Vučina Šćekić
| Vučina Šćekić | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Puno ime | Vučina Šćekić |
| Datum rođenja | 1. avgust 1945. |
| Mesto rođenja | Berane, DF Jugoslavija |
| Datum smrti | 31. mart 2018. (72 god.) |
| Mesto smrti | Novi Sad, Srbija |
Vučina Šćekić (Berane, 1. avgust 1945 — Novi Sad, 31. mart 2018) bio je srpski i crnogorski kardiolog, akademik CANU, redovni profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu i autor raznih radova.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je 1. avgusta 1945. u Beranu.[2] Diplomirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Sarajevu 1970. godine. Magistrirao je na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu 1976. gde je i doktorirao 1983.[2] Radio je kao lekar u FAP-u u Priboju, a zatim na internoj A klinici Medicinskog fakulteta u Beogradu kao asistent gde je položio specijalistički ispit 1975. godine.[2]
Po osnivanju instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici prešao je u Novi Sad gde je 1975. izabran, a 1978. reizabran u zvanje asistenta na predmetu Interna medicina sa pneumoziologijom na Medicinskom fakultetu.[2] U zvanje docenta je izabran 1983. godine, a reizabran 1985, za vanrednog profesora je izabran 1986. i reizabran 1990. i za redovnog profesora 1995.[2] Postao je načelnik Odeljenja za intenzivnu negu kardioloških bolesnika u Institutu za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici i zamenik direktora 1977. godine.[2] Pored toga, izabran je za načelnika kardiološkog Instituta rehabilitacionog centra „Dr Simo Milošević” u Igalu.[2] Kao stipendista Fulbrajtove fondacije je dve godine poslediplomskih studija proveo na Kardiološkoj klinici u Hjustonu.[2] Bio je član nastavničkog veća i naučne komisije Medicinskog fakulteta u Novom Sadu, član redakcijskog odbora uredništva Matice srpske, predsednik sekcije za koagulaciju i trombozu Srpskog lekarskog društva, član Udruženja kardiologa Evrope i član Udruženja kardiologa SAD.[2]
Svojim naučnoistraživačkim radovima je aktivno učestvovao na brojnim naučnim skupovima, simpozijumima i kongresima kardiologa u Jugoslaviji i inostranstvu. Za svoje radne i stručne doprinose u unapređenju i razvijanju medicine je dobio Oktobarsku nagradu Novog Sada 1990, Jubilarnu nagradu za 200-godišnjicu postojanja Srpskog lekarskog društva 1994, Jubilarnu nagradu „21. juli” povodom oslobođenja Berana, nagradu „13. juli” 1995. godine kao i diplome, zahvalnice i povelje Srpskog lekarskog društva i Društva lekara Jugoslavije i Crne Gore.[2] Autor je ili koautor više od sto naučnih radova, učesnik u više makroprojekata i bio je jedan od nosilaca međunarodnog sveobuhvatnog projekta o nehemičnoj koronarnoj bolesti srca koji se realizuje pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.[2] Autor je dva poglavlja u monografijama Vremenska nepodudarnost biološkog i hronološkog starenja u Crnoj Gori 2009. i Sadejstvo plemenitosti i etičnosti u ljudskom rodu 2013.[2] Među njegovim značajnim naučnim radovima su Akutni infarkt miokarda, Hitna stanja u medicini i stomatologiji 1990, Mikrokateterizacija desnog srca u proceni plućne hipertenzije, Plućna hipertenzija 1991, Hemodinamika u akutnom infarktu miokarda sa saradnicima 1994. i Koronarna bolest 1997.[2]
Izabran je za vanrednog člana Crnogorske akademije nauka i umetnosti 6. decembra 1996, a za redovnog 12. decembra 2003.[2] Preminuo je 31. marta 2018. u Novom Sadu. U njegovu čast CANU je izdao knjigu „Spomenica Vučina Šćekić (1945–2018)” 2021. godine.[3]
