Višestruko ubistvo u Žitištu

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Višestruko ubistvo u Žitištu
MestoŽitište, Srbija
Datum2. jul 2016.
01.40 č (CEST)
MetaDijana Zlatić (bivša supruga ubice) i njeni prijatelji, posetioci kafića „Late Makijato”
Vrsta napada
  • masovna pucnjava
Oružje
Ubijeno5
Ranjeno22
PočinilacSiniša Zlatić

Dana 2. jula 2016. godine, Siniša Zlatić (rođ. 1978) naoružan jurišnom puškom AK-47, oko 01.40 č iza ponoći otvorio je vatru u bašti kafea „Late Makijato” u Žitištu. Ubio je pet ljudi, uključujući bivšu suprugu Dijanu Zlatić, a ranio dvadeset i dve osobe. Zločin je počinio jer je bivšu suprugu zatekao u društvu drugog muškarca. Uhapšen je nakon višestrukog ubistva i osuđen u Zrenjaninu na jedinstvenu kaznu zatvora od 40 godina.

Pozadina[uredi | uredi izvor]

Srbija ima stroge zakone o oružju,[a] ali i jednu od najvećih stopa posedovanja oružja po glavi stanovnika u svetu.[3][4] Srbija je 2021. godine, sa procenjenih 39 oružja u privatnom vlasništvu na 100 stanovnika, bila treća zemlja u svetu u ovoj statistici, iza Sjedinjenih Američkih Država i Jemena.[5] Uz etabliranu tradiciju posedovanja oružja, mnoga domaćinstva čuvaju ratne trofeje iz ratova 20. veka. Ilegalno oružje je postalo široko rasprostranjeno u nekim zemljama regiona nakon jugoslovenskih ratova 1990-ih.[3][5][6]

Masovne pucnjave su retke u Srbiji, kao i u širem regionu Balkana.[7] U 21. veku su se dogodila tri ranija masovna ubistva: u Jabukovcu 2007. godine u kome je devet ljudi ubijeno, a pet ranjeno, u Velikoj Ivanči 2013. godine.[6] U Velikoj Plani 2019. godine došlo je do pokušaja pucnjave u školi, ali je počinilac zaustavljen nakon što je ispalio dva metka u plafon.[8][9]

Pucnjava i žrtve[uredi | uredi izvor]

Siniđa Zlatić naoružan jurišnom puškom kalašnjikov, oko 01.40 č otvorio je vatru u bašti kafića „Late Makijato” za vreme „Pile festa” koji se svake godine održava u Žitištu. Zlatić je zločin počinio zbog ljubomore, jer je u kafiću zatekao bivšu suprugu Dijanu u društvu Stevana Jojića.[10] Ugledavši to, Zlatić je otišao do kuće po pušku, a potom se vratio u kafić i započeo krvavi pir.[11] Potvđeno je da je ispalio 26 metaka kao i da je pucao iza šanka na okupljene, te da je cev bila okrenuta ka žrtvama, što potvđuje nalaz veštaka. Zlatić je pušku imao u ilegalnom posedu po navodima Nebojše Stefanovića, tadašnjeg ministra Unutrašnjih poslova Republike Srbije.[10]

Zlatić je tom prilikom ubio bivšu suprugu Dijanu Zlatić, Stevana Jojića i Vladimira Mijatovića iz Žitišta, Jovanu Popović iz Banatskog Karađorđeva i Vladimira Kosovića iz Ravnog Topolovca, a ranio dvadeset i dve osobe.[10] Radnici i gosti kafića „Late Makijato” uspeli su da Zlatiću oduzmu oružje, a on je ubrzo i uhapšen.[12]

Ukupno je zbrinuto 16 pacijenata u 4 zdravstvena centra povređenih u Žitištu. Devet pacijenata zbrinuto je u Zrenjaninu, dva u Beogradu, tri u Novom Sadu, a dva u Sremskoj Kamenici.[11]

Reakcije i presuda[uredi | uredi izvor]

Potpredsednik Pokrajinske vlade Vojvodine Đorđe Milićević istakao je u Zrenjaninu da će pokrajinska vlada pomoći porodicama postradalih u stravičnom zločinu koji se noćas dogodio u Žitištu.[13]

Tadašnji ministar Unutrašnjih poslova Republike Srbije Nebojša Stefanović istakao je da je ovakva situacija bila totalno neočekivana i da nije bilo naznaka koje bi ukazale da će se ovakva tragedija desiti.[10] Pored optužbe za teško ubistvo, Zlatić je odgovarao i zbog nedozvoljenog posedovanja oružja i eksplozivnih naprava. Na tavanu njegove kuće u Žitištu nađena je automatska i poluautomatska puška, kao i više komada municije različitog kalibra.[11][14]

Zlatiću je izrečena jedinstvena kazna zatvora od 40 godina, a za svako od dva krivična dela vezana za neovlašćeno držanje i upotrebu vatrneg oružja i municije, još po tri godine.[15] U Višem sudu u Zrenjaninu nakon završne reči svog branioca, Zlatić je kazao da njegova namera nije bila da ubije ljude, da vreme ne može vratiti, te da mu je iskreno žao svih nastradalih i povređenih.[16]

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Da bi neko posedovao pištolj u Srbiji, mora da dokaže da postoji pretnja po njihovu sigurnost i mora da dostavi izveštaj Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije, koje potom od izabranog lekara podnosioca zahteva da prijavi svaku njihovu relevantnu promenu u zdravlju.[1] Policija može da zabrani posedovanje oružja pojedincima ako proceni da bi vlasnik mogao to oružje da zloupotrebi.[2]

Referece[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Georgievski, Jovana (15. 8. 2022). „Kako su pištolji završili u rukama deteta i koliko ima oružja u Srbiji i na Balkanu”. BBC News (na jeziku: srpski). Pristupljeno 3. 5. 2023. 
  2. ^ „Šta donosi novi Zakon o oružju?”. B92 (na jeziku: srpski). 18. 2. 2015. Pristupljeno 3. 5. 2023. 
  3. ^ a b Sekularac, Ivana; Vasović, Aleksandar (3. 5. 2023). „Belgrade school shooting: boy kills 9 in planned attack”. Reuters (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 3. 5. 2023. g. Pristupljeno 3. 5. 2023. „Gun laws are very strict in Serbia but civilian gun ownership is also widespread.” 
  4. ^ Vasovic, Aleksandar (3. 5. 2023). „Factbox: Serbia school shooting: what are the country's gun laws?”. Reuters (na jeziku: engleski). Pristupljeno 4. 5. 2023. „Serbia, where a schoolboy opened fire on his classmates on Wednesday, has an entrenched gun culture, especially in rural areas, but also strict gun control laws.” 
  5. ^ a b „Balkanski mentalitet: Srbija u vrhu po broju oružja na 100 stanovnika”. 021.rs (na jeziku: srpski). 27. 6. 2021. Pristupljeno 3. 5. 2023. 
  6. ^ a b „Belgrade shooting: Huge police operation after Serbia school attack”. BBC News (na jeziku: engleski). 3. 5. 2023. Arhivirano iz originala 3. 5. 2023. g. Pristupljeno 3. 5. 2023. 
  7. ^ Henley, Jon (3. 5. 2023). „Boy, 13, kills eight children and security guard in Belgrade school shooting”. The Guardian. Pristupljeno 4. 5. 2023. 
  8. ^ Stevanović, Katarina (22. 11. 2019). „Pucnjava u školi u Velikoj Plani: Osumnjičeni uhapšen, nema povređenih”. BBC News (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 3. 5. 2023. g. Pristupljeno 3. 5. 2023. 
  9. ^ Savanović, Dunja (3. 5. 2023). „Nije prvi put da naoružani napadač uđe u školu, profesor priča kako su se borili”. N1 (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 3. 5. 2023. g. Pristupljeno 3. 5. 2023. 
  10. ^ a b v g „UBIO PETORO, A RANIO 22 Ubica iz Žitišta osuđen na 40 GODINA ZATVORA”. Blic. 1. 3. 2017. 
  11. ^ a b v „Petoro ubijeno, 20 ranjeno u pucnjavi u kafiću u Žitištu”. Politika. 2. 7. 2016. 
  12. ^ „Žitište: Pucao po kafiću, pet mrtvih, više od 20 ranjenih”. B92. 2. 7. 2016. 
  13. ^ „Petostruko ubistvo u Žitištu kod Zrenjanina, više od 20 ranjenih”. Radio televizija Srbije. 2. 7. 2016. 
  14. ^ „Upao je u kafić u Žitištu i hicima iz puške ubio pet osoba”. nova.rs. 2. 7. 2021. 
  15. ^ „Siniši Zlatiću 40 godina robije”. Politika. 1. 3. 2017. 
  16. ^ „Petostruki ubica iz Žitišta osuđen na 40 godina zatvora”. N1. 1. 5. 2017. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вишеструко_убиство_у_Житишту&oldid=26656459”