Granični poremećaj ličnosti

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Granični poremećaj ličnosti
Klasifikacija i spoljašnji resursi
ICD-10 F60.3
ICD-9 301.83
MedlinePlus 000935
eMedicine article/913575
MeSH D001883

Granični poremećaj ličnosti (F60.3) je poremećaj ličnosti koji karakteriše pasivna nestabilnost raspoloženja, šema „crno-belog razmišljanja“, nerealna slika o sebi i ponašanje na socijalno neprihvatljiv način. Nestabilnosti izazvane ovim poremećajem utiču na porodični život, karijeru, dugotrajno planiranje osećaj sopstvenog identiteta.[1] Osobe kod kojih se javlja dijagnoza uglavnom su stariji od osamnaest godina života.

Današnji naziv koji nosi, borderlajn (granica, otud i naziv granični poremećaj ličnosti), vodi poreklo od mišljenja prvih psihologa koji su ga proučavali da su osobe koje su patile od njega „na granici“ između psihoze i neuroze. Međutim, u tadašnje vreme, psihopatološki sistem za dijagnozu nije bio tako sofisticiran kao što je danas.[2] Zbog toga se teži da se ovom poremećaju promeni naziv. Umesto borderlajn predlaže se emocionalno nestabilni poremećaj ličnosti i Međunarodna zdravstvena organizacija prihvata to kao alternativni naziv. Zanimljivo je da se smatra kako je glavna junakinja romana Ana Karenjina patila od ovog poremećaja ličnosti.

Dijagnoza[uredi]

Da bi se dijagnoza utvrdila, prema Dijagnostičkom i statističkom priručniku za mentalne poremećaje potrebno je da se kod osobe, najčešće starije od 18 godina, javlja nestabilnost socijalnih odnosa, slike o sebi, afekata, kao i izražena impulsivnost uz još najmanje pet od ponuđenih kriterijuma:

  1. Patološki strah od napuštanja, bilo stvarnog ili umišljenog;
  2. Nestabilni odnosi sa drugima, koji su najčešće jako intenzivni, iz stalnu idealizaciju i demonizaciju drugih;
  3. Nestabilna slika o sebi;
  4. Impulsivnost u barem 2 aktivnosti koje su autodestruktivne. (npr, promiskuitetan seks, poremećaji ishrane, povremena hiperapeticija, konzumiranje droga i alkohola, nasilnička vožnja);
  5. Stalni navrati suicidalnog ponašanja, parasuicidalni pokušaji, samopovređivanje;
  6. Afektivna nestabilnost, izazvan velikim reaktivitetom raspoloženja, npr, intenzivna disforija, anksioznost ili iziritiranost koji traju par sati, a u ređe i do par dana;
  7. Hronično osećanje praznine;
  8. Nemogućnost kontrolisanja besa (npr, česti „ispadi“, stalna ljutnja, česte tuče);
  9. Deluzije i paranoja.


Uz ovaj poremećaj se najčešće javljaju i [3]:

  • Konzumiranje droge i alkohola, koji je veliki i najčešći problem kod graničnog poremećaja ličnosti, i javlja se bilo iz impulsivnosti ili kao neki vid psihičkog opuštanja.

Uzroci[uredi]

Kao i kod većine poremećaja ličnosti, nisu poznati. Neki smatraju da je u pitanju genetika (i stoji to da ako neko ima 'borderlajn' roditelja, šanse su da i ta osoba oboli), sredinski faktori ili pak anomalije u mozgu. [4] Po američkim genetskim istraživanjima poremećaja ličnosti kod blizanaca, ako jedan blizanac pati od ovog poremećaja, drugi blizanac isto pati u 35% slučajeva. [5]

Ipak, studije pokazuju da su granični poremećaj ličnosti i posttraumatski stresni sindrom blisko povezani.[6] Dalji dokazi ukazuju na to da je razvoj graničnog poremećaja ličnosti blisko povezan sa traumatičnim detinjnstvom; najčešće zlostavljanjem, i to seksualnim, od strane staratelja, a takođe ako su sazrevajući procesi u adolescenciji bili izuzetno stresni. [7]

Lečenje[uredi]

Lečenje kod borderlajn pacijenata traje jako dugo. Leče se najčešće antidepresivima, antipsihoticima i stabilizatorima. Međutim, antidepresivima je potrebno da krenu da deluju duže vremena nego kod obične depresije


Od psihoterapija, dijalektička bihejvioralna terapija se pokazala kao dosta uspešna.[8]

Izvori[uredi]

  1. Delovi članka su preuzeti iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“, uz odobrenje autora.
  2. Why is it Called "Borderline" Personality Disorder?, Pristupljeno 31. 3. 2013.
  3. Zanarini MC, Frankenburg FR, Dubo ED, et al. (December 1998). "Axis I comorbidity of borderline personality disorder". Am J Psychiatry. 155 (12): 1733–9
  4. "Borderline personality disorder". MayoClinic.com., Pristupljeno 15. 5. 2008.
  5. Torgersen S, Lygren S, Oien PA, et al. (2000). "A twin study of personality disorders". Compr Psychiatry 41 (6): 416–25. doi:10.1053/comp.2000.16560
  6. Gunderson JG, Sabo AN (1993). "The phenomenological and conceptual interface between borderline personality disorder and PTSD". Am J Psychiatry 150 (1): 19–27. PMID 8417576.
  7. Zanarini MC, Frankenburg FR (1997). "Pathways to the development of borderline personality disorder". Journal of personality disorders 11 (1): 93–104. PMID 9113824
  8. Barker, P. ed. 2003. Psychiatric and mental health nursing: the craft and caring. London: Arnold. pp292
Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).