Vladari Valensije
.svg)
.svg)
Hrišćansku Kraljevinu Valensiju osnovao je Đaume I od Aragonam nakon što je osvojio taifu Balansija (šp. Taifa de Balansiya). Đaume je od Valensije napravio političko-pravnu formaciju kojoj je dodelio sopstvene zakone - fuerose, i putem dinastičkih veza je vezao direktno za Krunu Aragona, što je veoma ražestilo aragonsko plemstvo. Valenciju su naselili Katalonci i Aragonci, međutim, još dugo vremena je preovladavalo muslimansko stanovništvo.
Kraljevina Valensija, zajedno sa Kraljevinom Majorkom i katalonskim grofovijama bila je deo Krune Aragona do njenog ujedinjenja sa Krunom Kastilje. U novonastaloj zajednici, Valensija je zadržala status kraljevine sve do podele na provincije Havijera Burgosa iz 1833. godine, kada je Kraljevina Valensija bila podeljena na provincije Valensija, Kasteljon i Alikante.
Vladari taife Balansija[uredi | uredi izvor]
- Almiri, potomci Almanzora
- Almoravidi
- Almohadi (1145—1172)
- Abd al-Alah, sin Abd al-Ramana (prvi kordopski emir) (711)
- Mubarak i Muzafar 1011
- Abd al-Aziz ibn Abi Amir (unuk Almanzora) (1021)
- Al-Kadir (1087—1089)
- Rodrigo Dijaz de Vivar (1094—1101)
- Zaid Abu Zaid
- Zajan ibn Mardaniks (poslednji almohadski emir)
Barselonska dinastija[uredi | uredi izvor]
- 1213–1276 Đaume I od Aragona, Osvajač, ostavio Kraljevinu Majorku svom sinu Đaumeu II
- 1276–1285 Pere III od Aragona Veliki, (Pere I od Valensije, Pere II od Barselone) ostavio Siciliju svom sinu Đaumeu II
- 1285–1291 Alfonso III od Aragona (Alfonso I od Valensije, Alfonso II od Barselone) Liberalni
- 1291–1327 Đaume II od Aragona, Pravedni
- 1327–1336 Alfonso IV od Aragona, Dobroćudni (Alfonso II od Valensije, Alfonso III od Barselone)
- 1336–1387 Pere IV od Aragona, Svečani (Pere II od Valensije, Pere III od Barselone), 1380. ostavlja kraljevinu Siciliju Martinu I
- 1387–1396 Đoan I od Aragona, Lovac
- 1396–1410 Martin I od Aragona, Humanista, poslednji direktni potomak Vilfreda I Dlakavog, prvog grofa od Barselone. Umro je ne ostavivši za sobom naslednika. Kako je bilo više pretendenata koji su raznim krvnim vezama polagali pravo na presto, naslednik je bio određen Sporazumom iz Kaspe.
Međuvladavina i Sporazum iz Kaspe
Dinastija Trastamara[uredi | uredi izvor]
- 1412–1416 Fernando I od Aragona, takođe poznat i kao Fernando od Antekere
- 1416–1458 Alfonso V od Aragona ili Velikodušni (Alfonso III od Valensije, Alfonso IV od Barselone, Alfonso I od Majorke, Alfonso I od Sicilije, Alfonso II od Sardinije, Alfonso I od Napulja)
- 1458–1479 Huan II od Aragona, (Huan II od Navare 1425-1479), ostavlja Navaru svojoj kćerki Leonor de Foiš
- 1479–1516 Fernando II od Aragona, Katolički (Fernando od Sicilije, Fernando III od Napulja)
Habzburška dinastija[uredi | uredi izvor]
- (1516-1556) Karlo I od Španije
- (1556-1598) Filip II od Španije
- (1598-1621) Filip III od Španije
- (1621-1665) Filip IV od Španije
- (1665-1700) Karlo II od Španije
Burbonska dinastija[uredi | uredi izvor]
Sa Filipom V Burbonskim, kraljevna Valensija, kao i sve druge teritorije stare Krune Aragona koje su se u ratu za sukcesiju borile protiv njega, izgubila je svoje fuerose Dekretom o novoj podeli, i počinje da primenjuje zakone Kastilje.