Александер Фан дер Белен
| Александер Фан дер Белен | |||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
_(cropped).jpg) Фан дер Белен (2021) | |||||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||
| Надимак | Заша | ||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 18. јануар 1944. | ||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Беч, Немачка (дан. Аустрија) | ||||||||||||||||||||||||
| Универзитет | Универзитет у Инзбруку | ||||||||||||||||||||||||
| Породица | |||||||||||||||||||||||||
| Супружници | Бриџит (разведени) Дорис Шмидауер (2015—данас) | ||||||||||||||||||||||||
| Деца | 2 сина (са Бриџит) | ||||||||||||||||||||||||
| Родитељи | Александар Константин (1898—1966) Алма Сиболд (1907—1993) | ||||||||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||||
| Политичка странка | Социјалдемократска партија (до 1992) Зелени (од 1992—2017 Независни (од 2017) | ||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||
| Потпис | .png){kind=small} | ||||||||||||||||||||||||
Александер „Заша” Фан дер Белен (нем. Alexander "Sascha" Van der Bellen, IPA [ˌalɛˈksandɐ zaʃa fan dɛɐ̯ ˈbɛlən]; Беч, 18. јануар 1944) аустријски је политичар и економиста који је 4. децембра 2016. године постао новоизабрани председник Аустрије.[1] Председничку функцију обавља 26. јануара 2017. године, као 12. председник.[2]
Фан дер Белен је професор емеритус економије на Универзитету у Бечу. Тренутно је члан Аустријске зелене партије (нем. Die Grünen in Austria). Од 1994. до 2012. године био је члан Националног савета Аустрије, а од 1997. до 2008. године председавајући парламентарног клуба и федерални портпарол своје партије.[3][4] На Председничким изборима у Аустрији 2016. се кандидовао као номинално независни кандидат ког подржава Зелена партија; завршио је други од шест кандидата у првом кругу, а у другом кругу је са 50,3% гласова освојио изборе победивши противкандидата Норберта Хофера из Слободарске партије Аустрије који је добио 49,7% гласова.[5][6] Када је 1. јула 2016. године требало да положи заклетву и постане председник, Уставни суд Аустрије је поништио резултате другог круга избора због тога што су гласови одсутних били нерегуларно и прерано бројани, па су избори морали да се одрже поново.[7] На реизборима одржаним 4. децембра 2016. године је добио око 53% гласова и победио.[1]
Фан дер Белен подржава зелену и социјалну либералистичку политику, а себе описује као либерала. Како је написао у својој књизи из 2015. године, он подржава Европску унију и заговара европски федерализам.[8][9] Након преузимања дужности постаће други ’зелени’ председник једне државе из ЕУ (први је био Рајмондс Вејонис изабран за председника Летоније године 2015) и први председник изабран директно гласањем народа.[10]
Маја 2004. године, Александер Фан дер Белен је добио златни Орден за заслуге Републике Аустрије са звездом, признање за огроман допринос Аустријској Републици.[11][12]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Austria far-right candidate Norbert Hofer defeated in presidential poll”. BBC Online. 4. 12. 2016. Приступљено 5. 12. 2016.
- ^ Renon, Danielle (4. 12. 2016). „Autriche. Van der Bellen président: un soulagement face au populisme”. Courrier International. Приступљено 5. 12. 2016.
- ^ „Bundessprecher und Klubobmann, Abgeordneter zum Nationalrat - Univ. Prof. Dr. Alexander Van der Bellen”. Die Grünen. 14. 9. 2008. Архивирано из оригинала 14. 9. 2008. г. Приступљено 5. 12. 2016.
- ^ „Van der Bellen sichtlich bewegt”. ORF. септембар 2008. Архивирано из оригинала 06. 10. 2008. г. Приступљено 5. 12. 2016.
- ^ Smale, Alison (23. 5. 2016). „Austrian Far-Right Candidate Norbert Hofer Narrowly Loses Presidential Vote”. The New York Times. Приступљено 5. 12. 2016.
- ^ Osborne, Samuel (23. 5. 2016). „Austria presidential election result: Alexander Van der Bellelosess over far-right candidate Norbert Hofer”. The Independent. Приступљено 5. 12. 2016.
- ^ Oltermann, Philip (1. 7. 2016). „Austrian presidential election result overturned and must be held again”. The Guardian. Приступљено 5. 12. 2016.
- ^ Van der Bellen, Alexander (2015). Die Kunst der Freiheit: In Zeiten zunehmender Unfreiheit. Brandstätter Verlag. ISBN 978-3-85033-922-3.
- ^ „Wenn es die EU nicht gäbe, müsste man sie erfinden”. Die Grünen. 28. 9. 2015. Архивирано из оригинала 28. 05. 2016. г. Приступљено 5. 12. 2016.
- ^ Connolly, Kate; Oltermann, Philip; Henley, Jon (23. 5. 2016). „Austria elects Green candidate as president in narrow defeat for far right”. The Guardian. Приступљено 5. 12. 2016.
- ^ „Ehrenzeichen für verdiente Mandatarinnen”. Austrian Parliament. 4. 5. 2004. Приступљено 5. 12. 2016.
- ^ „Reply to a parliamentary question about the Decoration of Honour” (PDF). parlament.gv.at. 23. 4. 2012. стр. 1644. Приступљено 5. 12. 2016.
Литература
[уреди | уреди извор]- Van der Bellen, Alexander (2015). Die Kunst der Freiheit: In Zeiten zunehmender Unfreiheit. Brandstätter Verlag. ISBN 978-3-85033-922-3.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Људи | |
.svg){kind=small}
_-_The_Noun_Project.svg){kind=small} | Овај чланак везан за политичаре је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити. |