Dukat

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu
Dukat 49-tog dužda, Pietra Gradeniga (vladao od 1289-1310)

Dukat je srednjovekovni zlatni novac koji potiče iz Venecije. Naziv je nastao iz skraćenog „dukat-us“ koji znači vojvodstvo. Raširio se po celoj Evropi kao najtipičniji trgovački zlatni novac čija je masa bila 3, 49 grama a čistoća 0, 9866.

Istorijat[uredi]

U upotrebi je od oktobra 1284. kada je stvoren pod duždom Jovanom Dandolom, a kod nas se pominje pod kraljem Milutinom koji je bio njegov savremenik. Za kratko vreme, dukat su kopirale mnoge tadašnje države. Prvi put se standardizovano kuje u Kristijaniji (Christiania - Oslo) 1660. godine. Javnosti najpoznatiji su Dukati koji se kuju u Austrijskom carstvu / kasnije Austrougarskoj). Postoje dva tipa dukata : jednostruki/jednokaratni sa masom 3,49 g i tzv. četvorostruki/četvorokaratni mase 13,9636 grama. Austrijski Dukat je najčešća novčana jedinica korišćena na prostorima jugoistočne evrope u 19. veku. Čak i poslije uvođenja forinte kao zvaničnog sredstva plaćanja Austrougarska nastavlja da kuje dukat sve do 1915. godine do kada služi kao zvanično sredstvo plaćanja.

Smatra se da je ukupan broj Dukata proizveden krajem 19. veka za vreme Franca Jozefa - preko 60000000. Najčešći su dukati sa godinom kovanja 1915, na poleđini dukata je grb Austrougarske a na prednjoj strani je lik imperatora Franca Jozefa sa vijencem od lovorovog lišća. Nakon Prvog svetskog rata, kralj Aleksandar je po Austrougarskom modelu iskovao dve serije jednostrukih Dukata (oko 2000000 komada) i jednu seriju četvorostrukih dukata (nešto ispod 1000000 komada), karakteristično je da se avers jednostrukog dukata razlikuje od aversa četvorostrukog na kome su prikazani kralj i kraljica Marija. Sedamdesetih godina 20. veka u Austriji se počinje ponovo kovati dukat u izvornom obliku. Tako da se danas može kupiti u specijalizovanim radnjama koje prodaju investiciono zlato.

Kako se kovnica u Veneciji zvala ceka to se u celoj Dalmaciji dukat zvao cekin a u narodnom govoru Šumadije i Pomoravlju čuje se i naziv minc ili mincać od nemačke reči kovnice „mincamt“.

Dugo se u stručnoj literaturi špekulisalo da su se i u Srbiji kovali zlatni dukati. Poznati su bili dukati kralja Milutina i kneza Lazara ali se ispitivanjem primjeraka zaključilo da se radi o falsifikatima. U Srbiji je u upotrebi bio austrijski dukat, sve do pojave nacionalnog novca tada mu je određena vrednost od 12 srebrnih dinara.

Prvi zlatni novac u Srbiji iskovan je 1879. godine u nominalnoj vrednosti od 20 dinara. Povodom proglašenja kneza Milana za kralja Srbije 6. marta 1882, kovan je zlatni novac od 10 i 20 dinara, popularno nazvan "Milandor".  1882. godine iskovano je 500.000 komada zlatnika od 10 dinara i 200.000 komada zlatnika od 20 dinara , masa - 6,45161 grama , prečnik - 21 mm . Zvanično sredstvo plaćanja bili su do 28. juna 1931. godine.

U Crnoj Gori dukat je tokom 19. veka bio takođe u zvaničnoj upotrebi kao sredstvo plaćanja. U istoriji važi dukat kao najduže održana novčana jedinica. Već se dugo upotrebljava kao nakit a neki stari dukati imaju i numizmatičku vrednost.

Vidi još[uredi]

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]