Небојша Стефановић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Небојша Стефановић
Nebojša Stefanović, 2017.jpg
Небојша Стефановић
Биографија
Датум рођења (1976-11-20)20. новембар 1976.(41 год.)
Место рођења Београд
СФРЈ
Супружник Ана Стефановић
Деца Нина Стефановић
Професија политичар
Универзитет Универзитет Мегатренд
Политичка
партија
Српска напредна странка
Раније:
Српска радикална странка (до 2008)
nebojsastefanovic.rs
Тренутна функција
Функцију обавља од 27. априла 2014.
Избори 16. март 2014.
Председник

Томислав Николић

Александар Вучић
Председник владе

Александар Вучић

Ана Брнабић
Претходник Ивица Дачић
Тренутна функција
Функцију обавља од 11. августа 2016.
Избори 24. априла 2016.
Председник владе

Александар Вучић

Ана Брнабић
Претходник Кори Удовички
23. јул 2012. — 16. април 2014.
Избори 6. мај 2012.
Председник Томислав Николић
Председник владе Ивица Дачић
Претходник Славица Ђукић Дејановић
Захарије Трнавчевић (в. д.)
Наследник Маја Гојковић

Небојша Стефановић (Београд, 20. новембар 1976) српски је политичар и доктор економских наука, потпредседник Владе и министар унутрашњих послова од 2014. године, председник Градског одбора Београда и члан Председништва Српске напредне странке.[1]

Био је председник Народне скупштине Републике Србије од јула 2012. до априла 2014. године.[2]

Политичку каријеру започео је у Српској радикалној странци, а 2008. године је био један од оснивача Српске напредне странке.

Биографија[уреди]

Небојша Стефановић рођен је 20. новембра 1976. године у Београду. Одрастао је на Новом Београду, где је завршио основну школу и Девету гимназију „Михајло Петровић Алас“. На Факултету за пословне студије, Мегатренд универзитета у Београду, стекао је звање дипломирани економиста. Звање магистра економских наука, Небојша Стефановић је стекао одбранивши тезу „Савремени принципи менаџмента у локалној самоуправи“, 2011. године. Докторирао је јуна 2013. године на истом универзитету, на тему „Нова улога стратегијског менаџмента у управљању локалном самоуправом“.

Каријеру започиње 2004. године у предузећу за спољну и унутрашњу трговину „Интерспид д.о.о” на позицији директора маркетинга. 2008. године прелази на дужност заменика финансијског директора у предузећу „Јабука”. Небојша Стефановић говори енглески и руски језик. У браку је са Аном Стефановић и има ћерку Нину.

Политичка каријера[уреди]

Политиком се бави више од 25 година. Политичку каријеру започиње у Српској радикалној странци. Један је од оснивача Српске напредне странке 2008. године, члан је Председништва[3] и председник Градског одбора Београд.[4] Као председник Градског одбора постигао је одличне резултате са својим тимом. На локалним изборима 2014. године Српска напредна странка у Београду је дошла на власт са 43,62%,[5] док је 2018. године убедљиву победу у граду Београду СНС однела са 44,99%.[6]

Од оснивања Српске напредне странке до IV Скупштине Српске напредне странке одржане 2016. године, обављао је функцију потпредседника Главног одбора Српске напредне странке.

Народни посланик[уреди]

Као члан Српске радикалне странке, у периоду од 2004. до 2008. године био је одборник у скупштини Града Београда. На парламентарним изборима 2007. године изабран је за народног посланика,[7] а обављао је и дужност председника Одбора за трговину и туризам Народне скупштине Републике Србије.

На изборима 2012. године изабран је за посланика Народне скупштине Републике Србије и одборника скупштине Града Београда испред Српске напредне странке.

Председник Народне скупштине Републике Србије[уреди]

Од јула 2012. до априла 2014. године, Небојша Стефановић је обављао функцију председника Народне скупштине Републике Србије и председника Одбора за права детета. Био је и шеф делегације Народне скупштине Републике Србије у Интерпарламентарној унији.[8]

За време свог мандата као председник Народне скупштине је упамћен по својој борби и залагању за труднице и мајке. На његов предлог усвојен је Закон о остваривању права на здравствену заштиту деце, трудница и породиља.[9] Такође, покренуо је и познату акцију „Приоритет за децу и труднице“, која је и дан данас на снази.[10]

Потпредседник Владе и министар унутрашњих послова[уреди]

Након парламентарних избора 2014. године именован је на функцију министра унутрашњих послова, на коју је реизабран након парламентарних избора 2016. године, и уједно именован за потпредседника Владе Републике Србије. На истим функцијама остаје и након реконструкције Владе 2017. године.[11]

У току његовог министарског мандата, извршени су бројни реформски процеси у Министарству унутрашњих послова. Једна од бројних личних иницијатива Небојше Стефановића као министра унутрашњих послова била је увођење програма „Основи безбедности деце“ у прве, четврте и шесте разреде основних школа у Србији, са жељом да деца већ на раном узрасту буду упућена у све изазове и опасности којима могу бити изложена.[12]

Први је министар који је покренуо иницијативу за изградњу споменика палим полицајцима у Београду.[13] Обавља функције председника Савета за борбу против трговине људима,[14] командант је Републичког штаба за ванредне ситуације,[15] председник Националног савета за спречавање негативних појава у спорту,[16] и Координационог тима за усмеравање активности у борби против прања новца и финансирања тероризма.[17] Одлуком председника Републике, од 7. новембра 2017. године обавља дужност секретара Савета за националну безбедност, а уједно и шефа Бироа за координацију служби безбедности.[18]

Контроверза[уреди]

1. јуна 2014. група научника из Велике Британије објавила је текст у коме се наводи да су делови Стефановићеве докторске дисертације плагијати преписани из других научних радова.[19]

Међутим, одлуком Сената Мегатренд универзитета од 5. јуна 2014. године образује се Комисија за оцену основаности покретања поступка поништавања дипломе доктора економских наука Небојше Стефановића. Комисију су чини чланови: проф. др Борис Кривокапић, проректор за научноистраживачки рад Мегатренд Универзитета, проф. др Оскар Ковач, председник Комисије за контролу квалитета докторских дисертација, проф. др Неђо Даниловић, редовни професор на предмету Методологија научних истраживања на Факултету за право, јавну управу и безбедност у Београду и др Михајло Рабреновић, доцент на предмету Стратегијски менаџмент на Факултету за пословне студије у Београду.[20]

Сенат Мегатренд универзитета је 11. јуна 2014. године усвојио извештај Комисије у којем се наводи да не постоји основ за покретање поништавања дипломе доктора економских наука Небојше Стефановића.[21]

Још једна, независна, комисија формирана је одлуком Сената Мегатренд универзитета 25. августа 2014. године и то у саставу проф. др Божидар Лековић, проф. др Светислав Табароши и проф. др Иван Радосављевић. Комисија је 23. септембра 2014. године једногласно заузела став да не постоји основ за покретање поступка за поништавање дипломе доктора економских наука Небојше Стефановића.[22]

Извори[уреди]

  1. ^ „Биографија”. Небојша Стефановић (на језику: енглески). 2013-02-27. Архивирано из оригинала на датум 14. 04. 2018. Приступљено 2018-04-13. 
  2. ^ „Narodna skupština Republike Srbije | Narodna skupština Republike Srbije (1991-2018)”. www.parlament.gov.rs. Приступљено 2018-04-13. 
  3. ^ „STRANKA IZABRALA: Ovo su novi članovi Predsedništva SNS-a” (на језику: српски). Приступљено 2018-04-13. 
  4. ^ „Председник Градског одбора Београд Српске напредне странке”. Небојша Стефановић (на језику: енглески). 2013-05-09. Архивирано из оригинала на датум 13. 04. 2018. Приступљено 2018-04-13. 
  5. ^ „Избори Уживо”. www.izbori.live. Приступљено 2018-04-13. 
  6. ^ „KONAČNI REZULTATI IZBORA U BEOGRADU: Lista "Aleksandar Vučić - Zato što volimo Beorgad" osvojila 44,99 odsto glasova”. www.novosti.rs (на језику: српски). Приступљено 2018-04-13. 
  7. ^ „Narodna skupština Republike Srbije | Saziv od 14. februara 2007.”. www.parlament.gov.rs. Приступљено 2018-04-13. 
  8. ^ „Narodna skupština Republike Srbije | Delegacije”. www.parlament.gov.rs. Приступљено 2018-04-13. 
  9. ^ „Paragraf | Arhiva vesti | 28.11.2013.”. www.paragraf.rs. Архивирано из оригинала на датум 13. 04. 2018. Приступљено 2018-04-13. 
  10. ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Društvena briga za decu i trudnice” (на језику: српски). Приступљено 2018-04-13. 
  11. ^ „Потпредседници и министри”. www.srbija.gov.rs. Приступљено 2018-04-13. 
  12. ^ „Stefanović: Uvodi se predmet „Osnovi bezbednosti dece. Dnevni list Danas (на језику: српски). 2018-02-23. Приступљено 2018-04-13. 
  13. ^ „Poginulim policajcima spomen-obeležje u BG”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 2018-04-13. 
  14. ^ „Министарство финансија - Влада републике Србије - online”. www.mfin.gov.rs. Приступљено 2018-04-13. 
  15. ^ „Odluka o obrazovanju Republičkog štaba za vanredne situacije”. www.pravno-informacioni-sistem.rs. Приступљено 2018-04-13. 
  16. ^ „Konstituisan "Nacionalni savet za sprečavanje negativnih pojava u sportu". Dnevni list Danas (на језику: српски). 2017-12-09. Приступљено 2018-04-13. 
  17. ^ „Brnabić: Izveštaj FATF-a više ne odražava realnu situaciju”. N1 Srbija (на језику: српски). Приступљено 2018-04-13. 
  18. ^ „Stefanović je novi šef Biroa za koordinaciju rada službi bezbednosti”. N1 Srbija (на језику: српски). Приступљено 2018-04-13. 
  19. ^ http://balkanist.net/getting-a-phd-in-serbia-has-never-been-easier-the-case-of-minister-of-internal-affairs-nebojsa-stefanovic/, Приступљено 06.06.2013
  20. ^ „Одлука о образовању Комисије” (PDF). Мегатренд универзитет. 2014-06-05. Приступљено 2018-04-16. 
  21. ^ „Усвајање извештаја Комисије” (PDF). Мегатренд универзитет. 2014-06-11. Приступљено 2018-04-16. 
  22. ^ „Став независне Комисије” (PDF). Мегатренд универзитет. 2014-09-23. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 17. 04. 2018. Приступљено 2018-04-16. 

Спољашње везе[уреди]