Gazirano piće

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Čaša koka kole sa par kockica leda
Automat za bezalkoholno piće u Japanu

Gazirano piće je piće (obično bezalkoholno) koje sadrži rastvoren ugljen-dioksid u obliku ugljene kiseline,[1][2][3] koja piću daje tipičan ukus.

Gazirana pića uzrokuju razne zdravstvene tegobe poput smanjenja nivoa kalijuma u krvi, što dovodi do problema sa mišićima i srcem kao i jakih grčeva. Ovim su posebno ugroženi ljudi koji piju velike količine gaziranih pića dnevno i po nekoliko litara.[4] Učestalo konzumiranja gaziranih pića sa smanjenjem količine mlijeka, vode i prirodnih sokova dovodi do nedostatka vitamina, kalcijuma i magnezijuma; tijelu prijeko potrebnih hranjivih materija. Gazirana pića su obogaćena fosfornom kiselinom koja dodatno troši hranjive materije u organizmu odnosno velike doze šećera i vještačkih zaslađivača iz napitka povećavaju izlučivanje kalcijuma putem mokraće.[5] Prema mišljenju biologa Hans-Petera Kubisa, gazirana pića su opasna kao i cigarete.[6] Dva zaslađena gazirana napitka u sedam dana mogu povisiti šanse za razvoj raka gušterače za 87%, pokazala je četrnaestogodišnja naučna studija.[7]

Zdravstveni problemi[uredi | uredi izvor]

Prekomerna konzumacija bezalkoholnih pića zaslađenih šećerom povezana je sa gojaznošću,[8][9][10][11] hipertenzijom,[12] dijabetesom tipa 2,[13] karijesom zuba i niskim nivoom hranljivih materija.[10] Eksperimentalne studije imaju tendenciju da podrže uzročnu ulogu zaslađenih bezalkoholnih pića u ovim bolestima,[9][10] iako to osporavaju drugi istraživači.[14][15][16] Prema jednom sistematskom pregledu iz 2013. godine, 83,3% sistematskih pregleda bez prijavljenog sukoba interesa zaključilo je da konzumacija zaslađenih bezalkoholnih pića može biti potencijalni faktor rizika za povećanje telesne težine.[17]

Gojaznost i bolesti povezane sa težinom[uredi | uredi izvor]

Od 1977. do 2002. Amerikanci su udvostručili potrošnju zaslađenih pića[18] – trend koji je bio uporedan sa udvostručavanjem prevalencije gojaznosti.[19] Potrošnja napitaka zaslađenih šećerom povezana je sa težinom i gojaznošću, a promene u potrošnji mogu pomoći u predviđanju promena u težini.[20]

Konzumacija bezalkoholnih pića zaslađenih šećerom takođe može biti povezana sa mnogim bolestima povezanim sa težinom, uključujući dijabetes,[13] metabolički sindrom i kardiovaskularne faktore rizika.[21]

Zubni karijes[uredi | uredi izvor]

Ohlađena bezalkoholna pića u hladnjaku u Brazilu

Većina bezalkoholnih pića sadrži visoke koncentracije jednostavnih ugljenih hidrata: glukoze, fruktoze, saharoze i drugih jednostavnih šećera. Ako oralne bakterije fermentišu ugljene hidrate i proizvode kiseline koje mogu rastvoriti zubnu gleđ i izazvati karijes, onda zaslađena pića mogu povećati rizik od karijesa. Rizik bi bio veći ako je učestalost konzumiranja visoka.[22]

Veliki broj sokova je kiseo, kao i mnoga voća, sosovi i druga hrana. Konzumiranje kiselih pića tokom dužeg perioda i neprekidno pijuckanje mogu erodirati zubnu gleđ. Jedna studija iz 2007. je utvrdila da su neke aromatizovane gazirane vode jednako erozivne ili više od soka od pomorandže[23]

Stomatolozi često savetuju upotrebu slamke jer piće ne dolazi u tolikoj meri u kontakt sa zubima. Takođe je sugerisano da treba izbegavati pranje zuba odmah nakon ispijanja bezalkoholnih pića jer to može dovesti do dodatne erozije zuba usled mehaničkog dejstva četkice za zube na oslabljenu gleđ.[24]

Gustina kostiju i gubitak kostiju[uredi | uredi izvor]

Jedna studija iz 2006. na nekoliko hiljada muškaraca i žena otkrila je da žene koje redovno piju sokove na bazi kole (tri ili više dnevno) imaju značajno nižu mineralnu gustinu kostiju (BMD) od oko 4% u kuku u poređenju sa ženama koje nisu konzumirale kole.[25] Studija je otkrila da efekat redovne konzumacije sokova kola nije bio značajan na BMD muškaraca.[25]

Benzen[uredi | uredi izvor]

Glavni članak: Benzen u bezalkoholnim pićimas

Godine 2006, Agencija za standarde hrane Ujedinjenog Kraljevstva objavila je rezultate svog istraživanja nivoa benzena u bezalkoholnim pićima,[26] koje je testiralo 150 proizvoda i otkrilo da četiri sadrže nivoe benzena iznad smernica Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za vodu za piće.

Američka uprava za hranu i lekove objavila je sopstvene rezultate testiranja nekoliko bezalkoholnih pića koja sadrže benzoate i askorbinsku ili eritorbinsku kiselinu. Pet testiranih pića sadržalo je nivo benzena iznad preporučenog standarda Agencije za zaštitu životne sredine od 5 ppb. Od 2006. godine, FDA je izjavila da veruje da „dosadašnji nivoi benzena koji se nalaze u bezalkoholnim pićima i drugim pićima ne predstavljaju zabrinutost za bezbednost potrošača“.[27]

Kamen u bubregu[uredi | uredi izvor]

Studija objavljena u Kliničkom žurnalu Američkog društva nefrologije 2013. godine zaključila je da je konzumacija bezalkoholnih pića povezana sa 23% većim rizikom od razvoja kamena u bubregu.[28]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Vaux, Bert (2003). „105. What is your generic term for a sweetened carbonated beverage?”. Harvard Dialect Survey. Pristupljeno 03. 06. 2011. 
  2. ^ „Funny Irish Words and Phrases”. Grammar.yourdictionary.com. Pristupljeno 26. 03. 2013. 
  3. ^ Partridge, Eric (2006). The New Partridge Dictionary of Slang and Unconventional English: J-Z. Taylor & Francis. str. 1226. ISBN 9780415259385. Pristupljeno 27. 06. 2014. 
  4. ^ Zašto treba izbjegavati gazirana pića
  5. ^ Štetnost gaziranih pića
  6. ^ Evo zašto su gazirana pića, pa čak i voda, gora nego što ste mislili
  7. ^ Dva gazirana soka tjedno – viši rizik raka gušterače
  8. ^ Bes-Rastrollo, M; Sayon-Orea, C; Ruiz-Canela, M; Martinez-Gonzalez, MA (jul 2016). „Impact of sugars and sugar taxation on body weight control: A comprehensive literature review.”. Obesity (Silver Spring, Md.). 24 (7): 1410—26. PMID 27273733. doi:10.1002/oby.21535 Slobodan pristup. 
  9. ^ a b Malik VS, Schulze MB, Hu FB (2006). „Intake of sugar-sweetened beverages and weight gain: a systematic review”. The American Journal of Clinical Nutrition. 84 (2): 274—88. PMC 3210834 Slobodan pristup. PMID 16895873. doi:10.1093/ajcn/84.2.274. 
  10. ^ a b v Vartanian LR, Schwartz MB, Brownell KD (2007). „Effects of soft drink consumption on nutrition and health: a systematic review and meta-analysis”. American Journal of Public Health. 97 (4): 667—75. PMC 1829363 Slobodan pristup. PMID 17329656. doi:10.2105/AJPH.2005.083782. 
  11. ^ Woodward-Lopez G, Kao J, Ritchie L (2011). „To what extent have sweetened beverages contributed to the obesity epidemic?”. Public Health Nutrition. 14 (3): 499—509. PMID 20860886. doi:10.1017/S1368980010002375 Slobodan pristup. 
  12. ^ Kim, Y; Je, Y (april 2016). „Prospective association of sugar-sweetened and artificially sweetened beverage intake with risk of hypertension.”. Archives of Cardiovascular Diseases. 109 (4): 242—53. PMID 26869455. doi:10.1016/j.acvd.2015.10.005 Slobodan pristup. 
  13. ^ a b Imamura F, O'Connor L, Ye Z, Mursu J, Hayashino Y, Bhupathiraju SN, Forouhi NG (2015). „Consumption of sugar sweetened beverages, artificially sweetened beverages, and fruit juice and incidence of type 2 diabetes: systematic review, meta-analysis, and estimation of population attributable fraction”. BMJ. 351: h3576. PMC 4510779 Slobodan pristup. PMID 26199070. doi:10.1136/bmj.h3576. 
  14. ^ Gibson S (2008). „Sugar-sweetened soft drinks and obesity: a systematic review of the evidence from observational studies and interventions”. Nutrition Research Reviews. 21 (2): 134—47. PMID 19087367. doi:10.1017/S0954422408110976 Slobodan pristup. 
  15. ^ Wolff E, Dansinger ML (2008). „Soft drinks and weight gain: how strong is the link?”. Medscape Journal of Medicine. 10 (8): 189. PMC 2562148 Slobodan pristup. PMID 18924641. 
  16. ^ Trumbo PR, Rivers CR (2014). „Systematic review of the evidence for an association between sugar-sweetened beverage consumption and risk of obesity”. Nutrition Reviews. 72 (9): 566—74. PMID 25091794. doi:10.1111/nure.12128. 
  17. ^ Bes-Rastrollo, Maira; Schulze, Matthias B.; Ruiz-Canela, Miguel; Martinez-Gonzalez, Miguel A. (31. 12. 2013). „Financial Conflicts of Interest and Reporting Bias Regarding the Association between Sugar-Sweetened Beverages and Weight Gain: A Systematic Review of Systematic Reviews”. PLOS Medicine (na jeziku: engleski). 10 (12): e1001578. ISSN 1549-1676. PMC 3876974 Slobodan pristup. PMID 24391479. doi:10.1371/journal.pmed.1001578. 
  18. ^ Nielsen, S.; Popkin, B. (2004). „Changes in beverage intake between 1977 and 2001.”. American Journal of Preventive Medicine. 27 (3): 205—210. PMID 15450632. doi:10.1016/j.amepre.2004.05.005. 
  19. ^ Flegal, K.M.; Carroll, M.D.; Ogden, C.L.; Johnson, C.L. (2002). „Prevalence and trends in overweight among US adults, 1999–2000”. Journal of the American Medical Association. 288 (14): 1723—1727. PMID 12365955. doi:10.1001/jama.288.14.1723 Slobodan pristup. 
  20. ^ „Get the Facts: Sugar-Sweetened Beverages and Consumption”. Centers for Disease Control and Prevention. 27. 2. 2017. Pristupljeno 11. 9. 2020. 
  21. ^ Yoo S, Nicklas T, Baranowski T, Zakeri IF, Yang SJ, Srinivasan SR, Berenson GS (2004). „Comparison of dietary intakes associated with metabolic syndrome risk factors in young adults: the Bogalusa Heart Study”. The American Journal of Clinical Nutrition. 80 (4): 841—8. PMID 15447888. doi:10.1093/ajcn/80.4.841 Slobodan pristup. 
  22. ^ Marshall TA, Levy SM, Broffitt B, Warren JJ, Eichenberger-Gilmore JM, Burns TL, Stumbo PJ (2003). „Dental caries and beverage consumption in young children”. Pediatrics. 112 (3 Pt 1): e184—91. PMID 12949310. doi:10.1542/peds.112.3.e184 Slobodan pristup. 
  23. ^ Brown, Catronia J.; Smith, Gay; Shaw, Linda; Parry, Jason; Smith, Anthony J. (mart 2007). „The erosive potential of flavoured sparkling water drinks”. International Journal of Paediatric Dentistry. British Paedodontic Society and the International Association of Dentistry for Children. 17 (2): 86—91. PMID 17263857. doi:10.1111/j.1365-263X.2006.00784.x. 
  24. ^ Bassiouny MA, Yang J (2005). „Influence of drinking patterns of carbonated beverages on dental erosion”. General Dentistry. 53 (3): 205—10. PMID 15960479. 
  25. ^ a b Tucker KL, Morita K, Qiao N, Hannan MT, Cupples LA, Kiel DP (2006). „Colas, but not other carbonated beverages, are associated with low bone mineral density in older women: The Framingham Osteoporosis Study”. The American Journal of Clinical Nutrition. 84 (4): 936—42. PMID 17023723. doi:10.1093/ajcn/84.4.936 Slobodan pristup. 
  26. ^ „of benzene levels in soft drinks”. Food.gov.uk. 31. 3. 2006. Arhivirano iz originala 6. 10. 2008. g. Pristupljeno 8. 6. 2009. 
  27. ^ „US FDA/CFSAN – Questions and Answers on the Occurrence of Benzene in Soft Drinks and Other Beverages”. Arhivirano iz originala 26. 3. 2008. g. Pristupljeno 26. 3. 2008. 
  28. ^ Ferraro PM, Taylor EN, Gambaro G, Curhan GC (2013). „Soda and other beverages and the risk of kidney stones”. Clinical Journal of the American Society of Nephrology. 8 (8): 1389—95. PMC 3731916 Slobodan pristup. PMID 23676355. doi:10.2215/CJN.11661112. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Газирано_пиће&oldid=27673563”