Giljermo Kabrera Infante
| Giljermo Kabrera Infante | |
|---|---|
 Portret Giljerma Kabrere Infantea | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Guillermo Cabrera Infante |
| Datum rođenja | 22. april 1929. |
| Mesto rođenja | Hibara, Kuba |
| Datum smrti | 21. februar 2005. (75 god.) |
| Mesto smrti | London, Ujedinjeno Kraljevstvo |
| Obrazovanje | Studije novinarstva u Havani |
| Nagrade | Servantesova nagrada 1997. |
Giljermo Kabrera Infante (šp. Guillermo Cabrera Infante; Hibara, 22. april 1929 — London, 21. februar 2005) je kubanski književnik, lingvista, novinar, prevodilac, esejista, kritičar, scenarista i filmski režiser.
Biografija
[uredi | uredi izvor]Giljermo Kabrera Infante rođen je 22. aprila 1929. godine u Hibari, na Kubi. Rođen je u porodici komunističkih aktivista. Još u ranoj mladosti pokazao je izuzetan dar za pisanje i književnost. Još kao devetnaestogodišnjak napisao je parodiju romana Gospodin predsednik, nobelovca Migela Anhela Asturijasa. Na njegovo veliko iznanađenje, taj tekst je objavio ugledni časopis Boemija. To je i usmerilo njegov budući život ka književnosti. U Havani je dve godine studirao medicinu, ali bez uspeha. Godine 1950. prelazi na studije novinarstva. Za vreme Batistine diktature jedna njegova priča je proglašena za nemoralnu i tada mu je zabranjeno da objavljuje pod svojim imenom. Tako je nastao njegov pseudonim Giljermo Kan (jez-špa|Guillermo Cain). Na taj način se potpisivao od 1954. do 1960. godine kao novinar u časopisu Karteles.[1] Posle pobede revolucije, Infante je zauzimao važan položaj u kulturnom životu Kube. Godine 1962. dobio je položaj atašea za kulturu u kubanskoj ambasadi u Briselu, gde je boravio tri godine sa svojom drugom ženom, kubanskom glumicom Mirjam Gomes.[2] Njegove dve kćeri iz prvog braka su tada živele na Kubi sa majkom. Godine 1965. se vratio zbog smrti majke, ali ga je kontraobaveštajna služba uhapsila kao ideološki sumnjivog. Pušten je posle četiri meseca i sa ženom i ćerkama napustio je zauvek Kubu. Jedno vreme je živeo u Madridu i Barseloni, ali se posle toga seli u London gde je ostao do smrti 2015. godine.[3] Sedamdesetih godina 20. veka okušao se u poslu filmskog scenariste.[4]
Bibliografija na srpskom jeziku
[uredi | uredi izvor]Giljermo Kabrera Infante je najviše pisao romane, oglede i novinske članke. Nije mnogo njegovih dela prevedeno na srpski jezik.
- Tri tužna tigra, (1967, na srpskom 2016)
- Knjiga o gradovima, esej, 2010.
- Sveti dim, 1993.
Nagrade
[uredi | uredi izvor]Dobio je 1964. godine nagradu za roman godine izdavačke kuće u Barseloni za rukopis Pogled na svitanje u tropima. Dobio je Nagradu za književnost na španskom jeziku Migel de Servantes (šp. Premio de Literatura en Lengua Castellana Miguel de Cervantes), takođe poznatu kao Nagrada Migel de Servantes (šp. Premio Miguel de Cervantes) ili Nagrada Servantes (šp. Premio Cervantes) 1997. godine. To je književna nagrada koju Ministarstvo kulture Španije svake godine dodeljuje španskom ili hispanoameričkom piscu čije je delo doprinelo obogaćivanju književne baštine na španskom jeziku. To je najviše priznanje za književnost pisanu na španskom jeziku. Mnogi tvrde da mu je Nobelova nagrada izmakla zbog prerane smrti.[2]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ „Guillermo Cabrera Infante. Biografía (na španskom)”. Instituto Cervantes. Pristupljeno 6. 8. 2019.
- ^ a b Kabrera Infante, Giljermo (2016). Tru tužna tigra. Beograd: Geopoetika. str. 533—534.
- ^ „Kubanski romanopisac je umro (na engleskom)”. The Guardian. 22. 2. 2005. Pristupljeno 6. 8. 2019.
- ^ „Guillermo Cabrera Infante”. Encyclopedia Britanica. Pristupljeno 6. 8. 2019.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- „Reviewed work: TRES TRISTES TIGRES, Guillermo Cabrera Infante”. El Ciervo. 59 (711): 47. 2010. JSTOR 40830355.
- Peavler, Terry J. (1991). „Reviewed work: Guillermo Cabrera Infante and the Cinema, Henneth E. Hall”. Hispania. 74 (4): 896. JSTOR 343738. doi:10.2307/343738.
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Akademske | |
| Ljudi | |
| Ostale | |
