Житиште

Координате: 45° 29′ 00″ СГШ; 20° 33′ 06″ ИГД / 45.48345° СГШ; 20.55163° ИГД / 45.48345; 20.55163
С Википедије, слободне енциклопедије

Житиште
Zitiste.jpg
Центар насеља Житиште
Грб
Грб
Административни подаци
ДржаваСрбија
Аутономна покрајинаВојводина
Управни округСредњобанатски
ОпштинаЖитиште
Становништво
 — 2011.Пад 2.903
 — густина59/км2
Географске карактеристике
Координате45° 29′ 00″ СГШ; 20° 33′ 06″ ИГД / 45.48345° СГШ; 20.55163° ИГД / 45.48345; 20.55163
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина73 м
Површина48,5 км2
Житиште на мапи Србије
Житиште
Житиште
Житиште на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број23210
Позивни број023
Регистарска ознакаZR

Житиште је градско насеље у Србији, у општини Житиште, у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2903 становника.

Називи[уреди | уреди извор]

Старији назив насеља је био Бегеј Свети Ђурађ. Житиште је познато по још неким називима на другим језицима: мађ. Bégaszentgyörgy, рум. Jitişte или Sângeorgiu de Bega, нем. Sankt Georgen an der Bega.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Житиште се налази у средњем Банату поред леве обале пловног Бегеја, североисточно од Зрењанина и југозападно од Нове Црње и Темишвара. Кроз Житиште пролази државни пут IБ реда 12, Зрењанин — Темишвар.

Историја[уреди | уреди извор]

Житиште је једно од најстаријих насеља општине. У прошлости је имало више имена: Бегеј Светог Ђурђа, Сенђурађ, Шенђурађ, Свети Ђурађ. Први помен под називом Бегеј Светог Ђурђа датира из 1319. године.

Након аустро-турских ратова насеље је потпуно опустело, па је на карти из 1723. године означено као ненасељено. Године 1740. имало је 18 породица. Срби граничари из Поморишја насељавају се 1751. године, а 1753. године насеље је означено као српско. Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Сент Јурат" припада Бечкеречком округу и дистрикту. Становништво је било српско.[1] Један део Срба се иселио у Кикиндски дистрикт 1774. године, а на њихово место населили су се Румуни из арадске жупаније. Исак Киш закупник Банатског Двора је 1781. године купио и Сенђурађ. Румуни незадовољни новим феудалцем напуштају Сенђурађ, а на њихово место насељавају се Немци. Потомци поседника Киша су 1889. године продали остатке некада великог имања.

Када је 1797. године пописан православни клир у "Сенту Ђурађу" су била четири православна свештеника Србина. Пароси, поп Јован Христифоровић (рукоп. 1749), поп Алексеј Соколовић (1767), поп Рафаил Соколовић (1790) и капелан поп Спиридон Христифоровић (1794).[2]

После I светског рата досељене су добровољачке породице из Босне и Херцеговине, Лике и Црне Горе. После II светског рата на место Немаца доселило се 270 породица из околине Приједора, Санског Моста и Цазина.

Село је до 1947. године носило име Бегеј Свети Ђурађ, које је те године промењено у Житиште.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Житиште живи 2585 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,4 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 1084 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99 (попис 2002).

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[3]
Година Становника
1948. 3.163
1953. 3.326
1961. 3.078
1971. 2.921
1981. 3.060
1991. 3.074 3.033
2002. 3.242 3.325
2011. 2.903
Етнички састав према попису из 2011.[4]
Срби
  
2.511 86,49%
Роми
  
175 6,03%
Мађари
  
58 1,99%
Румуни
  
24 0,82%
Горанци
  
12 0,44%
Хрвати
  
6 0,20%
Албанци
  
5 0,17%
Црногорци
  
5 0,17%
Немци
  
4 0,13%
Бугари
  
2 0,07%
Југословени
  
1 0,3%
Македонци
  
1 0,03%
Словаци
  
1 0,03%
остали
  
1 0,03%
Регионална припадност
  
16 0,55%
неизјашњени
  
71 2,44%
непознато
  
9 0,31%
укупно: 2.903


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
  2. ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]