenzije može poboljšati seksualnu disfunkciju, neki lekovi za visok krvni pritisak mogu pogoršati seksualne simptome.[3][4][5] Rezultati studije kod 1007 pacijenata muškaraca sa hipertenzijom koji su bili lečeni bilo kojim beta-blokatorom najmanje 6 meseci, otkrili su da je 73,3% pacijenata koji su uzimali atenolol prijavilo erektilnu disfunkciju.[5] Slično, visok procenat erektilne disfunkciju primećen je kod pacijenata koji su uzimali bisoprolol (72%), karvedilol (80,5%) i metoprolol (80%). Prevalencija erektilnu disfunkcije među pacijentima koji su uzimali nebivolol bila je relativno niska (57,1%).[4]
Nizak nivo hormona
Muškarci sa visokim krvnim pritiskom takođe mogu imati nizak nivo testosterona, muškiog hormona koji igra veliku ulogu u seksualnom uzbuđenju.[1]
Seksualnim odnosom
Kao i drugi oblici blagog do umerenog napora, seks može povećati broj otkucaja srca i krvni pritisak. Ovaj efekat je privremen i sve dok je zdravlje srca stabilno, rizik od neželjenih reakcija je nizak.
Protok krvi do penisa je suštinski deo održive erekcije. Odgovarajući protok krvi osigurava da se arterije penisa mogu opustiti, omogućavajući perimetarskim sudovima da se prošire i napune krvlju.
Ako vaskularno oštećenje ograničava protok krvi, penis možda neće dobiti dovoljno krvi da obezbedi za erekciju - ili da je održi ako do nje dođe.
Muškarci koji žive sa hipertenzijom imaju skoro dvostruko veću verovatnoću da dožive erektilnu disfunkciji i poremećeni protok krvi u penis u poređenju sa muškarcima bez visokog krvnog pritiska.
Vrsta hipertenzije takođe može biti važna. Na to ukazuje studiji iz 2019. godine (bjavljena u časopisu The Journal of Sexual Medicine), prema kojoj su muškarci sa višim dijastolnim krvnim pritiskom i nižim sistolnim krvnim pritiskom imali manju verovatnoću da dožive erektilnu disfunkciju istom brzinom kao i drugi muškarci sa hipertenzijom.[6]
Seksualnu disfunkciju uzrokovanu povišenim krvnim pritiskom doživnjavaju pojedinci ili partneri tokom bilo koje faze normalne seksualne aktivnosti.
Seksualna funkcija je važna komponenta zdravog kvaliteta života, i bilo koji oblik narušene seksualne funkcije remeti ovu važnu komponentu zdravog života.[7]
Seksualnu disfunkciju Svetska zdravstvena organizacija definiše kao raznoliku grupu poremećaja čija je zajednička karakteristika neuspeh ili nepotpunost polnog odnosa.[8]
Seksualna disfunkciju kao poteškoću doživljavaju pojedinci ili partneri tokom bilo koje faze normalne seksualne aktivnosti, uključujući fizičko zadovoljstvo, želju, sklonost, uzbuđenje ili orgazam.[8]
Kod osoba sa visokim pritiskom...stalni visok krvni pritisak uzrokuje seksualnu disfunkciju zbog oštećenje krvnih sudova.
Prenapregnuti krvni sudovi kod osobe sa hipertenzijom mogu da procure ili puknu. Kako unutrašnje obloge krvnih sudova vremenom postaju slabe one pucaju, a mogu se formirati i masne naslage poznate kao plakovi, koji sužavaju krvne sudove i smanjujući im fleksibilnost. Ovaj proces naziva se ateroskleroza.
Sve ovo dovodi do smanjenog protoka krvi. Kada proces ošteti krvne sudove reproduktivnog sistema, to može dovesti do seksualne disfunkcije, jer se bez pravilnog protoka krvi, libido i seksualna sposobnost može smanjiti., odnosno nastaje seksualna disfunkcija i erektilna disfunkcija ili ...različiti načini na koje pojedinac nije u mogućnosti da učestvuje u seksualnom odnosu kako bi on to želeo...[9]
Ona predstavlja bitan faktor za zadovoljstvo životom,[10] odnose i stanja raspoloženja.[11]
3D medicinska animacija koja pokazuje nemogućnost razvijanja ili održavanja erekcije penisa tokom seksualne aktivnosti.
Jedan od načina na koji visoki krvni pritisak može uticati na seksualnost muškarca je erektilna disfunkcija ili impotencija.[12] Erektilna disfunkcija kod muškaraca definiše se kao nemogućnost redovnog postizanja erekcije ili održavanja erekcije dovoljno dugo za uspešan seksualni odnos.[13]
Visok krvni pritisak nije ono što stvara erekciju, već povećani protok krvi u penisu, koji pomaže u stvaranju krutosti kroz fiziološki proces seksualnog uzbuđenja.
Kod muškaraca , erektilna disfunkcija pogađa 45% muškaraca u 60-im godinama, i preko 70% muškaraca starosti 70 godina ili starijih. Očekuje se da će se prevalencija povećati do 2025. godine.[14] Dok je erektilna disfunkcija ranije odbačen kao organski poremećaj i smatralo se da je prvenstveno psihogenog porekla,[15] većina istraživača se trenutno slaže da erektilna disfunkcija može biti rezultat:[16]
Snižavanje visokog krvnog pritiska može poboljšati erektilnu disfunkciju ali nije garantovano rešenje za seksualnu disfunkciju. Naime erektilna disfunkcija[19] je češća među muškarcima sa hipertenzijom, jer neki lekovi za visok krvni pritisak mogu pogoršati seksualne neželjene efekte.[20]
Diuretici (ili pilule za izmokravanje) i beta-blokatori su lekovi za visok krvni pritisak koji se najčešće povezuju sa erektilnom disfunkcijom.[1]
Beta-blokator - propranololDiuretici mogu izazvati erektilnu disfunkciju smanjujući snagu protoka krvi u penis. Oni takođe mogu smanjiti količinu cinka u telu (neophodnog za proizvodnju testosterona).
Beta-blokatori prigušuju odgovor na nervne impulse koji dovode do erekcije. Oni takođe otežavaju širenje arterija u penisu i nakupljanje krvi. Štaviše, mogu učiniti da se muškarac oseća sedirano i depresivno - a um uvek igra važnu ulogu u seksualnom uzbuđenju.[1]
Kontrola nad krvnim pritiskom i seksualnim zdravljem je u rukama pacijenta. Ako pacijent vodi zdrav način života i u stalnom je kontaktu sa svojim lekarom kako bi pravilno kontrolisao i lečio visok krvni pritisak, postoji šansa da će sa erektilnom disfunkcijom izazvanom hipertenzijom ponovo moći da ima relativno normalnu seksualnu funkciju.[1]
^Hartmans, C.; Comijs, H.; Jonker, C. (2014). „Cognitive functioning and its influence on sexual behavior in normal aging and dementia”. Int J Geriatr Psychiatry. 29 (5): 441—446. PMID24038191. S2CID22995621. doi:10.1002/gps.4025..
^Grimm Jr, R. H.; Grandits, G. A.; Prineas, R. J.; McDonald, R. H.; Lewis, C. E.; Flack, J. M.; Yunis, C.; Svendsen, K.; Liebson, P. R.; Elmer, P. J. (1997). „Long-term effects on sexual function of five antihypertensive drugs and nutritional hygienic treatment in hypertensive men and women. Treatment of Mild Hypertension Study (TOMHS)”. Hypertension. 29 (1): 8—14. PMID9039073. doi:10.1161/01.HYP.29.1.8..
^ abCordero, A.; Bertomeu-Martínez, V.; Mazón, P.; Fácila, L.; Bertomeu-González, V.; Conthe, P.; González-Juanatey, J. R. (2010). „Erectile dysfunction in high-risk hypertensive patients treated with beta-blockade agents”. Cardiovascular Therapeutics. 28 (1): 15—22. PMID20074255. doi:10.1111/j.1755-5922.2009.00123.x..
^Capri G. FOY, Ph.D., M.S.,a Jill C. NEWMAN, M.S.,b Dan R. BERLOWITZ, M.D.,c Laurie P. RUSSELL, M.S.,b Paul L. KIMMEL, M.D.,d Virginia G. WADLEY, Ph.D.,e Holly N. THOMAS, M.D., M.S.,f Alan J. LERNER, M.D.,g William T. RILEY, Ph.D.,h and SPRINT Study Research Group Blood pressure, sexual activity and erectile function in hypertensive men: baseline findings from the Systolic Blood Pressure Intervention Trial (SPRINT) J Sex Med. . 16 (2). februar 2019: 235—247.Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)CS1 održavanje: Format datuma (veza).
^World Health Organisation International Statistical Classifications of Diseases and Related Health Problems (ICD-10). 1992. Geneva, World Health Organisation
^Fugl-Meyer, A. R.; Lodnert, G.; Bränholm, I. B.; Fugl-Meyer, K. S. (1997). „On life satisfaction in male erectile dysfunction”. International Journal of Impotence Research. 9 (3): 141—148. PMID9315491. S2CID36984591. doi:10.1038/sj.ijir.3900269.
^Rajkumar, Ravi Philip; Kumaran, Arun Kumar (2015). „Depression and anxiety in men with sexual dysfunction: A retrospective study”. Comprehensive Psychiatry. 60: 114—118. PMID25818906. doi:10.1016/j.comppsych.2015.03.001..
^Ayta, I. A.; McKinlay, J. B.; Krane, R. J. (1999). „The likely worldwide increase in erectile dysfunction between 1995 and 2025 and some possible policy consequences”. BJU International. 84 (1): 50—56. PMID10444124. S2CID35772517. doi:10.1046/j.1464-410x.1999.00142.x..
^Manolis, A.; Doumas, M. (2008). „Sexual dysfunction: The 'prima ballerina' of hypertension-related quality-of-life complications”. Journal of Hypertension. 26 (11): 2074—2084. PMID18854743. S2CID32509566. doi:10.1097/HJH.0b013e32830dd0c6..
.jpg)
