Vlada Austrije

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Austrijska vlada
Bundesregierung
Pregled
DržavaRepublika Austrija
ImenovaoPredsjednik
Ministri11
SedišteFederalna služba
Veb-sajthttps://www.bundeskanzleramt.gv.at/die-bundesregierung

Vlada Austrije (njem. Österreichische Bundesregierung - Austrijska savezna vlada) je izvršni kabinet Republike Austrije. Sastoji se od kancelara, koji je šef vlade, potpredsjednika i ministara .

Nominacije[uredi | uredi izvor]

Od reforme austrijskog Ustava iz 1929. godine sve članove federalne vlade imenuje savezni federalni predsjednik Austrije. [1] Pošto Federalna vlada mora da održi poverenje parlamenta, predsednik generalno mora da se pridržava volji tog tela u svom imenovanju. U praksi, lider najjače političke stranke, koja je na parlamentarnim izborima učestvovala kao "kancelarski kandidat", obično se pita da postane federalni kancelar, iako je bilo nekih izuzetaka. Ministre predlaže za imenovanje kancelara, iako je predsjedniku dozvoljeno da uskrati svoje odobrenje. Isto tako, predsjednik može u bilo koje vrijeme smijeniti kancelara i/ili cijelu vladu. Ako se to dogodi, partije koje kontrolišu parlament moraju formirati novu vladu.

Funkcionisanje[uredi | uredi izvor]

Kabinetska soba u Austrijskog kancelara

Vlada se često sazva na sastanke. Kada se formalno sazove kao takva, vlada se naziva Vijećem ministara (njem. Ministerrat), što je ekvivalentno riječi "kabinet". Kancelar predsjedava sastancima kabineta kao prvi među jednakima bez ovlaštenja za odlučivanje, bez obzira na njegovo pravo na prijedlog o imenovanju članova vlade od strane predsjednika. Kabinet usvaja rezolucije u prisustvu najmanje polovine svojih članova i, prema odluci austrijskog Ustavnog suda, jednoglasno - posebno pri prijedlogu zakona za Nacionalno vijeće. Svaki federalni ministar je takođe odgovoran za svoje ministarstvo i može da mu u tome pomogne jedan ili više državnih sekretara, koji takođe učestvuju na sastancima kabineta. Državni sekretari se ne smatraju članovima vlade i nemaju pravo glasa na sastancima kabineta.

Polaganje zakletve Nehamerove vlade austrijskom predsedniku Fan der Belenu (6. decembar 2021).

Trenutna vlada[uredi | uredi izvor]

Sadašnja vlada Austrije je koaliciona vlada koju je formirala austrijska narodna stranka (OVP) i stranka Zelenih Austrije. Mandatar je Karl Nehamer. Kancelar i ministri vlade položili su zakletvu predsedniku Aleksandru Fan der Belenu 6. decembra 2021. godine.

Istorijski[uredi | uredi izvor]

Prva republika[uredi | uredi izvor]

Nakon raspada Austrougarske monarhije, 30. oktobra 1918. privremena nacionalna skupština Njemačke-Austrije izabrala je izvršno državno vijeće (Staatsrat), koji je sam imenovalo državnu vladu sa socijaldemokratskim političarem Karlom Renerom na čelu Državne službe. Renerovo ministarstvo sastavljeno je od predstavnika tri glavne političke stranke - Socijaldemokrata, Hrišćanske socijalne partije (CS) i njemačkih nacionalista ( Velika Njemačka) - prema doktrini Proporc. Kao vršilac dužnosti izvršnog organa, ostao je na funkciji sve dok Ustavna skupština Austrijske prve republike 15. marta 1919. nije izabrala Renerovu drugu vladu, koalicionu vladu socijaldemokratskih i hrišćanskih socijalnih ministara.

Državni kancelar Rener potpisao je sporazum u Sen Žermenu, nakon čega je njegov kabinet penzionisan u cijelosti. Ponovo izabran od strane Ustavne skupštine 17. oktobra 1919. godine, njegov treći kabinet je konačno poništen raspadom koalicije SPO-CS 7. jula 1920. godine. Renera je naslijedio hrišćanski socijalni političar Mihael Majr, koji je sa početkom važenja Austrijskog ustava 10. novembra 1920. postao prvi savezni kancelar Austrije. Majr i njegovi naslednici nastavili su sa podrškom Hrišćanske Socijalne Partije i Velikonjemačkih nacionalista, dok su socijaldemokrate ostale u opoziciji.

Od 5. marta 1933. pa nadalje, hrišćanski socijalni kancelar Engelbert Dolfus je nastavio vladati potiskivanjem parlamenta Nacionalnog vijeća. Tokom austrijskog građanskog rata srušio je opoziciju, a 1. maja 1934. uspostavio je autoritarnu federalnu državu Austriju. Zabranjene su sve političke partije, izuzev Očevskog fronta koji podržava Dolfusovu austrofašističku vladu. Federalna vlada je 13. marta 1938. prestala sa radom u Anšlusu (pripajanje Austrije u nacističkoj Nemačkoj).

Druga republika[uredi | uredi izvor]

Dana 27. aprila 1945. privremena austrijska vlada nacionalnog jedinstva, ponovo pod državnim kancelarom Karlom Renerom, proglasila je Anšlus ništavnim. On je pripremio izbore za Austrijski nacionalni savet održane 25. novembra. 20. decembra 1945. godine, austrijski ustav je zvanično ponovo donesen, a osnivač OVP-a Leopold Figl formirao je prvu poslijeratnu federalnz vladu.

Lista austrijskih vlada i njihovih rukovodstava od 1945. godine:[uredi | uredi izvor]

Vlade Austrije
Ime vlade Trajanje vlade Kancelar Vicekancelar Partije koje su učestvovale Izbori
Rener 27. april 1945 - 20. decembar 1945 Karl Rener1 N/A ÖVP, SPÖ, KPÖ nije ih bilo
Figl I 20. decembar 1945 - 8. novembar 1949 Leopold Figl (ÖVP) Adolf Šerf (SPÖ) ÖVP, SPÖ, KPÖ 1945
Figl II 8. novembar 1949. - 28. oktobar 1952 Leopold Figl (ÖVP) Adolf Šerf (SPÖ) ÖVP, SPÖ 1949
Figl III 28. oktobar 1952. - 2. april 1953 Leopold Figl (ÖVP) Adolf Šerf (SPÖ) ÖVP, SPÖ
Rab I 2. april 1953 - 29. jun 1956 Julijus Rab (ÖVP) Adolf Šerf (SPÖ) ÖVP, SPÖ 1953
Rab II 29. jun 1956. - 16. jul 1959 Julijus Rab (ÖVP) Adolf Šerf (SPÖ), Bruno Piterman (SPÖ)² ÖVP, SPÖ 1956
Rab III 16. jul 1959. - 3. novembar 1960 Julijus Rab (ÖVP) Bruno Piterman (SPÖ) ÖVP, SPÖ 1959
Rab IV 3. novembar 1960 - 11. april 1961 Julijus Rab (ÖVP) Bruno Piterman (SPÖ) ÖVP, SPÖ
Gorbah I 11. april 1961 - 27. mart 1963 Alfons Gorbah (ÖVP) Bruno Piterman (SPÖ) ÖVP, SPÖ
Gorbah II 27. mart 1963 - 2. april 1964 Alfons Gorbah (ÖVP) Bruno Piterman (SPÖ) ÖVP, SPÖ 1962
Klaus I 2. april 1964 - 19. april 1966 Jozef Klaus (ÖVP) Bruno Piterman (SPÖ) ÖVP, SPÖ
Klaus II 19. april 1966 - 21. april 1970 Jozef Klaus (ÖVP) Fritz Bok (ÖVP), Herman Vithalm(ÖVP)³ ÖVP 1966
Krajski I April 21, 1970 – November 4, 1971 Bruno Krajski (SPÖ) Rudolf Hauser (SPÖ) SPÖ 1970
Krajski II 4. novembar 1971. - 28. oktobar 1975 Bruno Krajski (SPÖ) Rudolf Hauser (SPÖ) SPÖ 1971
Krajski III 28. oktobar 1975. - 5. juni 1979 Bruno Krajski (SPÖ) Rudolf Hauser (SPÖ), Hanes Androš (SPÖ)4 SPÖ 1975
Krajski IV 5. jun 1979. - 24. maj 1983 Bruno Krajski (SPÖ) Hanes Androš (SPÖ), Fred Sinovac (SPÖ)5 SPÖ 1979
Sinovac 24. maj 1983. - 16. juni 1986 Fred Sinovac (SPÖ) Norbert Šegar (FPÖ) SPÖ, FPÖ 1983
Vranicki I 16. jun 1986. - 21. januar 1987 Franc Vranicki (SPÖ) Norbert Šegar (FPÖ) SPÖ, FPÖ
Vranicki II 21. januar 1987. - 17. decembar 1990 Franc Vranicki(SPÖ) Alojz Mok (ÖVP), Jozef Rigler (ÖVP)6 SPÖ, ÖVP 1986
Vranicki III 17. decembar 1990. - 29. novembar 1994 Franc Vranicki (SPÖ) Jozef Rigler (ÖVP), Erhard Busek (ÖVP)7 SPÖ, ÖVP 1990
Vranicki IV 29. novembar 1994. - 12. mart 1996 Franc Vranicki (SPÖ) Erhard Busek (ÖVP), Volfgang Šisel (ÖVP)8 SPÖ, ÖVP 1994
Vranicki V 12. mart 1996. - 28. januar 1997 Franc Vranicki (SPÖ) Volfgang Šisel (ÖVP) SPÖ, ÖVP 1995
Klima 28. januar 1997. - 4. februar 2000 Viktor Klima (SPÖ) Volfgang Šisel (ÖVP) SPÖ, ÖVP
Šisel I 4. februar 2000. - 28. februar 2003 Volfgang Šisel (ÖVP) Suzane Rajs-Paser (FPÖ) ÖVP, FPÖ 1999
Šisel II 28. februar 2003. - 11. januar 2007 Volfgang Šisel (ÖVP) Herbert Haupt (FPÖ), Hubert Gorbah (FPÖ/BZÖ)9 ÖVP, FPÖ, BZÖ 2002
Guzenbauer 11. januar 2007. - 2. decembar 2008 Alfred Guzenbauer (SPÖ) Vilhelm Moltara (ÖVP) SPÖ, ÖVP 2006
Fajman I 2. decembar 2008. - 16. decembar 2013. Verner Fajman (SPÖ) Jozef Prol (ÖVP), Mihael Šindeleger (ÖVP)10 SPÖ, ÖVP 2008
Fajman II 16. decembar 2013. - 17. maj 2016. Verner Fajman (SPÖ) Mihael Šindeleger (ÖVP) SPÖ, ÖVP 2013
Kern 18. maj 2016. - 18. decembar 2017 Kristijan Kern (SPÖ) Rajnhold Mitarlena (ÖVP), Volfgang Brandsteter (ÖVP)11 SPÖ, ÖVP
Kurc I 18. decembar 2017. - 28. maj 2019 Sebastijan Kurc (ÖVP) Hajnc Kristijan Štrahe (FPÖ), Hartvig Loger (ÖVP) ÖVP, FPÖ 2017
Bierlejn 3. jun 2019. - 7. januar 2020 Brižit Bierlejn (nezavisna) Klemens Jabloner (nezavisan) Nezavisni
Kurc II 7. januar 2020. - aktualni Sebastijan Kurc (ÖVP) Verner Kogler (Grüne) ÖVP, Grüne 2019
Šalenberg 11. oktobar 2021.– 6. decembar 2021 Aleksander Šalenberg (ÖVP) Verner Kogler (Grüne) ÖVP, Grüne 2021
Nehamer 6. decembar 2021. – aktualni Karl Nehamer (ÖVP) Verner Kogler (Grüne) ÖVP, Grüne

Bilješke
  1. Karl Rener radio je samo kao nadzornik privremene vlade.
  2. Kada je Adolf Šerf izabran za predsjednika Austrije, Bruno Piterman je izabran za vicekancelara od 22. maja 1957. godine.
  3. Od 19. januara 1968. godine Herman Vithelm je bio vicekancelar.
  4. Rudolf Hauser je bio vicekancelar do 30. septembra 1976. godine. Od 1. oktobra 1976. godine, Hanes Androš je bio vicekancelar.
  5. Fred Sinovac bio je vicekancelar od 20. januara 1981. godine.
  6. Do 24. aprila 1989. Alojz Mok je bio vicekancelar. Od 24. aprila 1989. godine, Jozef Rigler je bio vicekancelar.
  7. Od 2. jula 1991. godine, Erhard Busek je bio vicekancelar.
  8. Od 4. maja 1995. Volfgang Šisel je bio vicekancelar.
  9. Do 20. oktobra 2003. godine, Herbert Haupt je bio vicekancelar. Od 21. oktobra 2003. godine, Hubert Gorbah je bio vicekancelar. Do 17. aprila 2005. Gorbahova partijska pripadnost bila je FPO, a zatim BZO.
  10. Do 20. aprila 2011. godine, Josef Prol je bio vicekancelar. Od 21. aprila 2011. godine, Mihael Špindeleger je bio vicekancelar.
  11. Do 17. maja 2017. godine, Rajnhold Miterlener je bio vicekancelar. Od 17. maja 2017. godine, Volfgang Brandšteter je bio vicekancelar.
Tradicionalne boje
Austrijska narodna partija (Österreichische Volkspartei, ÖVP)
Socijaldemokratska partija Austrije (Sozialdemokratische Partei Österreichs, SPÖ), do 1991: Socijalistička partija Austrije
Komunistička partija Austije (Kommunistische Partei Österreichs, KPÖ)
Slobodarska partija Austrije (Freiheitliche Partei Österreichs, FPÖ)
Alijansa za budućnost Austrije (Bündnis Zukunft Österreich, BZÖ)
Zeleni Austrije (Die Grünen – Die Grüne Alternative, GRÜNE)
Izvor: Kanzler und Regierungen seit 1945. Federalna služba kancelara Austrije Web Site. Beč, Federalna služba kancelara Austrije 2022. Njemački[2] Engleski[3]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Vidi član 70 Saveznog ustavnog zakona
  2. ^ „Bundeskanzleramt der Republik Österreich - Startseite”. www.bundeskanzleramt.gv.at (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-10-07. 
  3. ^ „Bundeskanzleramt der Republik Österreich - Startseite”. www.bundeskanzleramt.gv.at (na jeziku: nemački). Pristupljeno 2022-10-07. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Влада_Аустрије&oldid=26842808”