Алојз Мок

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алојз Мок
Bundesarchiv B 145 Bild-F065739-0020, Köln, CDU-Bundesparteitag, Alois Mock.jpg
Алојз Мок
Биографија
Датум рођења (1934-06-10)10. јун 1934.(82 год.)
Место рођења Ојратсфелд
Аустрија
Универзитет Универзитет у Бечу
Политичка партија Аустријска народна странка

Алојз Мок (нем. Alois Mock; Ојратсфелд, 10. јун 1934) је аустријски политичар и члан хришћанско-конзервативне аустријске народне странке (ÖVP). Био је заменик канцелара Аустрије од 1987. до 1989. године, као министар спољашњих послова Аустрије је помогао Аустрији да се придружи Европској унији, а имао је улогу у распаду СФРЈ, због подржавања сецесионистичких покрета у Словенији и Хрватској.

Биографија[уреди]

Рођен је у Еурацфелду (Euratsfeld) у јужном делу Аустрије. Завршио је Правни факултет у Бечу, а након тога и међународно право у Болоњи и Бриселу. У Бечу, постао је члан Римокатоличког студентског удружења "K.A.V. Norica Wien".

Од 1961. до 1966. године, Алојз Мок је био саветник канцелара Јозефа Клауса за "OECD" у Паризу. 1966. године, Алојз је постао секретар кабинета Клауса и од 1969. до 1970. године је био најмлађи министар за образовање у аустријској историји.

После парламентарних избора у Аустрији 1971. године, када је Социјал-демократска партија Аустрије (SPÖ) освојила већину, Алојз је постао члан парламента и градоначелник Еурацфелда. Од 1971. до 1978. године, Алојз је био вођа ÖAAB, најважније групације ÖVP. Од 1978. до 1987. године, био је вођа парламентарне партије и од 1979. године званичник федералне партије.

1979. године, Мок је постао председник Европске Демократске Уније. Након избора 1986. године, од 1987. до 1989. године, Алојз је био аустријски вице-канцелар владе Франца Враницкија (Franz Vranitzky). Био је на позицији министра спољашњих послова од 1987. до 1995. године и помогао је Аустрији да уђе у Европску унију. Постао је један од најпопуларнијих политичара у Аустрији.

Јула 1989. године, пресекао је жицу "Гвоздене Завесе" између Аустрије и тада комунистичке Мађарске, заједно са својим мађарским колегом Ђулом Хорном.

Заједно са Ханс-Дитрих Геншером из Немачке, одлучио је да призна илегалну сецесију Словеније и Хрватске из Југославије, што је један од главних узрока ратова у Југославији.

1999. године је отишао у пензију због Паркинсонове болести.

Спољашње везе[уреди]