Dragoljub Zamurović
Dragoljub Zamurović | |
|---|---|
| Datum rođenja | 1947 |
| Mesto rođenja | Niš, Socijalistička Republika Srbija, SFR Jugoslavija |
| Državljanstvo | Republike Srbije |
| Univerzitet | Univerzitet u Beogradu |
| Zanimanje | fotograf |
| Nagrade | Velika majska nagrada Nikonova nagrada (Japan) |
Dragoljub Zamurović (Niš, 1947) srpski je fotograf. Prema nekim izvorima, on je jedan od najpoznatijih i najpriznatijih srpskih fotografa.
Biografija[uredi | uredi izvor]
Diplomirao je na Arhitektonskom fakultetu u Beogradu. Godine 1977. upisao je postdiplomske studije Fotografije na Fakultetu primenjenih umetnosti, koje je i završio dve godine kasnije. 1997. dobio je zvanje Istaknutog likovnog umetnika fotografije. Autor je niza fotomonografija. Fotomonografiju „Srbija, život i običaji“, koja je objavljena 2002. godine na srpskom, engleskom, francuskom, nemačkom i ruskom jeziku, mnoge državne institucije i kompanije poklanjale su stranim diplomatama i gostima.[1] Jedan od takvih je Miroslav Lajčak koji u svom kabinetu u Briselu poseduje njegofu foto-monografiju Srbija, život i običaji, a koju su zabeležili novinarske kamere.[2]
Videh danas u izveštaju o susretu Miroslava Lajčaka sa predsednikom SNS-a u Briselu moju foto-momografiju "Srbija, život i običaji". Verovatno mu je tu knjigu poklonio neko iz prethodne vlasti pošto ovi danas poklanjaju isključivo opanke, šljivovicu i poneku ikonu za koju javnost ne zna ni kako je nabavljena ni da li ima dozvolu za izvoz.[2]
Sa francuskom agencijom Gamma Presse Images sarađuje od 1988. godine pod pseudonimom Art Zamur. Posredstvom ove agencije, fotografije Dragoljuba Zamurovića objavljuje veliki broj svetski poznatih časopisa. Nacionalna geografija, Tajm, Štern, Lajf, Geo, Epok, neki su od njih.[3] Njegova foto-reportaža u srpskome izdanju Nacionalne geografije o sokolarstvu dobila je priznanje Best Edit za najbolju reportažu lokalne produkcije u celoj međunarodnoj mreži ovoga časopisa:[4]
Ptice se, zavisno od svoje veličine, koriste za lov na fazane, zečeve, lisice, srne, šakale... Snimao sam lov na sve te životinje i moram da priznam da sam, bez obzira na to što sam bio u ekipi sokolara, uvek navijao da divljač umakne. To se najčešće i događalo. U početku sam mislio da je to zbog moje skrivene podrške, ali su mi kasnije sokolari otkrili činjenicu da je to slučaj u 80% ptičijinh napada.[5]
Zamurović je poznat po svojim fotografijama iz vazduha koje pravi sam (balonom) ili uz pomoć (motorni zmaj).
Član je Udruženja likovnih umetnika primenjenih umetnosti i dizajnera Srbije od 1980. godine.
Nagrade[uredi | uredi izvor]
- Velika majska nagrada
- Nikonova nagrada u Japanu
Knjige[uredi | uredi izvor]
- Cigani sveta (1988)
- Međugorje (1990)
- Kazahstan (1995)
- Kazanj (1995)
- Srbija, život i običaji (2002)
- Vojvodina (2004)
- Vojvodina, život i običaji (2006)
- Sarajevo (2006)
- Crna Gora (2006)
- Sarajevska hagada (2006)
- Srbija - Dunavski sliv (2008)
- Moj Beograd (2013)
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Art magazin
- ^ a b Zamurović, Dragoljub (12. 7. 2020). „NEKAD I SAD”. Fejsbuk. Pristupljeno 14. 9. 2020.
- ^ Politika; Dunavski Odisej
- ^ „Srpsko izdanje časopisa National Geographic dobilo priznanje "Best Edit" za foto-reportažu o sokolarstvu”. National Geographic Srbija. 9. 9. 2020. Pristupljeno 14. 9. 2020.
- ^ Zamurović, Dragoljub (Septembar 2020). „Sokolarstvo u Srbiji”. National Geographic Srbija. 167: 94—111. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć)
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Dragoljub Zamurović - Vojvodina, ULUPUDS . 2004. ISBN 978-86-82893-18-9
