Gastropareza
| Gastropareza | |
|---|---|
| Sinonimi | odloženo pražnjenje želudca |
 | |
| Rendgenski snimak trbuha - velika količina sadržaja u želucu, koja ukazuje na težak hipomotilitet želudca | |
| Specijalnosti | gastroenterologija |
| Simptomi | mučnina, povraćanje, bol u stomaku, osećaj sitosti nakon samo nekoliko unetih zalogaja. |
| Komplikacije | neuhranjenost, mala težina, opstrukcija creva, preterani rast bakterija u tankom crevu |
| Frekvencija | do 4% |
Gastropareza ili odloženo pražnjenje želuca poremećaj je u funkcionisanju želuca u kome je narušeno normalno spontano kretanje mišića (motilitet) pa je potreban duži period da ovaj digestivni organ pravilno isprazni hranu.
Uzrok gastropareze je obično nepoznat. Ponekad je to komplikacija šećerne bolesti, ili kod nekih osoba komplikacija nakon operacije ili infektivne bolesti. Određeni lekovi, kao što su opioidi, lekovi protiv bolova, neki antidepresivi i lekovi za visok krvni pritisak i antialergici, mogu dovesti do sporog pražnjenja želuca i izazvati slične simptome. Kod pacijenat koji već imaju gastroparezu, ovi lekovi mogu pogoršati njihovo zdravstveno stanje.
Gastropareza je praćena različitim simptoma poput mučnine, povraćanja, osećajem punog želuca i sporog pražnjenja. Takođe gastropareza može poremetiti nivo šećera u krvi i ishranu.
Kako gastropareza može biti posledica brojnih problema ne postoji adekvatan lek za gastroparezu, već se medicinski tretman zasniva na simptomatskoj terapiji i promeni u ishrani.
Patofiziologija želuca[uredi | uredi izvor]
Da bi razumeli gastroparezu, prvo se mora shvatiti normalna funkciju želuca. Gornji deo želuca u kome se skupljaju progutana hrana i tečnost, naziva se fundus, Donji deo u kome se melje hrana se naziva antrum. Hrana se meša napred-nazad dok se ne razbije na male fragmente, a zatim se gura u duodenum.
U gornjem delu želudac ima pejsmejker, odgovoran za električni talas koji se širi kroz antrum, uzrokujući da se on skupi, melje hranu i izbacuje usitnjene delove u duodenum. Normalna brzina kontrakcije je otprilike 3 puta u minuti.
Kod gastropareze, električni talas, iz nepoznatog razloga, usporava napred navedene aktivnosti i želudac se ređe skuplja ostavljajući hranu u njemu. U ovom poremećaju želudac se uglavnom oslanja na kisele želudačne sokove i digestivne enzime da razgradi hranu i na gravitaciju za pražnjenje želuca. Kako ovi mehanizmiu sami po sebi nisu mnogo efikasni, otuda i simptomi gastropareze.[1]
Ako se hrana predugo zadržava u želucu, to može izazvati tegobe i prekomerni rast bakterija usled fermentacije hrane. Takođe, hrana može da se stvrdne u čvrste mase zvane bezoari koji mogu izazvati mučninu, povraćanje i opstrukciju. Bezoari mogu biti opasni ako blokiraju prolaz hrane u tanko crevo.[1]
Epidemiologija[uredi | uredi izvor]
Morbiditet
Iako je gastroptoza retka bolest koja može da utiče na sve uzraste i oba pola, sve češće se susreće u kliničkoj praksi kao odloženo pražnjenje želuca nakon akutne samoograničene virusne infekcije u odsustvu mehaničke opstrukcije,, koja pogađa i do 4% američke populacije.[1][2]
Polne i starosne razlike
Žene u 20-im i 30-im godinama podložnije su odloženom pražnjenjenju želuca, i to prema jednoj studiji i do 4 puta više u odnosu na muškarce.
Kod dece trajanje bolesti je kraće, a tok bolesti blaži, dok kod adolescenata i odraslih, trajanje kliničkih simptoma može biti veoma produženo.[3]
Jedna studija na 146 američkih pacijenata sa gastroparezom otkrila je da je prosečna starost pacijenata bila 34 godine sa 82% pogođenih žena, dok je druga studija otkrila da su pacijenti bili mladi ili srednjih godina i do 90% su bile žene.[4][5]
Etiologija[uredi | uredi izvor]
Tačan uzrok gastropareze nije poznat, ali se pretpostavlja da je povezan sa poremećenom regulacijom nervnih signal u trbuhu, koja nastaje pod uticajem raznih činilaca, tako da želudac ne može adekvatno da reaguje na uneti obrok hrane.[6]
Vrste[uredi | uredi izvor]
Većina gastropareza se uklapa u jednu od sledećih kategorija:
- idiopatska ili nepoznata gastropareza, kod koje u više u 50% slučajeva nije moguće utvrditi uzrok
- gastropareza povezana sa nekotrolisano šećernom bolesti tipa 1 ili tipa 2, u ko 30–50%, jer visok nivo šećer u krvi može da ošteti živce tokom vremena.
- posthirurška gastropareza, koja uključuje želudac ili druge organe za varenje nastaje kao posledica promena u nervnim signalima u trbuhu. Javlja se u oko 13% slučajeva.
- gastropareza zbog imunosupresije praćene virusnim infekcijama koje uključuje i gastrointestinalni trakt,
- prolazna gastropareza kod akutnih bolesti bilo koje vrste, kao posledica određenih tretmana ili unosa lekova koji utiču na varenje hrane,
- gastropareza izazvana abnormalnim obrascem u ishrani. Simptomi su skoro identični onima kod niskog nivoa želudačne kiseline,Zato većina lekara u terapijia obično preporučuje suplementaciju hlorovodonične kiseline pre nego što pređu na invazivne procedure potrebne za potvrđivanje oštećenog nerva.[6]
- gastropareza kod karcinoma, zbog neuropatije izazvane hemoterapijom,[7]
- gastropareza u toku procedura kao što su celijakijski blokovi,
- gastropareza u paraneoplastičkoj neuropatija ili miopatija,
- gastropareza nakon alogene transplantacije koštane srži.[8]
- gastropareza nakon unosa opoidnih i antidepresivnih lekova, i lekov za alergije, zajedno sa onima za visoki krvni pritisak.[9]
- gastropareza kod bolesnika sa obolelom nadbubrežnom i štitnom žlezdom.[10]
- gastropareza povezana sa bolestima vezivnog tkiva kao što su skleroderma i neurološka stanjima kao što su Parkinsonova bolest i multipla sistemska atrofija,[11] ili kao deo mitohondrijalne bolesti.
- gastropareza izazvana unosom opioidi i antiholinergični lekovi mogu izazvati gastroparezu izazvanu lekovima.
- gastropareza kod prekomernog pušenje cigareta.[9]
- gastropareza izazvana gastroenteritisom, mononukleozom i drugim bolestima.
Faktori rizika[uredi | uredi izvor]
U faktore koji mogu povećati rizik od gastropareze spadaju:
- šećerna bolest
- hirurgija abdomena ili jednjaka
- infekcija, obično virusima. U mnogim slučajevima, do trenutka kada se pacijent javi lekaru, virus je prošao svojim tokom i nijedan definitivni agens se ne može identifikovati. Neki virusi su ipak identifikovani; u jednoj studiji 8 od 11 dece je bilo pozitivno na rotavirus. Prolazno usporavanje pražnjenja želuca može se razviti nakon infekcije agensima sličnim parvovirusu i lajmskom bolešću. Citomegalovirus Epštajn-Bar virus, virus varičele, virusi porodice herpesa takođe su okarakterisani kao izazivači gastropareze. Mehanizam kojim virusi izazivaju gastroparezu je nepoznat, iako su virusi iz porodice herpesa neurotrofni i poznato je da zahvataju želudac.[1]
- lekovi koji usporavaju brzinu pražnjenja želuca. Lekovi koji mogu izazvati gastroparezu prikazani su na ovoj tabeli:
| Klonidin | Litijum |
| Narkotički lek protiv bolova | Blokatori kalcijumovih kanala |
| Nikotin | Lekovi koji sadrže progesteron |
| Triciklični antidepresivi | Agonisti dopamina |
| Antacidi koji sadrže aluminijum hidroksid |
- sklerodermija - bolest vezivnog tkiva
- bolesti nervnog sistema, kao što su Parkinsonova bolest ili multipla skleroza
- neaktivna štitna žlezda (hipotireoza)
Žene imaju veću verovatnoću da razviju gastroparezu nego muškarci. Jedno od mogućih objašnjenje za ovaj nalaz je taj da žene imaju inherentno sporije vreme pražnjenja želuca od muškaraca.[12] Predložena je i hormonska veza, jer simptomi gastropareze imaju tendenciju da se pogoršaju nedelju dana pre menstruacije kada su nivoi progesterona najviši.[13] Nijedna odnavedenih teorija nije definitivno dokazana.
Klinička slika[uredi | uredi izvor]
Simptomi gastropareze mogu biti toliko blagi da su gotovo neprimetni ili pacijent može imati izraženo povraćanje sa potpunim invaliditetom i čestim hospitalizacijama.
Najčešći znaci i simptomi gastropareze uključuju:[9]
- mučninu, kod 93% pacijenata,
- povraćanje, kod 68% - 86% pacijenata
- nadimanje i bol u stomaku, kod 46% i 89% pacijenata,
- osećaj sitosti nakon jedenja samo nekoliko zalogaja
- povraćanje nesvarene hrane pojedene nekoliko sati ranije
- refluks kiseline
- promene nivoa šećera u krvi
- nedostatak apetita
- gubitak telesne težine i neuhranjenost.
Jedan važan aspekt koji ne treba zanemariti u kliničkoj slici je mentalno zdravlje pacijenta, jer gastropareza može biti veoma frustrirajući, a anksioznost, depresija i somatizacija mogu biti direktno povezani sa ozbiljnošću bolesti.[2]
Klasifikacija gastropareze prema ozbinjnosti, simptom ima i terapiji[uredi | uredi izvor]
| Ozbiljnost | Simptomi | Tretman |
|---|---|---|
| 1. stepen (blaga) | Povremeni simptomi koji se lako kontrolišu, očuvana telesna težina i statusa uhranjenosti | Modifikacija ishrane, izbegavanje lekova koji izazivaju odloženo pražnjenje želuca |
| 2. stepen (kompenzovana) | Umereno teški simptomi, retke hospitalizacije | Kombinovani prokinetički i antiemetički lekovi |
| 3. stepen (gastrična insuficijencija) | Teški simptomi, ne reaguju na lekove, ne mogu da održe ishranu ili hidrataciju | Hospitalizacija intravenska hidrataciju i lekove, enteralna ili parenteralna ishrana |
Iako većina slučajeva gastroptoze ulazi u fazu oporavka u roku od 12 meseci od početnih simptoma, neki slučajevi traju i duže od 2 godine.[1]
Dijagnoza[uredi | uredi izvor]
Lekari koriste nekoliko testova kako bi pomogli u dijagnostici gastropareze i isključili uslove koji mogu izazvati slične simptome. Testovi mogu uključivati:
Testovi pražnjenja želuca[uredi | uredi izvor]
Da bi utvrdili koliko brzo želudac prazni sadržaj, može se preporučiti jedan ili više ovih testova:
| Test | Opis testa |
|---|---|
| Scintigrafija | Ovo je najvažniji test koji se koristi u postavljanju dijagnoze gastropareze, koji uključuje jedenje laganog obroka, kao što su jaja i tost, koji sadrži malu količinu radioaktivnog materijala. Skener koji detektuje kretanje radioaktivnog materijala postavljen je preko rbuha kako bi se pratila brzina kojom hrana napušta želudac. Pre početka testa ispitanik mora da prestanete da uzimate sve lekove koji bi mogli usporiti pražnjenje želuca. |
| Test disanja | Za testove disanja, konzumira se čvrsta ili tečna hrana koja sadrži supstancu koju telo apsorbuje, i koja se , može otkriti u izdahnutom vazduhu. Uzorci izdahnutog vazduha se prikupljaju tokom nekoliko sati i u njima se meri količina izfahnute supstance. Test može pokazati koliko brzo se prazni želudac nakon konzumiranja hrane merenjem količine izdahnute tst supstance. |
| Elektrogastrografija | Postoje 3 tipa kožne elektrogastrografije (EGG), vrše se i mukozna i serozna električna merenja: (1) jednokanalna, meri samo frekvenciju (2) niske rezolucije koja meri frekvenciju i amplitudu i neke mere propagacije (3) visoke rezolucije, koja meri frekvenciju, amplitudu i preciznije mere propagacije kao što su iniciranje i provođenje želudačnih električnih signala. Svi oni mere različite aspekte električne aktivnosti želudca.[14][15][16][17] |
Endoskopija gornjeg gastrointestinalnog trakta (GI).[uredi | uredi izvor]
Endoskopska procedura se koristi za vizuelno ispitivanje gornjeg dela digestivnog sistema — jednjaka, želuca i početka tankog creva (duodenuma). Koristi malu kameru na kraju dugačke, fleksibilne cevi.
Ovaj test se takođe može koristiti za dijagnozu drugih stanja, kao što su peptički ulkus[18] ili hipertrofična stenoza pilorusa,[19] koji mogu imati simptome slične onima kod gastropareze.
Ultrazvuk[uredi | uredi izvor]
Ultrazvuk ili ultrasonografija je radiološki test koji koristi zvučne talase visoke frekvencije za proizvodnju slika struktura unutar pacijentovog tela.[20]
Ultrazvuk može pomoći i u diferencijalnoj dijagnostici, da se otkriju eventualni problemi sa žučnom kesom ili bubrezima koji mogu uzrokovati slične simptome.
Diferencijalna dijagnoza[uredi | uredi izvor]
| Mehanička opstrukcija | Neželjeni efekti lekova |
|---|---|
| Peptički ulkus dudenuma | Bolest pankreasa |
| Metabolički/hormonski poremećaji | Postoperativno stanje |
| Trudnoća | Stres |
| Primarna bolest centralnog nervnog sistema | Kancer želuca |
| Bolest žučnih kanala | Gastroezofagealna refluksna bolest |
| Bulimija (samoizazvano povraćanje) | Sindrom cikličkog povraćanja |
| Ruminacioni sindrom | Parkinsonova bolest |
| Poremećaji vaskularnog sistema kolagena |
Komplikacije[uredi | uredi izvor]
Gastropareza može izazvati nekoliko komplikacija, kao što su:
| Komplikacija | Opis |
|---|---|
| Teška dehidracija | Uzrok ove komplikacije je stalno povraćanje. |
| Neuhranjenost | Slab apetit može biti uzrok nedovoljnog unosa kalorija ili narušene apsorbcije hranljivih materija zbog stalnog povraćanja. |
| Nakupljanje nesvarena i stvrdnute hrane u želudscu. | Nesvarena hrana u želudcu može da se stvrdne u čvrstu masu (bezoar). Bezoari mogu izazvati mučninu i povraćanje i mogu biti opasni po život ako spreče hranu da pređe u tanko crevo. |
| Nepredvidive promene nivo šećera u krvi | Iako gastropareza ne izaziva šećernu bolest, česte promene u brzini i količini hrane koja prelazi u tanko crevo mogu izazvati neujednačene promene nivoa šećera u krvi. Ove varijacije šećera u krvi pogoršavaju šećernu bolest. Takođe, loša kontrola nivoa šećera u krvi pogoršava gastroparezu. |
| Umanjen kvalitet života | Simptomi odloženog pražnjenjenja želudca mogu pacijentu otežati nofrmalan svakodnevni rad i obavljanje drugih obaveza. |
Terapija[uredi | uredi izvor]
Terapija gastropareze se zasniva na:
- regulaciji centara za gastroparezu
- hidrataciji,
- manipulaciji ishranom,
- suplementaciji u ishrani,
- farmakološkoj terapiji nakon gastroduodenalne ili sistemske bolesti,
- isključivanju štetnih lekova iz terapije,
- edukaciji pacojenata, koja dovodi do bržeg upućivanja u njihovu bolest i stoga bržeg lečenja pacijenata, što zauzvrat poboljšava njihovo zdravlje i kvalitet života, a samim tim i smanjuje troškove zdravstvene zaštite.[1]
Nutritivna podrška kod gastropareze počinje podsticanjem obroka manjeg obima, sa niskim sadržajem masti i malo vlakana, i ako je potrebno, tečnim kalorijskim suplementima. Pacijentima se preporučuje da piju najmanje 1 litar tečnosti dnevno u obliku vode, voćnih sokova ili drugih napitaka sa niskim sadržajem masti.
- Dijeta za gastroparezu
| 1 grupa hrane | ||
|---|---|---|
| Grupa | Preporučuje se | Izbegavati |
| Mleko i mlečni proizvodi | Nijedno | Sve |
| Povrće | Nijedno | Sve |
| Voće | Nijedno | Sve |
| Hlebovi i žitarice | Obični slani krekeri | Svi ostali |
| Meso i zamene za meso | Nijedno | Sve |
| Masti i ulja | Nijedno | Sve |
| Pića | Bezalkoholna pića (polako pijuckati tokom dana) | Sva ostala |
| Supe | Konzume i bujon bez masti | Sve ostale |
| 2 grupa hrane | ||
| Grupa | Preporučuje se | Izbegavati |
| Mleko i mlečni proizvodi | Obrano mleko, proizvodi napravljeni od obranog mleka, nemasni jogurt, nisko-masni sirevi | Proizvodi od punomasnog mleka, kremovi (kiseli, lagani, teški, šlag), pola-pola |
| Supe | Konzum i bujon bez masti, supe od obranog mleka i supe bez masti koje sadrže testeninu ili rezance i dozvoljeno povrće | Supe napravljene od kajmaka, punomasnog mleka ili čorbe koje sadrže masnoće |
| Hlebovi i žitarice | Hleb i žitarice, pšenični tost, testenina, beli pirinač, rezanci sa jajima, krekeri sa niskim sadržajem masti | Ovsena kaša; pirinač od celog zrna, žitarice, hleb |
| Meso i zamene za meso | Jaja, puter od kikirikija (maksimalno 2 kašike dnevno) | Govedina; živina; riba; svinjski proizvodi; sušeni pasulj, grašak i sočivo |
| Povrće | Sok od povrća (paradajz, V-8); dobro kuvano povrće bez kore (tikva od žira, cvekla, šargarepa, pečurke, krompir, spanać, letnja tikvica, proceđeni paradajz sos) | Svo sirovo povrće; kuvano povrće sa kožom; pasulj (zeleni, vosak, lima), brokoli, prokulice, kupus, karfiol, celer, kukuruz, patlidžan, luk, grašak, paprika, mahune graška, kiseli kupus, repa, vodeni kesteni, tikvice |
| Voće | Sok od jabuke, sok od brusnice, sok od grožđa, ananas, sok od šljiva, konzervirano voće bez kore (sos od jabuke, breskve, kruške) | Sokovi od citrusa, svo sveže i sušeno voće, voće u konzervi sa koricama (kajsije, trešnje, borovnice, voćni koktel, pomorandže, grejpfrut, ananas, šljive, hurmašice) |
| Masti i ulja | Bilo koja vrsta masti, ali samo u malim količinama | Nijedan |
| Slatkiši i deserti a | Tvrde bombone, karamele, pudinzi i kreme od obranog mleka, smrznutog jogurta, voćnog leda, želatina, ledenog mleka, želea, meda, sirupa | Deserti sa visokim sadržajem masti (torte, pite, kolačići, peciva, sladoled), voćne konzerve |
| Pića | Bezalkoholna pića a (polako pijuckaju tokom dana) | Svi ostali, osim dozvoljenih sokova |
| 3 grupa hrane | ||
| Mleko i mlečni proizvodi | Obrano mleko, proizvodi napravljeni od obranog mleka, nemasni jogurt, nisko-masni sirevi | Proizvodi od punomasnog mleka, kreme (kiseli, lagani, teški, šlag), pola-pola |
| Supe | Konzum i bujon bez masti, supe od obranog mleka i supe bez masti koje sadrže testeninu ili rezance i dozvoljeno povrće | Supe napravljene od kajmaka, punomasnog mleka ili čorbe koje sadrže masnoće |
| Voće | Voćni sokovi, konzervirano voće bez kore (sos od jabuke, breskve, kruške) | Svo sveže i sušeno voće, konzervirano voće sa ljuskom (kajsije, trešnje, šljive, borovnice, voćni koktel, pomorandže, grejpfrut, ananas, dragun) |
| Meso i zamene za meso | Jaja, puter od kikirikija (2 kašike dnevno), živina, riba, nemasna mlevena govedina | Vlaknasto meso (odresci, pečenje, kotleti), sušeni pasulj, grašak, sočivo |
| Masti i ulja | Bilo koja vrsta masti, ali samo u malim količinama | Nijedan |
| Hlebovi i žitarice | Hleb i žitarice, pšenični krem, testenina, beli pirinač, rezanci sa jajima, krekeri sa niskim sadržajem masti | Ovsena kaša; pirinač od celog zrna, žitarice, hleb |
| Povrće | Sokovi od povrća (paradajz, V-8), dobro kuvano povrće bez kore (tikva od žira, cvekla, šargarepa, pečurke, krompir, spanać, letnji kvas, proceđeni paradajz sos, jam) | Sve sirovo povrće; kuvano povrće sa ljuskom: pasulj (zeleni, vosak, lima), brokoli, prokulica, kupus, karfiol, celer, kukuruz, patlidžan, luk, grašak, paprika, mahune graška, kiseli kupus, repa, vodeni kesteni, tikvice |
| Slatkiši i deserti | Tvrde bombone, karamele, pudingi i kreme od obranog mleka, smrznutog jogurta, voćnog leda, želatina, ledenog mleka, želea, meda, sirupa | Deserti sa visokim sadržajem masti (torte, pite, kolačići, peciva, sladoled), voćne konzerve |
| Pića | Bezalkoholna pića a (polako pijucka tokom dana), kafa, čaj, voda (napomena: nekalorična pića treba ograničiti ako pacijent ne može da održi adekvatan unos kalorija) | |
Tokom perioda akutne dekompenzacije, intravenska hidratacija može biti neophodna. Jejunalepruvete za hranjenje se mogu koristiti noću da dopune dnevni unos i da osiguraju da se lekovi u potpunosti apsorbuju. Ove epruvete treba postaviti ili laparoskopijom ili mini -laparotomijom.
Uloga dekompresije perkutanom endoskopskom gastrostomijom (PEG) se ne primenjuje u gastroparezi osim ako nije praćena dilatacijom tankog creva. Postavljanje perkutane endoskopske jejunostomije (PEJ) se ne preporučuje kod pacijenata koji često povraća.
Parenteralnu ishranu treba koristiti samo nakratko tokom hospitalizacije i ne treba je podsticati ili održavati u ambulantnim uslovima sa dijagnozom samogastropareza, zbog ozbiljnih komplikacija povezanih sa njenom upotrebom.
Druge terapije uključuju alternativnu medicinu kao što su akupresura, akustimulaciju, đumbir (kineski lek za mučninu i povraćanje) i tehnike opuštanja, posebno usmerene na opuštanje fundusa želuca.
Troškovi lečenja[uredi | uredi izvor]
Nedavni izveštaj procenjuje troškove stacionarnog lečenja pacijente sa teškim oblikom bolesti i do 7.000 USD mesečno, sa prosečnim boravkom u bolnici od 24 dana godišnje.[3]
Prognoza[uredi | uredi izvor]
Prognoza gastropareze je dobra, iako u nekim slučajevima simptomi bolesti mogu potrajati godine do potpunog oporavka. A do oporavka ovaj komplikovani poremećaj sa nejasnom patogenezom i uskim mogućnostima lečenja, značajno utiče na kvalitet života pacijenata.[1]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g d đ e Thorn, Allison R. (2010). „Not just another case of nausea and vomiting: A review of postinfectious gastroparesis”. Journal of the American Academy of Nurse Practitioners (na jeziku: engleski). 22 (3): 125—133. doi:10.1111/j.1745-7599.2009.00485.x.
- ^ a b Hasler, W. L. (2008). Gastroparesis-current concepts and considerations. Medscape Journal of Medicine, 10(1), 16.
- ^ a b Pasricha, P. J. (2004). Where are the gaps and research needs for gastroparesis? Digestive Diseases Interagency Coordinating Committee. Retrieved May 23, 2008, from http://www2.niddk.nih.gov
- ^ Thorn AR (March 2010). "Not just another case of nausea and vomiting: a review of postinfectious gastroparesis". Journal of the American Academy of Nurse Practitioners. 22 (3): 125–33
- ^ Bharucha, Adil E. (March 2015). "Epidemiology and Natural History of Gastroparesis". Gastroenterology Clinics of North America. 44 (1): 9–19.
- ^ a b Jockers, Dr (2016-01-19). „10 Ways to Improve Stomach Acid Levels”. DrJockers.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-16.
- ^ Davis, Mellar P.; Weller, Renee; Regel, Sally (2018), MacLeod, Roderick Duncan; van den Block, Lieve (eds.), "Gastroparesis and Cancer-Related Gastroparesis", Textbook of Palliative Care, Springer International Publishing, pp. 1–15,
- ^ Owyang, Chung (2011-10-01). "Phenotypic Switching in Diabetic Gastroparesis: Mechanism Directs Therapy". Gastroenterology. 141 (4): 1134–1137.
- ^ a b v „Gastroparesis - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-16.
- ^ „Gastroparesis”. Jackson Siegelbaum Gastroenterology (na jeziku: engleski). 2011-11-08. Pristupljeno 2022-10-16.
- ^ „An Overview of Gastroparesis”. Verywell Health (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-16.
- ^ „An Overview of Gastroparesis”. Verywell Health (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-16.
- ^ „Gastroparesis”. web.archive.org. 2005-12-12. Arhivirano iz originala 12. 12. 2005. g. Pristupljeno 2022-10-16.
- ^ Chen JD, Lin Z, Pan J, et al. Abnormal gastric myoelectrical activity and delayed gastric emptying in patients with symptoms suggestive of gastroparesis. Dig Dis Sci 1996;41:1538–45.
- ^ Christensen CJ, Johnson WD, Abell TL. Patients with cyclic vomiting pattern and diabetic gastropathy have more migraines, abnormal electrogastrograms, and gastric emptying. Scand J Gastroenterol 2008;43:1076–81.
- ^ Gaber AO, Oxley D, Karas J, et al. Changes in gastric emptying in recipients of successful combined pancreas-kidney transplants. Dig Dis 1991;9:437–43.
- ^ Cucchiara S, Franzese A, Salvia G, et al. Gastric emptying delay and gastric electrical derangement in IDDM. Diabetes Care 1998;21:438–43.
- ^ Salih, Barik; M Fatih Abasiyanik; Nizamettin Bayyurt; Ersan Sander (jun 2007). „H pylori infection and other risk factors associated with peptic ulcers in Turkish patients: A retrospective study”. World Journal of Gastroenterology. 13 (23): 3245—3248.
- ^ Schwartz MZ: Hypertrophic Pyloric Stenosis. Pediatric Surgery 1998;1111–1118
- ^ Stefanović D. The role of ultrasound in neck disease. In: Marković A, editor. Ultrasound in medicine. Beograd: Elit Medica (2003). str. 911–23. (Serbian)
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Klasifikacija | |
|---|---|
| Spoljašnji resursi |
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
