Вишеструко убиство у Житишту

С Википедије, слободне енциклопедије
Вишеструко убиство у Житишту
МестоЖитиште, Србија
Датум2. јул 2016.
01.40 ч (CEST)
МетаДијана Златић (бивша супруга убице) и њени пријатељи, посетиоци кафића „Лате Макијато”
Врста напада
  • масовна пуцњава
Оружје
Убијено5
Рањено22
ПочинилацСиниша Златић

Дана 2. јула 2016. године, Синиша Златић (рођ. 1978) наоружан јуришном пушком АК-47, око 01.40 ч иза поноћи отворио је ватру у башти кафеа „Лате Макијато” у Житишту. Убио је пет људи, укључујући бившу супругу Дијану Златић, а ранио двадесет и две особе. Злочин је починио јер је бившу супругу затекао у друштву другог мушкарца. Ухапшен је након вишеструког убиства и осуђен у Зрењанину на јединствену казну затвора од 40 година.

Позадина[уреди | уреди извор]

Србија има строге законе о оружју,[а] али и једну од највећих стопа поседовања оружја по глави становника у свету.[3][4] Србија је 2021. године, са процењених 39 оружја у приватном власништву на 100 становника, била трећа земља у свету у овој статистици, иза Сједињених Америчких Држава и Јемена.[5] Уз етаблирану традицију поседовања оружја, многа домаћинства чувају ратне трофеје из ратова 20. века. Илегално оружје је постало широко распрострањено у неким земљама региона након југословенских ратова 1990-их.[3][5][6]

Масовне пуцњаве су ретке у Србији, као и у ширем региону Балкана.[7] У 21. веку су се догодила три ранија масовна убиства: у Јабуковцу 2007. године у коме је девет људи убијено, а пет рањено, у Великој Иванчи 2013. године.[6] У Великој Плани 2019. године дошло је до покушаја пуцњаве у школи, али је починилац заустављен након што је испалио два метка у плафон.[8][9]

Пуцњава и жртве[уреди | уреди извор]

Синиђа Златић наоружан јуришном пушком калашњиков, око 01.40 ч отворио је ватру у башти кафића „Лате Макијато” за време „Пиле феста” који се сваке године одржава у Житишту. Златић је злочин починио због љубоморе, јер је у кафићу затекао бившу супругу Дијану у друштву Стевана Јојића.[10] Угледавши то, Златић је отишао до куће по пушку, а потом се вратио у кафић и започео крвави пир.[11] Потвђено је да је испалио 26 метака као и да је пуцао иза шанка на окупљене, те да је цев била окренута ка жртвама, што потвђује налаз вештака. Златић је пушку имао у илегалном поседу по наводима Небојше Стефановића, тадашњег министра Унутрашњих послова Републике Србије.[10]

Златић је том приликом убио бившу супругу Дијану Златић, Стевана Јојића и Владимира Мијатовића из Житишта, Јовану Поповић из Банатског Карађорђева и Владимира Косовића из Равног Тополовца, а ранио двадесет и две особе.[10] Радници и гости кафића „Лате Макијато” успели су да Златићу одузму оружје, а он је убрзо и ухапшен.[12]

Укупно је збринуто 16 пацијената у 4 здравствена центра повређених у Житишту. Девет пацијената збринуто је у Зрењанину, два у Београду, три у Новом Саду, а два у Сремској Каменици.[11]

Реакције и пресуда[уреди | уреди извор]

Потпредседник Покрајинске владе Војводине Ђорђе Милићевић истакао је у Зрењанину да ће покрајинска влада помоћи породицама пострадалих у стравичном злочину који се ноћас догодио у Житишту.[13]

Тадашњи министар Унутрашњих послова Републике Србије Небојша Стефановић истакао је да је оваква ситуација била тотално неочекивана и да није било назнака које би указале да ће се оваква трагедија десити.[10] Поред оптужбе за тешко убиство, Златић је одговарао и због недозвољеног поседовања оружја и експлозивних направа. На тавану његове куће у Житишту нађена је аутоматска и полуаутоматска пушка, као и више комада муниције различитог калибра.[11][14]

Златићу је изречена јединствена казна затвора од 40 година, а за свако од два кривична дела везана за неовлашћено држање и употребу ватрнег оружја и муниције, још по три године.[15] У Вишем суду у Зрењанину након завршне речи свог браниоца, Златић је казао да његова намера није била да убије људе, да време не може вратити, те да му је искрено жао свих настрадалих и повређених.[16]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Да би неко поседовао пиштољ у Србији, мора да докаже да постоји претња по њихову сигурност и мора да достави извештај Министарству унутрашњих послова Републике Србије, које потом од изабраног лекара подносиоца захтева да пријави сваку њихову релевантну промену у здрављу.[1] Полиција може да забрани поседовање оружја појединцима ако процени да би власник могао то оружје да злоупотреби.[2]

Рефереце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Georgievski, Jovana (15. 8. 2022). „Kako su pištolji završili u rukama deteta i koliko ima oružja u Srbiji i na Balkanu”. BBC News (на језику: српски). Приступљено 3. 5. 2023. 
  2. ^ „Šta donosi novi Zakon o oružju?”. B92 (на језику: српски). 18. 2. 2015. Приступљено 3. 5. 2023. 
  3. ^ а б Sekularac, Ivana; Vasović, Aleksandar (3. 5. 2023). „Belgrade school shooting: boy kills 9 in planned attack”. Reuters (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 3. 5. 2023. г. Приступљено 3. 5. 2023. „Gun laws are very strict in Serbia but civilian gun ownership is also widespread.” 
  4. ^ Vasovic, Aleksandar (3. 5. 2023). „Factbox: Serbia school shooting: what are the country's gun laws?”. Reuters (на језику: енглески). Приступљено 4. 5. 2023. „Serbia, where a schoolboy opened fire on his classmates on Wednesday, has an entrenched gun culture, especially in rural areas, but also strict gun control laws.” 
  5. ^ а б „Balkanski mentalitet: Srbija u vrhu po broju oružja na 100 stanovnika”. 021.rs (на језику: српски). 27. 6. 2021. Приступљено 3. 5. 2023. 
  6. ^ а б „Belgrade shooting: Huge police operation after Serbia school attack”. BBC News (на језику: енглески). 3. 5. 2023. Архивирано из оригинала 3. 5. 2023. г. Приступљено 3. 5. 2023. 
  7. ^ Henley, Jon (3. 5. 2023). „Boy, 13, kills eight children and security guard in Belgrade school shooting”. The Guardian. Приступљено 4. 5. 2023. 
  8. ^ Stevanović, Katarina (22. 11. 2019). „Pucnjava u školi u Velikoj Plani: Osumnjičeni uhapšen, nema povređenih”. BBC News (на језику: српски). Архивирано из оригинала 3. 5. 2023. г. Приступљено 3. 5. 2023. 
  9. ^ Savanović, Dunja (3. 5. 2023). „Nije prvi put da naoružani napadač uđe u školu, profesor priča kako su se borili”. N1 (на језику: српски). Архивирано из оригинала 3. 5. 2023. г. Приступљено 3. 5. 2023. 
  10. ^ а б в г „UBIO PETORO, A RANIO 22 Ubica iz Žitišta osuđen na 40 GODINA ZATVORA”. Блиц. 1. 3. 2017. 
  11. ^ а б в „Петоро убијено, 20 рањено у пуцњави у кафићу у Житишту”. Политика. 2. 7. 2016. 
  12. ^ „Žitište: Pucao po kafiću, pet mrtvih, više od 20 ranjenih”. Б92. 2. 7. 2016. 
  13. ^ „Petostruko ubistvo u Žitištu kod Zrenjanina, više od 20 ranjenih”. Радио телевизија Србије. 2. 7. 2016. 
  14. ^ „Upao je u kafić u Žitištu i hicima iz puške ubio pet osoba”. nova.rs. 2. 7. 2021. 
  15. ^ „Синиши Златићу 40 година робије”. Политика. 1. 3. 2017. 
  16. ^ „Petostruki ubica iz Žitišta osuđen na 40 godina zatvora”. Н1. 1. 5. 2017. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вишеструко_убиство_у_Житишту&oldid=26656459”