Gejdar

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Gejdar (portmanto od gej i radar) je govorni izraz koji se odnosi na intuitivnu sposobnost osobe da proceni seksualnu orijentaciju drugih kao homoseksualnu, biseksualnu ili heteroseksualnu. Gejdar se oslanja na verbalne i neverbalne znakove i LGBT stereotipe, uključujući osetljivost na društveno ponašanje i manire poput govora tela, tona glasa koji osoba koristi kada govori, otvorenog odbacivanja tradicionalnih rodnih uloga, nečijeg zanimanja ili navika lične nege.

Otkrivanje seksualne orijentacije po spoljašnjem izgledu ili ponašanju otežava se u situacijama u kojima se maskulini gej muškarci ne ponašaju stereotipno gej, ili u kojima metroseksualni muškarci (bez obzira na seksualnost) iskazuju način života, potrošačke navike i brigu o ličnom izgledu koji nalikuje stereotipima vezanim za moderne i urbane gej muškarce.[1][2][3][4] Za žene, tomboj se može pogrešno shvatiti kao buč, ili lezbijka može da se ponaša i izgleda tradicionalno ženstveno.

Naučna istraživanja[uredi | uredi izvor]

Brojne naučne studije su sprovedene kako bi se proverilo da li je gejdar stvaran ili samo popularni mit. Možda najranija studija[5] tražila je od ljudi da ocene seksualnu orijentaciju na osnovu video klipova, a rezultati su zaključili da je gejdar mit. Kasnije istraživanje objavljeno u Žurnalu o Ličnosti i Socijalnoj Psihologiji pokazalo je da ljudi mogu preciznije da procene seksualnu orijentaciju od slučajnosti.[6] Ova studija je tražila od grupe ljudi da navedu svoju seksualnu orijentaciju koristeći Kinsijevu skalu, a zatim je navela druge ispitanike da pogledaju vrlo kratke nečujne snimke ljudi iz prve grupe koji razgovaraju koristeći tanke rezove. Gledaoci su ocenili svoju seksualnu orijentaciju na istoj skali i istraživači su otkrili značajnu korelaciju između toga gde su ljudi rekli da se nalaze na skali i gde ih drugi percipiraju da se nalaze na skali. Kasnije studije su ponovile ovaj nalaz[7] i čak su pokazale da se kućni video snimci dece mogu koristiti da se tačno proceni njihova seksualna orijentacija kasnije u životu.[8]

Kasnije studije su otkrile da je gejdar takođe bio tačan u stopama koje su veće od šanse za procenu samo na osnovu lica. Učesnici studije koriste rodno određene znakove lica i stereotipe gej osoba da bi doneli svoje procene, ali pouzdano pogrešno procenjuju seksualnu orijentaciju za ljude koji se suprotstavljaju stereotipima.[9] Čini se da etnička pripadnost i nacionalnost ni osobe koja procenjuje ni osobe koja biva procenjena ne čine razliku kada se procenjuju na osnovu lica.[10][11][12] Čak i pojedinačne crte lica (samo oči) ponekad mogu dati dovoljno informacija da se utvrdi da li je muškarac ili žena gej, strejt ili lezbijka.[13] [14] Jedna studija je pokazala da je procenjivanje lica muškaraca[15] i žena[14] od oko 1/25 sekunde bilo dovoljno vremena da se utvrdi da li su gej, strejt ili lezbijka. Procene ljudi nisu bile tačnije kada su imali više vremena da donesu svoje presude. Praćenje ovoga sugeriše da se gejdar dešava automatski kada neko vidi drugu osobu i da viđenje nečijeg lica automatski aktivira stereotipe o homoseksualcima i strejt osobama.[16] Takođe, ispostavilo se da ljudi nisu svesni da poseduju gejdar.[13] Gej muškarci imaju tačniji gejdar od strejt muškaraca,[17] a žene imaju tačniji gejdar kada ovuliraju.[18] Jedna studija je postavila hipotezu da bi to moglo biti zato što su homoseksualci pažljiviji prema detaljima od heteroseksualnih ljudi, očigledno kao usvojeni perceptivni stil koji pomaže u prepoznavanju drugih homoseksualnih ljudi.[19]

Druge studije su otkrile da se muškarci i žene sa oblicima tela i stilovima hodanja sličnim osobama suprotnog pola češće doživljavaju kao gej.

Studija Keri Džonson, docenta UCLA, otkrila je da su posmatrači bili u stanju da tačno pogode seksualnu orijentaciju muškaraca 60% vremena, nešto bolje nego što bi to bilo slučajno; kod žena njihova nagađanja nisu prevazišla slučajnost.[20] Pokreti tela specifični za rod nisu pouzdano povezani sa seksualnom orijentacijom osobe;[20] ovo važi za oblik lica[21], ali iznenađujuće ne za glasove,[22] iako ljudi misle da su povezani sa seksualnom orijentacijom osobe.[23] Nekoliko studija je istraživalo pitanje gajdara iz glasa.[24][25][26][27] Otkrili su da ljudi mogu da razaznaju ko je gej i ko je strejt po njihovom glasu, ali su se uglavnom fokusirali na muškarce (ponekad nazivajući glasovnu razliku „gej šuštanje“). Detaljne akustičke analize su istakle brojne faktore u nečijem glasu[27] koji se koriste, od kojih je jedan način na koji gej i strejt muškarci izgovaraju zvukove "s".[24]

Istraživanje Vilijama T. L. Koksa i njegovih kolega sugerisalo je da je „gejdar“ jednostavno alternativna oznaka za korišćenje LGBT stereotipa da bi se zaključila orijentacija (npr. zaključak da su muškarci koji vode računa o modi gej).[28] Ovaj rad ističe da naučni rad koji je gore pregledan i koji tvrdi da demonstrira tačan gejdar postaje plen lažnog pozitivnog paradoksa (vidi takođe zabludu o osnovnoj stopi), jer navodna tačnost poništava veoma nisku osnovnu stopu LGBT osoba u stvarnoj populaciji, što rezultira u scenariju gde se „tačnost“ koja je gore navedena u laboratorijskim studijama prevodi u visok nivo netačnosti u stvarnom svetu.

Elektronski uređaj[uredi | uredi izvor]

Početkom 2000-ih, elektronski uređaj baziran na japanskom Lovegeti bežičnom uređaju za sastanke bio je na tržištu kao 'Gejdar' i o njemu se dosta izveštavalo u medijima.[29][30] Ovo je bio uređaj veličine privezka za ključeve koji bi slao bežični signal, upozoravajući korisnika vibracijom, zvučnim signalom ili blicevom kada se sličan uređaj nađe u krugu od 12 m (40 ft). Ovo daje do znanja korisniku da je osoba istomišljenika bila u blizini.

Veštačka inteligencija[uredi | uredi izvor]

Istraživači sa Univerziteta Stanford Mihal Kosinski i Jilun Vang sproveli su studiju 2017. godine u kojoj se tvrdi da algoritam za prepoznavanje lica koji koristi neuronske mreže može da identifikuje seksualnu orijentaciju u 81% testiranih slučajeva za muškarce i 74% kod žena pregledavajući fotografije profila sa dejting sajtova. [31] [32] Kosinski je izrazio zabrinutost zbog privatnosti i mogućnosti zloupotrebe veštačke inteligencije i sugerisao da su njegovi nalazi u skladu sa teorijom prenatalnog hormona o seksualnoj orijentaciji, koja pretpostavlja da nivoi izloženosti androgenima u materici pomažu da se utvrdi da li je osoba strejt, biseksualna ili gej.[33] Međutim, studija replikacije otkrila je da je zamagljivanje lica da bi se sakrile crte lica postiglo slične rezultate, što sugeriše da originalna studija nije pružila dokaze za hipotezu.[34][35] Druga analiza kritikovala je studiju zbog korišćenja fotografija iz nekontrolisanog okruženja. Umesto da se bavi strukturom lica, verovatno je algoritam identifikovao faktore nege, stila života i ugla fotografije; mali skup pitanja o razlikama, uključujući upotrebu šminke, dlake na licu i upotrebu naočara, bio je skoro isto toliko tačan kao u prvobitnoj studiji.[36]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ McFedries, Paul (12. 12. 2003). „Metrosexual”. Logophilia Limited. Arhivirano iz originala 22. 12. 2007. g. Pristupljeno 2007-12-17. 
  2. ^ Simpson, Mark (15. 11. 1994). „Here Come The Mirror Men”. The Independent. Arhivirano iz originala 22. 12. 2007. g. Pristupljeno 2007-12-17. 
  3. ^ Simpson, Mark (22. 7. 2002). „Meet The Metrosexual”. Salon.com. Arhivirano iz originala 22. 12. 2007. g. Pristupljeno 2007-12-17. 
  4. ^ Hackbarth, Alexa (17. 11. 2003). „Vanity, Thy Name Is Metrosexual”. The Washington Post. Arhivirano iz originala 22. 12. 2007. g. Pristupljeno 2007-12-17. 
  5. ^ Berger, G; Hank, L; Rauzi, T; Simkins, L (1987). „Detection of sexual orientation by heterosexuals and homosexuals”. Journal of Homosexuality. 13 (4): 83—100. PMID 3611750. doi:10.1300/J082v13n04_05. 
  6. ^ Ambady, N; Hallahan, M; Conner, B (1999). „Accuracy of judgments of sexual orientation from thin slices of behavior”. Journal of Personality and Social Psychology. 77 (3): 538—47. PMID 10510507. doi:10.1037/0022-3514.77.3.538. 
  7. ^ Rieger, G; Linsenmeier, JA; Gygax, L; Garcia, S; Bailey, JM (2010). „Dissecting "gaydar": Accuracy and the role of masculinity-femininity”. Archives of Sexual Behavior. 39 (1): 124—40. PMID 18810629. doi:10.1007/s10508-008-9405-2. 
  8. ^ Rieger, G; Linsenmeier, JA; Gygax, L; Bailey, JM (2008). „Sexual orientation and childhood gender nonconformity: Evidence from home videos”. Developmental Psychology. 44 (1): 46—58. PMID 18194004. doi:10.1037/0012-1649.44.1.46. 
  9. ^ Rule, NO (2010). „Sexual orientation perception involves gendered facial cues”. Pers Soc Psychol Bull. 36 (10): 1318—31. PMID 20682754. doi:10.1177/0146167210378755. 
  10. ^ Rule, NO (2011). „The influence of target and perceiver race in the categorisation of male sexual orientation”. Perception. 40 (7): 830—9. PMID 22128555. doi:10.1068/p7001. 
  11. ^ Johnson, KL; Ghavami, N (2011). Gilbert, Sam, ur. „At the crossroads of conspicuous and concealable: What race categories communicate about sexual orientation”. PLOS ONE. 6 (3): e18025. Bibcode:2011PLoSO...618025J. PMC 3069043 Slobodan pristup. PMID 21483863. doi:10.1371/journal.pone.0018025 Slobodan pristup. 
  12. ^ Rule, NO; Ishii, K; Ambady, N; Rosen, KS; Hallett, KC (2011). „Found in translation: Cross-cultural consensus in the accurate categorization of male sexual orientation”. Personality and Social Psychology Bulletin. 37 (11): 1499—507. PMID 21807952. doi:10.1177/0146167211415630. 
  13. ^ a b Rule, NO; Ambady, N; Adams, RB; MacRae, CN (2008). „Accuracy and awareness in the perception and categorization of male sexual orientation”. Journal of Personality and Social Psychology. 95 (5): 1019—28. CiteSeerX 10.1.1.418.9273 Slobodan pristup. PMID 18954191. doi:10.1037/a0013194. 
  14. ^ a b Rule, Nicholas O.; Ambady, Nalini; Hallett, Katherine C. (2009). „Female sexual orientation is perceived accurately, rapidly, and automatically from the face and its features”. Journal of Experimental Social Psychology. 45 (6): 1245—1251. doi:10.1016/j.jesp.2009.07.010. 
  15. ^ Rule, Nicholas O.; Ambady, Nalini (2008). „Brief exposures: Male sexual orientation is accurately perceived at 50ms”. Journal of Experimental Social Psychology. 44 (4): 1100—1105. doi:10.1016/j.jesp.2007.12.001. 
  16. ^ Rule, NO; MacRae, CN; Ambady, N (2009). „Ambiguous group membership is extracted automatically from faces”. Psychological Science. 20 (4): 441—3. CiteSeerX 10.1.1.418.7386 Slobodan pristup. PMID 19399971. doi:10.1111/j.1467-9280.2009.02314.x. 
  17. ^ Rule, NO; Ambady, N; Adams Jr, RB; MacRae, CN (2007). „Us and them: Memory advantages in perceptually ambiguous groups”. Psychonomic Bulletin & Review. 14 (4): 687—92. PMID 17972734. doi:10.3758/bf03196822 Slobodan pristup. 
  18. ^ Rule, NO; Rosen, KS; Slepian, ML; Ambady, N (2011). „Mating interest improves women's accuracy in judging male sexual orientation”. Psychological Science. 22 (7): 881—6. PMID 21670428. doi:10.1177/0956797611412394. 
  19. ^ Colzato, LS; Van Hooidonk, L; Van Den Wildenberg, WP; Harinck, F; Hommel, B (2010). „Sexual orientation biases attentional control: A possible gaydar mechanism”. Frontiers in Psychology. 1: 13. PMC 3095381 Slobodan pristup. PMID 21607070. doi:10.3389/fpsyg.2010.00013 Slobodan pristup. 
  20. ^ a b Johnson, KL; Gill, S; Reichman, V; Tassinary, LG (2007). „Swagger, sway, and sexuality: Judging sexual orientation from body motion and morphology”. Journal of Personality and Social Psychology. 93 (3): 321—34. PMID 17723051. doi:10.1037/0022-3514.93.3.321. 
  21. ^ Freeman, JB; Johnson, KL; Ambady, N; Rule, NO (2010). „Sexual orientation perception involves gendered facial cues”. Personality and Social Psychology Bulletin. 36 (10): 1318—31. PMID 20682754. doi:10.1177/0146167210378755. 
  22. ^ Munson, Benjamin; Babel, Molly (2007). „Loose Lips and Silver Tongues, or, Projecting Sexual Orientation Through Speech”. Language and Linguistics Compass. 1 (5): 416—449. doi:10.1111/j.1749-818X.2007.00028.x. 
  23. ^ Cartei, Valentina; Reby, David (2011). „Acting Gay: Male Actors Shift the Frequency Components of Their Voices Towards Female Values when Playing Homosexual Characters”. Journal of Nonverbal Behavior. 36: 79—93. doi:10.1007/s10919-011-0123-4. 
  24. ^ a b Linville, SE (1998). „Acoustic correlates of perceived versus actual sexual orientation in men's speech”. Folia Phoniatrica et Logopaedica. 50 (1): 35—48. PMID 9509737. doi:10.1159/000021447. 
  25. ^ Smyth, RON; Jacobs, Greg; Rogers, Henry (2003). „Male voices and perceived sexual orientation: An experimental and theoretical approach”. Language in Society. 32 (3): 329—350. doi:10.1017/S0047404503323024. 
  26. ^ Gaudio, R. P. (1994). „Sounding Gay: Pitch Properties in the Speech of Gay and Straight Men”. 69 (1): 30—57. JSTOR 455948. doi:10.2307/455948. 
  27. ^ a b Zimman, Lal (2010). „Female-to-Male Transsexuals and Gay-Sounding Voices: A Pilot Study”. Colorado Research in Linguistics. 22 (1): 1—21. doi:10.33011/cril.22.1.3 Slobodan pristup. 
  28. ^ Cox, William T. L.; Devine, Patricia G.; Bischmann, Alyssa A.; Hyde, Janet S. (2015). „Inferences About Sexual Orientation: The Roles of Stereotypes, Faces, and The Gaydar Myth”. 52 (8): 1—15. PMC 4731319 Slobodan pristup. PMID 26219212. doi:10.1080/00224499.2015.1015714. 
  29. ^ Wilson, Craig (25. 2. 2000). „'Gaydar' device clears up mixed signals”. USA Today. Pristupljeno 13. 1. 2014. 
  30. ^ Moret, Jim (29. 2. 2000). „New Gizmo Could Make Looking For Love Much Easier For Gays”. CNN. Pristupljeno 13. 1. 2014. 
  31. ^ Wang, Yilun; Kosinski, Michal (2020). „Deep neural networks are more accurate than humans at detecting sexual orientation from facial images” (PDF). Journal of Personality and Social Psychology. 114 (2): 246—257. PMID 29389215. doi:10.1037/pspa0000098. Pristupljeno 24. 4. 2021. 
  32. ^ Mihov, Jaques (2017-09-12). „Face-reading AI will be able to detect your politics and IQ, professor says”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 2017-11-02. 
  33. ^ „'I was shocked it was so easy': meet the professor who says facial recognition can tell if you're gay”. the Guardian. 7. 7. 2018. 
  34. ^ Leuner, John (2019-02-27). „A Replication Study: Machine Learning Models Are Capable of Predicting Sexual Orientation From Facial Images”. arXiv:1902.10739 Slobodan pristup [cs.CV]. 
  35. ^ Quach, Katyanna. „The infamous AI gaydar study was repeated – and, no, code can't tell if you're straight or not just from your face”. www.theregister.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-15. 
  36. ^ Arcas, Blaise Aguera y (2018-01-18). „Do algorithms reveal sexual orientation or just expose our stereotypes?”. Medium (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-01-15. 

Dodatna literatura[uredi | uredi izvor]

  • Reuter, Donald F. (2002). Gaydar: The Ultimate Insider Guide to the Gay Sixth Sense. Crown Publishers. ISBN 978-0-609-61102-9. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гејдар&oldid=27776709”