Pređi na sadržaj

Duh (prikaza)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Fotografija navodnog duha.
Fotografija navodnog duha.
Ilustracija japanskog duha (yurei), godina 1886.

Duh je izraz koji označava bestelesnu prikazu mrtve osobe. Smatra se da je duh zapravo duša osobe koja je iz određenih razloga ostala na Zemlji. Priče o duhovima se mogu pronaći u gotovo svakoj ljudskoj kulturi. Mnogi ljudi pokušavaju stupiti u kontakt sa duhovima. Ljudi ih opisuju kao mutne obrise ljudskog tela. Verovanje u duhove široko je rasprostranjeno. Duhovi uglavnom proganjaju određene lokacije, objekte, ili ljude.[1][2][3]

U narodnom predanju, duh je duša ili duh mrtve osobe ili životinje koja se može ukazati živima. U „duhloru” (duh + folklor), opisi duhova uvelike variraju od nevidljivog prisustva do prozirnih ili jedva vidljivih pramenastih oblika, do realnih, realističnih oblika. Namerni pokušaj kontakta sa duhom umrle osobe poznat je kao nekromantija, ili u spiritizmu kao seansa. Drugi pojmovi povezani sa njim su ukazanje, utvara, fantom, poltergeist, senka, bauk ili sablast, i demon.

Verovanje u postojanje zagrobnog života, kao i manifestacije duhova mrtvih, široko je rasprostranjeno i datira još od animizma ili obožavanja predaka u prepismenim kulturama. Određene verske prakse - pogrebni obredi, egzorcizmi i neke prakse spiritizma i ritualne magije - posebno su osmišljene da odmore duhove mrtvih. Duhovi se generalno opisuju kao usamljene esencije slične ljudima, mada su takođe prepričavane priče o sablasnim vojskama i duhovima životinja, a ne ljudi.[4][2] Veruje se da oni progone određene lokacije, predmete ili ljude sa kojima su bili povezani u životu. Prema studiji Pju istraživačkog centra iz 2009. godine, 18% Amerikanaca je izjavilo da je videlo duha.[5]

Preovlađujući konsenzus nauke je da nema dokaza da duhovi postoje.[6] Njihovo postojanje je nemoguće falsifikovati,[6] a lov na duhove klasifikovan je kao pseudonauka.[7][8][9] Uprkos vekovnim istraživanjima, nema naučnih dokaza da je bilo koja lokacija naseljena duhovima mrtvih.[7][10] Istorijski gledano, pokazalo se da određene toksične i psihoaktivne biljke (kao što su datura i Hyoscyamus niger), čija je upotreba dugo bila povezana sa nekromantijom i podzemnim svetom, sadrže antiholinergična jedinjenja koja su farmakološki povezana sa demencijom (posebno DLB), kao i histološke obrasce neurodegeneracije.[11][12] Nedavna istraživanja su pokazala da viđenja duhova mogu biti povezana sa degenerativnim bolestima mozga poput Alchajmerove bolesti.[13] Uobičajeni lekovi na recept i lekovi na slobodno (kao što su sredstva za spavanje) takođe mogu, u retkim slučajevima, izazvati halucinacije slične duhovima, naročito zolpidem i difenhidramin.[14] Stariji izveštaji povezivali su trovanje ugljen-monoksidom sa halucinacijama nalik duhovima.[15]

Terminologija

[uredi | uredi izvor]

Engleska reč ghost predstavlja kontinuaciju staroengalske reči gāst, izvedene iz pragermanskog *gaistaz. Uobičajena je za zapadnogermanski, ali nedostaje u severnogermanskom i istočnogermanskom (ekvivalentna reč u gotskom je ahma, staronordijski ima andi m, end ž). Prethodni proto-indoevropski oblik bio je *ǵʰéysd-os, od korena *ǵʰéysd- označavajući „srdžbu, bes” koji se odražava u staronorveškoj reči geisa „besneti”. Germanska reč je zabeležena samo u muškom rodu, ali verovatno obuhvata srednji s-izvor. Prvobitno značenje germanske reči bi stoga bilo animirajući princip uma, naročito sposoban za uzbuđenje i bes (uporedite sa óðr). U germanskom paganizmu, „germanski Merkur”, a kasnije i Odin, bio je istovremeno sprovodnik mrtvih i „gospodar besa” koji je vodio divlji lov.

Osim što označava ljudski duh ili dušu, živih i pokojnih, staroengleska reč se koristi kao sinonim za latinsku reč spiritus takođe u značenju „dah” ili „eksplozija” od najranijih svedočanstava (9. vek). Ona takođe može označavati bilo kog dobrog ili zla duha, poput anđela i demona; anglosaksonsko jevanđelje se odnosi na demonsko posedovanje Mateja 12:43 kao se se unclæna gast. Takođe iz staroengleskog perioda, reč bi mogla da označi Božji duh, tj. „Sveti Duh“.

Sada preovlađujući smisao „duše umrle osobe, o kome se govori kao da se pojavljuje u vidljivom obliku“ javlja se samo u srednjoengleskom jeziku (14. vek). Savremena imenica zadržava i šire polje primene, protežući se s jedne strane na „dušu”, „duh”, „vitalni princip”, „um” ili „psihu”, sedište osećanja, misli i moralnih presuda; s druge strane, figurativno se koristi za bilo koji mračni obris, ili nejasnu ili beznatnu sliku; u optici, fotografiji i posebno u kinematografiji, to je bljesak, sekundarna slika ili lažni signal.[16]

Sinonim spook je holandska pozajmljenica, srodna niskonemačkom spôk (nejasne etimologije); ušla je u engleski jezik preko američkog engleskog u 19. veku.[17][18][19][20] Alternativne reči u savremenoj upotrebi uključuju spectre (altn. specter; iz latinskog spectrum), škotski wraith (nejasnog porekla), phantom (preko francuskog utlimatno iz grčke reči phantasma, uporedi fantasy) i ukazanje. Izraz senka u klasičnoj mitologiji je prevod grčke reči σκιά,[21] ili latinske umbra,[22] u smislu pojma duhova u grčkom podzemlju. „Haint“ je sinonim za duh koji se koristi u regionalnom engleskom jeziku na jugu Sjedinjenih Država,[23] a „haint tale“ je uobičajena karakteristika južne usmene i književne tradicije.[24] Izraz poltergajst je nemačka reč, doslovno „bučni duh“, za duh za koji se kaže da se manifestuje nevidljivim pomeranjem i uticajem na predmete.[25]

Wraith je škotska reč za duha, sablast ili ukazanje. Ona se pojavila u škotskoj romantičarskoj književnosti i stekla je opštiji ili figurativni smisao za kob ili predznak. U škotskoj književnosti od 18. do 19. veka ova reč se primenjivala i na vodene duhove. Reč nema opšteprihvaćenu etimologiju; OED napominje samo „opskurnog porekla“.[26] Asocijacija sa glagolom writhe bila je etimologija koju je favorizovao Dž. R. R. Tolkin.[27] Tolkinova upotreba reči u imenovanju stvorenja poznatih kao Ringvrejts uticala je na kasniju upotrebu u književnosti fantastike. Bogi[28] ili bogy/bogie je izraz za duha, a pojavljuje se u delu Hallowe'en škotskog pesnika Džona Mejna iz 1780.[29][30]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Hole 1950, str. 150–163
  2. ^ a b Cohen 1984, str. 8 harvnb greška: više ciljeva (2×): CITEREFCohen1984 (help)
  3. ^ Kirby, R.S. (1804). „The Hammersmith Ghosts”. Kirby's Wonderful and Scientific Museum. str. 65—79. 
  4. ^ Hole 1950, str. 150–163
  5. ^ Lipka, Michael (30. 10. 2015). „18% of Americans say they've seen a ghost”. Pew. Pristupljeno 7. 2. 2019. 
  6. ^ a b Bunge, Mario. '. Transaction Publishers;. Bunge, Mario (1998). Philosophy of Science: From Problem to Theory. Transaction Publishers. str. 178—. ISBN 978-1-4128-2423-1. 
  7. ^ a b Regal, Brian (15. 10. 2009). Pseudoscience: A Critical Encyclopedia. ABC-CLIO. str. 75—77. ISBN 978-0-313-35508-0. 
  8. ^ Raford, Benjamin (novembar 2010). „Ghost-Hunting Mistakes: Science and Pseudoscience in Ghost Investigations”. Committee for Skeptical Inquiry. Arhivirano iz originala 28. 3. 2019. g. Pristupljeno 8. 7. 2017. 
  9. ^ Levy, Rob; Levy, Stephanie (30. 10. 2015). „Hearing ghost voices relies on pseudoscience and fallibility of human perception”. The Conversation. Pristupljeno 8. 7. 2017. 
  10. ^ Radford, Benjamin. „Are Ghosts Real?— Evidence Has Not Materialized”. Live Science. Pristupljeno 8. 7. 2017. 
  11. ^ Raetsch 2005, str. 277–282
  12. ^ „Study suggests link between long-term use of anticholinergics and dementia risk”. Alzheimer's Society. 2015-01-26. Arhivirano iz originala 2015-11-12. g. Pristupljeno 2015-02-17. 
  13. ^ A case of progressive posterior cortical atrophy (PCA) with vivid hallucination: are some ghost tales vivid hallucinations in normal people? Furuya et. al.
  14. ^ Mian, Razs (januar 2019). „Visual Hallucinations from Zolpidem Use for the Treatment of Hospital Insomnia in a Septuagenarian”. Cureus. 11 (1): e3848. PMC 6411327 Slobodan pristup. PMID 30891388. doi:10.7759/cureus.3848. 
  15. ^ Odd, The Body (30. 10. 2009). „See ghosts? There may be a medical reason”. NBC News. 
  16. ^ „ghost”. Oxford English Dictionary. Pristupljeno 27. 8. 2013. 
  17. ^ „spook”. Oxford English Dictionary. Pristupljeno 27. 8. 2013. 
  18. ^ Mencken, H. L. (1936, repr. 1980). The American Language: An Inquiry into the Development of English in the United States (4th edition). New York: Knopf, p. 108.
  19. ^ Webster's Third New International Dictionary, Merriam-Webster, spook.
  20. ^ Webster's New World College Dictionary (4th edition), Wiley, spook.
  21. ^ οὗτος. Henry George Liddell, Robert Scott, A Greek-English Lexicon.
  22. ^ umbra. Charlton T. Lewis, Charles Short, A Latin Dictionary
  23. ^ Dictionary of American Regional English, Belknap Press, 1985
  24. ^ Flora, Joseph M.; MacKethan, Lucinda Hardwick and Taylor, Todd W. (2001) The Companion to Southern Literature, Louisiana State University Press, p. 304.
  25. ^ Cohen, Daniel (1984). The encyclopedia of ghosts. Dodd, Mead. str. 137—156. ISBN 978-0-396-08308-5. 
  26. ^ „wraith”. Oxford English Dictionary. Pristupljeno 27. 8. 2013. 
  27. ^ Milner, Liz. „Tom Shippey, J.R.R. Tolkien: Author of the Century (Houghton Mifflin Company, 2001)”. greenmanreview.com. Arhivirano iz originala 2013-01-25. g. Pristupljeno 2009-01-04. 
  28. ^ bogey. Merriam-Webster (2012-08-31). Retrieved on 2013-03-21.
  29. ^ Robert Chambers The life and works of Robert Burns, Volume 1 Lippincott, Grambo & co., 1854
  30. ^ Ulster Scots – Words and Phrases:"Bogie" Arhivirano 2015-11-06 na sajtu Wayback Machine BBC Retrieved December 18, 2010

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Cohen, Daniel (1984). The encyclopedia of ghosts. Dodd, Mead. str. 8. ISBN 978-0-396-08308-5. 
  • Kirby, R.S. (1804). „The Hammersmith Ghosts”. Kirby's Wonderful and Scientific Museum. str. 65—79. 
  • Fairly, John & Welfare, Simon, Arthur C. Clarke's World of Strange Powers, Putnam: New York, 1985.
  • Felton, D., Haunted Greece and Rome: Ghost Stories From Classical Antiquity, University of Texas Press, 1999.
  • Johnston, Sarah Iles, Restless Dead: Encounters Between the Living and the Dead in Ancient Greece, University of California Press, 1999.
  • MacKenzie, Andrew, Apparitions and Ghosts, Arthur Barker, 1971.
  • Moreman, Christopher, Beyond the Threshold: Afterlife Beliefs and Experiences in World Religions, Rowman & Littlefield, 2008.
  • Finucane, R. C (1984). Appearances of the Dead: A Cultural History of Ghosts. Prometheus Books. ISBN 0879752386. .
  • Hervey, Sheila, Some Canadian Ghosts, in series, Original Canadian Pocket Book[s], Richmond Hill, Ont.: Pocket Books, 1973, SBN 671-78629-6
  • Hole, Christina, Haunted England, Batsford: London, 1950.
  • Raetsch, Ch. (2005). The encyclopedia of psychoactive plants: ethnopharmacology and its applications. US: Park Street Press. str. 277—282. 
  • Dirk Goettsche. „Zeitgeist”. Words of the World. Brady Haran (University of Nottingham). Arhivirano iz originala 06. 08. 2019. g. Pristupljeno 25. 08. 2021. 
  • Jacques Derrida. Translation by Geoffrey Bennington & Rachel Bowlby, Chicago University Press. Derrida, Jacques (1989). Of Spirit: Heidegger and the Question. University of Chicago Press. ISBN 0-226-14317-1.  and. Derrida, Jacques (1991). Of Spirit: Heidegger and the Question. University of Chicago Press. ISBN 0-226-14319-8. 
  • Berlin, Isaiah: Vico and Herder. Two Studies in the History of Ideas, London, 1976.
  • Stocking, George W. (9. 11. 1998). 'Volksgeist as Method and Ethic: Essays on Boasian Ethnography and the German Anthropological Tradition. University of Wisconsin Press. ISBN 0-299-14554-9. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Дух_(приказа)&oldid=27996830”