Vrtovi na persijskim tepisima
Vrtovi na tepisima su vrlo čest, ako ne i najčešći motiv u Persiji. Persijanci su bili opsednuti ovom iluzijom vrta, koju su pomagali i slatkasti mirisi parfema. Preko tepiha može da se dočara slika klasičnih vrtova, od rajskih (pairi-daeza) do vrtova zadovoljstva i bašti oko kuće. Sa druge strane minijature sa prikazima vrtova često podsećaju na tepihe. Prema nekim istoričarima one su u stvari mustre za tepih.
Prolećna bašta kralja Hozroja[uredi | uredi izvor]
U danima princa Hozroja I Anuširvana (531-579), najznačajnijeg od Sasanida, izatkan je veliki tepih sa predstavom vrta za jednu od dvorskih odaja u Ktesifonu. Površina tepiha bila je 50 m2, a napravljen je od najfinijih materijala. Predstavljao je vrt zadovoljstva, sa potocima i stazama, drvećem i lepim prolećnim cvećem. Široka bordura duž svih ivica prikazivala je cvetne leje različitih boja. Cveće je plavo, crveno, žuto sa belim kamenom. Osnova, rađena u zlatu, je bila žućkasta da izgleda kao zemlja. Ivice potoka prikazane su kao trake, i između njih kamenje je svetlucalo kao kristal pružajući iluziju vode, obluci su bili veličine bisera. Stabljike i grane bile su zlatne ili srebrne, listovi drveća i cveće od svile, kao i ostale biljke, a plodovi su bili od raznobojnog kamena. Ovo je najraniji očuvani opis persijskog tepiha sa vrtnim motivom, a bio je poznat kao Zimski tepih, ili kao Prolećna bašta kralja Hozroja. Nekoliko sličnih tepiha iz kasnijeg perioda, sačuvano je do danas.
Gigantski tepih kralja Hozroja I koji su sasanidski vladari koristi (čak i Jazdegerd III, poslednji od njih) opljačkan je zajedno sa ogromnim blagom tokom pobedničke invazija Arapa 637. godine. Do saznanja o tepihu došlo se preko zapisa zbunjenih i zadivljenih osvajačevih istoričara, pre nego što je moćni napad neprijatelja pretvorio Persijsko carstvo, i sve njegove vrtove, u prah.
Dizajn[uredi | uredi izvor]
Jedan detalj se nikada ne menja, a to je formalna regularnost dizajna, koja je generalno oživljena vodenim životinjama oko bazena u centru. Staze i uski kanali sa pravim lejama između okružuju centralni deo. Ponekad cela bordura predstavlja kanal, svetlih boja sa ribom, ili sa malim ostrvom u sredini gde se kanali granaju. Ovaj dizajn mora da je bio vrlo čest, jer bordura arapskih tepiha i danas se zove SU (= voda), a osnova se kako u arapskom tako i u staropersijskom ima isti naziv kao zemlja. Ovo, zajedno sa najranijim opisima persijski tepiha, čini da je više nego verovatno ovo originalna ideja svih dizajna za tepihe. Tepisi su služili istoj svrsi kao i zidno slikarstvo u drugim zemljama da bi u kuću uneli sliku voljenog vrta u letnjem periodu.
Uticaj islama[uredi | uredi izvor]
Sa prihvatanjem islama (posle 637. godine) motivi se bitno ne menjaju, ali se donekle menja njihov raspored. U čahar-bagu (rajskom vrtu) četiri kanala dovode vodu u centralni bazen ili fontanu, Al-Haud Al-Kavtar, što ima veze sa “bazenom obilja" koji je obećao Muhamed. Kanali predstavljaju četiri rajske reke, kojima teče mleko, med, vino i voda. Oko njih su motivi vegetacije najčešće kupasti četinari i voćke u beharu, vodene i kopnene životinje.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Gothein, M. L. (1928): A History of Garden Art. J M Dent and Sons, London and Toronto
- Conway, M. (1913): A Persian Garden Carpet. The Burlington Magazine, Vol. 23, No. 122: 95-99
- Grbić, M. (2015): Istorija vrtne umetnosti. Univerzitet u Beogradu. Beograd. ISBN 978-86-7299-227-4