Vjačeslav Staršinov

Vjačeslav Staršinov Вячеслав Старшинов
Staršinov 2011.
Lični podaci
Datum rođenja	(1940-05-06)6. maj 1940.
Mesto rođenja	Moskva, SSSR
Državljanstvo	SSSR→Rusija
Visina	173 cm
Masa	82 kg
Igračke informacije
Pozicija	napadač
Hvata/Puca	sa leve strane
Reprezentacija	Sovjetski Savez
Pro karijera	1957−1979.
Seniorska karijera
Godine	Klub
1957−1975. 1978−1979. 1975−1978.	HK Spartak Moskva HK Spartak Moskva Odži iglsi
Nagrade i medalje Osvojene medalje Olimpijske igre Inzbruk 1964. Grenobl 1968. Svetska prvenstva Švajcarska 1961. Švedska 1963. Finska 1965. Jugoslavija 1966. Austrija 1967. Švedska 1969. Švedska 1970. Švajcarska 1971.

Vjačeslav Ivanovič Staršinov (rus. Вячеслав Иванович Старшинов; Moskva, 6. maj 1940) nekadašnji je sovjetski i ruski hokejaš na ledu i jedan od najboljih svetskih hokejaša tokom 60-ih godina prošlog veka. Dvostruki je olimpijski i devetorstruki svetski prvak sa reprezentacijom Sovjetskog Saveza. Zaslužni majstor sporta Sovjetskog Saveza od 1963, član Kuće slavnih ruskog i sovjetskog hokeja od 2004. i član Hokejaške kuće slavnih IIHF-a od 2007. godine. Nosilac je olimpijskog ordena od 2000. godine. Po okončanju igračke karijere obavljao je funkciju predsednika Ruske hokejaške federacije (1987−1991), a potom od 1999. do 2003. i mesto potpredsednika i predsednika hokejaškog kluba Spartak iz Moskve.

Godine 1964. diplomirao je na Moskovskom tehnološkom fakultetu, a 1975. postao je kandidat psiholoških nauka (zvanje stepen niže od doktora nauka).

Biografija

Staršinov je igračku karijeru započeo u moskovskom Spartaku za koji je debitovao 1957. godine i u kom je proveo najveći deo svoje karijere, punih 17 sezona. U dresu Spartaka osvojio je i tri titule nacionalnog prvaka (1962, 1967. i 1969), a na ukupno odigranih 540 utakmica u sovjetskom prvenstvu postigao je 405 golova. U periodu 1972−1974. radio je i kao pomoćni trener u Spartaku. U Spartaku je, baš kao i u dresu nacionalnog tima, igrao u napadačkoj liniji sa braćom Jevgenijem i Borisom Majorovim, i ta trojka se smatrala jednom od najboljih napadačkih trojki u svetskom hokeju 1960-ih godina.

Godine 1975. odlazi u Japan gde je naredne tri sezone proveo kao igrač i trener u ekipi Odži iglsa. Sa Iglsima je dve godine kasnije osvojio i titulu nacionalnog prvaka Japana.

Za seniorsku reprezentaciju Sovjetskog Saveza igrao je 13 sezona, od 1960. do 1972. i u tom periodu odigrao je 182 utakmice i postigao 149 pogodaka. Sa reprezentacijom je osvojio dve zlatne olimpijske medalje na ZOI 1964 i ZOI 1968, te devet uzastopnih titula svetskog prvaka u periodu od 1963. do 1971. godine. Od 1969. do 1971. bio je i kapiten sovjetske reprezentacije. Na svetskim prvenstvima i olimpijskim igrama odigrao je 78 utakmica i postigao 64 pogotka.

Napisao je i dve knjige posvećene hokeju na ledu: „Ja, centarfor” (1971; rus. «Я — центрфорвард») i „Hokejaška škola” (1974; rus. «Хоккейная школа»).

Vidi još

• Reprezentacija Sovjetskog Saveza u hokeju na ledu
• Hokej na ledu na Zimskim olimpijskim igrama 1964.
• Hokej na ledu na Zimskim olimpijskim igrama 1968.

Spoljašnje veze

• Vjačeslav Staršinov na sajtu EliteProspects.com (jezik: engleski)
• Vjačeslav Staršinov na sajtu IHDb (jezik: engleski)
• Биографија на сајту посвећеном историји совјетске репрезентације
• Олимпијска биографија на сајту sports-reference.com
• Kratka biografija na sajtu moskovskog Spartaka