Житиште

Из Википедије, слободне енциклопедије
Житиште
Žitište Orthodox church.jpg
Православна црква
Грб
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Војводина
Управни округ Средњобанатски
Општина Житиште
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 2903
 — густина 69/km2
Положај
Координате 45°29′04″ СГШ; 20°32′35″ ИГД / 45.484333° СГШ; 20.543166° ИГД / 45.484333; 20.543166 Координате: 45°29′04″ СГШ; 20°32′35″ ИГД / 45.484333° СГШ; 20.543166° ИГД / 45.484333; 20.543166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 73 m
Површина 48,5 km2
Житиште на мапи Србије
Житиште
Житиште
Житиште на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 23210
Позивни број 023
Регистарска ознака ZR

Житиште је градско насеље у Србији у општини Житиште у Средњобанатском округу. Према попису из 2011. било је 2903 становника.

Називи[уреди]

Старији назив насеља је био Свети Ђурађ. Житиште је познато по још неким називима на другим језицима: мађ. Bégaszentgyörgy, рум. Jitişte или Sângeorgiu de Bega, нем. Sankt Georgen an der Bega.

Географски положај[уреди]

Житиште се налази у средњем Банату поред леве обале пловног Бегеја, североисточно од Зрењанина и југозападно од Нове Црње и Темишвара. Кроз Житиште пролази међународни пут M-7, Зрењанин - Темишвар.

Историја[уреди]

Житиште је једно од најстаријих насеља општине. У прошлости је имало више имена: Бегеј Светог Ђурђа, Сенђурађ, Шенђурађ, Свети Ђурађ. Први помен под називом Бегеј Светог Ђурђа датира из 1319. године.

Након аустро-турских ратова насеље је потпуно опустело, па је на карти из 1723. године означено као ненасељено. Године 1740. имало је 18 породица. Срби граничари из Поморишја насељавају се 1751. године, а 1753. године насеље је означено као српско. Један део Срба се иселио у Кикиндски дистрикт 1774. године, а на њихово место населили су се Румуни из арадске жупаније. Исак Киш закупник Банатског Двора је 1781. године купио и Сенђурађ. Румуни незадовољни новим феудалцем напуштају Сенђурађ, а на њихово место насељавају се Немци. Потомци поседника Киша су 1889. године продали остатке некада великог имања.

После I светског рата досељене су добровољачке породице из Босне и Херцеговине, Лике и Црне Горе. После II светског рата на место Немаца доселило се 270 породица из околине Приједора, Санског Моста и Цазина.

Село је до 1947. године носило име Шенђурађ, које је те године промењено у Житиште.

Демографија[уреди]

У насељу Житиште живи 2585 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 38,9 година (37,4 код мушкараца и 40,4 код жена). У насељу има 1084 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,99.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 3.163
1953. 3.326
1961. 3.078
1971. 2.921
1981. 3.060
1991. 3.074 3.033
2002. 3.325 3.242
2011. 2.903
Етнички састав према попису из 2011.[2]
Срби
  
2.511 86,49 %
Роми
  
175 6,03 %
Мађари
  
58 1,99 %
Румуни
  
24 0,82 %
Горанци
  
12 0,44 %
Хрвати
  
6 0,20 %
Албанци
  
5 0,17 %
Црногорци
  
5 0,17 %
Немци
  
4 0,13 %
Бугари
  
2 0,07 %
Југословени
  
1 0,3 %
Македонци
  
1 0,03 %
Словаци
  
1 0,03 %
остали
  
1 0,03 %
Регионална припадност
  
16 0,55 %
неизјашњени
  
71 2,44 %
непознато
  
9 0,31 %
укупно: 2.903


Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. Етничка структура након пописа 2011.
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]