Житиште

Из Википедије, слободне енциклопедије
Житиште
Православна црква
Православна црква
Грб
Основни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Средњобанатски
Општина Житиште
Становништво
Становништво (2011) Пад 2903
Густина становништва 69 ст/km²
Положај
Координате 45°29′04″ СГШ; 20°32′35″ ИГД / 45.484333° СГШ; 20.543166° ИГД / 45.484333; 20.543166 Координате: 45°29′04″ СГШ; 20°32′35″ ИГД / 45.484333° СГШ; 20.543166° ИГД / 45.484333; 20.543166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 73 m
Површина 48,5 km²
Житиште на мапи Србије
Житиште
Житиште
Житиште на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23210
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR

Житиште је градско насеље у Србији у општини Житиште у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2903 становника.

Називи[уреди]

Старији назив насеља је био Свети Ђурађ. Житиште је познато по још неким називима на другим језицима: мађ. Bégaszentgyörgy, рум. Jitişte или Sângeorgiu de Bega, нем. Sankt Georgen an der Bega.

Географски положај[уреди]

Житиште се налази у средњем Банату поред леве обале пловног Бегеја, североисточно од Зрењанина и југозападно од Нове Црње и Темишвара. Кроз Житиште пролази међународни пут M-7, Зрењанин - Темишвар.

Историја[уреди]

Житиште је једно од најстаријих насеља општине. У прошлости је имало више имена: Бегеј Светог Ђурђа, Сенђурађ, Шенђурађ, Свети Ђурађ. Први помен под називом Бегеј Светог Ђурђа датира из 1319. године.

Након аустро-турских ратова насеље је потпуно опустело, па је на карти из 1723. године означено као ненасељено. Године 1740. имало је 18 породица. Срби граничари из Поморишја насељавају се 1751. године, а 1753. године насеље је означено као српско. Један део Срба се иселио у Кикиндски дистрикт 1774. године, а на њихово место населили су се Румуни из арадске жупаније. Исак Киш закупник Банатског Двора је 1781. године купио и Сенђурађ. Румуни незадовољни новим феудалцем напуштају Сенђурађ, а на њихово место насељавају се Немци. Потомци поседника Киша су 1889. године продали остатке некада великог имања.

После I светског рата досељене су добровољачке породице из Босне и Херцеговине, Лике и Црне Горе. После II светског рата на место Немаца доселило се 270 породица из околине Приједора, Санског Моста и Цазина.

Село је до 1947. године носило име Шенђурађ, које је те године промењено у Житиште.

Демографија[уреди]

У насељу Житиште живи 2585 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,4 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 1084 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 3.163
1953. 3.326
1961. 3.078
1971. 2.921
1981. 3.060
1991. 3.074 3.033
2002. 3.325 3.242
2011. 2.903
Етнички састав према попису из 2011.[2]
Срби
  
2.511 86,49 %
Роми
  
175 6,03 %
Мађари
  
58 1,99 %
Румуни
  
24 0,82 %
Горанци
  
12 0,44 %
Хрвати
  
6 0,20 %
Албанци
  
5 0,17 %
Црногорци
  
5 0,17 %
Немци
  
4 0,13 %
Бугари
  
2 0,07 %
Југословени
  
1 0,3 %
Македонци
  
1 0,03 %
Словаци
  
1 0,03 %
остали
  
1 0,03 %
Регионална припадност
  
16 0,55 %
неизјашњени
  
71 2,44 %
непознато
  
9 0,31 %
укупно: 2.903


Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. Етничка структура након пописа 2011.
  3. Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]