Guanči
Guanči, starosedeoci Kanarskih ostrva u potpunosti istrebljeni od strane španskih osvajača. Govorili su jezikom guanči koji je najverovatnije pripadao berberskoj grupi jezika i imali svoje pismo koje je bilo neka vrsta hijeroglifa, a u 15. veku bilo ih je oko 20 000.[1] Uz drveno su se služili i kamenim oruđem. [2] Bavili su se zemljoradnjom i stočarstvom. Pripadali su neolitičkoj kulturi sa monarhijskim matrijarhalnim društvenim poretkom.[3] Balzamovali su mrtve, te prinosili životinjske i ljudske žrtve.[4] Odevali su haljine od kozije kože ili tkane od biljnog fibera imenovanog tamarcos. Pravili su ukrase i ogrlice od drva, kosti i školjke. Proizvodili su grubu siromašno ukrašenu keramiku pečenjem zemlje ili gline.
Najverovatnije su doselili na Kanare 1000 godina pre nove ere ili još ranije. Jedini su naseljavali Makaroneziju pre dolaska Evropljana pošto nema nikakvih indicija da su na Azorima, Madeiri, Kapverdskim ostrvima i arhipelagu Salvages živeli ikakvi starosedeoci. Termin guanchinet bukvalno prevedeno znači čovek sa Tenerifea (guan=čovek, chinet-Tenerife),[5] ali Španci su ime Guanchos običavali da koriste za starosedeoce čitavog arhipelaga.
Kraljevi Tenerifea koji je bio podeljen na devet malih kraljevstava pre španskog osvajanja bili su Akaimo, Adjon, Anjaterve, Benkomo, Beneharo, Pelikar , Pelinor, Romen i Tegueste. Politički i društveni život više se ili manje razlikovao od ostrva do ostrva. Negde je kao npr. Na Gran Kanariji vladala nasledna aristokratija, a negde je birana. Na Gran Kanariji samoubistvo se smatralo časnim činom i prilikom inauguracije novog kralja jedan od podanika bi se sam bacio u provaliju.[6][7] Na nekim ostrvima vladala je poliandrija, a na nekim monogamija. Uvreda ženi nanesena od strane naoružanog muškarca je bila krivično delo.
Verovali su u vrhovno biće zvano Ačaman na Tenerifeu, Akoran na Gran Kanariji, Eraoranhan na Hierou te Abora na La Palmi. Žene na Hierou su slavile boginju Moneibu. Verovali su i u zle duhove, npr. na Tenerifeu u demona Guajotu koji živi na vrhu vulkana Teide koji se smatrao paklom pod imenom ečejde. Prema njihovim verovanjima manji demoni se pretvaraju u divlje crne vunaste pse zvane jucanchas ili tibicenas koji žive u dubini planinskih pećina i noću napadaju stoku i ljude.[8][9]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ proleksis.lzmk.hr, "Guanči", objavljeno 22. juna 2012., preuzeto 3. februara 2016.
- ^ Opšta enciklopedija Jugoslovenskog leksikografskog zavoda, 3 (Foc-Iv), Zagreb 1977., pp. 297.
- ^ www.enciklopedija.hr, "Guanči", preuzeto 3. februara 2016.
- ^ www.academia.edu, "Sacrificios de niños y sustitutorios de ovicápridos al dios sol sms en el litoral atlántico norteafricano [Child and Substitute Ovicaprids Sacrifices to the Sun God šmš in the North African Atlantic Coast]", preuzeto 3. februara 2016.
- ^ Conquista y antigüedades de las islas de la Gran Canaria y su descripción, con muchas advertencias de sus privilegios, conquistadores, pobladores y otras particularidades en la muy poderosa isla de Tenerife, dirigido a la milagrosa imagen de Nuestra Señora de Candelaria
- ^ "Section 14". The Encyclopaedia Britannica: A Dictionary of Arts, Sciences, Literature and General Information. Encyclopaedia Britannica, 1910., pp. 650.
- ^ Aliño, López-Ibor; Carmen Leal Cercós, Carlos Carbonell Masiá, Janssen-Cilag. Images of Spanish Psychiatry. World Psychiatric Association. Editorial Glosa, S.L. ISBN 978-84-7429-200-8. str. 574.
- ^ insuloamaziq.blogspot.com.es Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. oktobar 2013), "Jucancha", objavljeno 5. septembra 2012., preuzeto 3. februara 2016.
- ^ insuloamaziq.blogspot.com.es Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. oktobar 2013), "tibicena", objavljeno 17. septembra 2012., preuzeto 3. februara 2016.
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
