Evelina Haverfild

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Evelina Haverfild
Prečasna Evelina Haverfild, portret
Puno imePrečasna Evelina Haverfild
Datum rođenja(1867-08-09)9. avgust 1867.
Mesto rođenjaInverloh, Ujedinjeno Kraljevstvo
Datum smrti21. mart 1920.(1920-03-21) (52 god.)
Mesto smrtiBajina Bašta, Kraljevstvo SHS
SupružnikHenry Wykeham Brooke Tunstall Haverfield, John Henry Balguy
RoditeljiWilliam Scarlett, 3rd Baron Abinger
Helen Magruder
Grob Eveline Haverfild u porti crkve Svetog proroka Ilije u Bajinoj Bašti

Evelina Haverfild (engl. Evelina Haverfield; Inverloh, 9. avgust 1867 – Bajina Bašta, 21. mart 1920) bila je britanska sifražetkinja i humanitarna radnica.[1] Početkom 20. veka bila je uključena u rad Socijalno-političke unije žena, militantne organizacije Emelin Pankherst, koja se zalagala za žensko pravo glasa. Tokom Prvog svetskog rata je radila kao dobrovoljna medicinska sestra u Srbiji. Posle rata vratila se u Srbiju da podigne Dom za ratnu siročad u Bajinoj Bašti.[2]

Detinjstvo i mladost[uredi | uredi izvor]

Evelina Haverfild rođena je kao Prečasna Evelina Skarlet u gradiću Inverloh u Škotskoj 9. avgusta 1867. godine.[3][4] Bila treće od šestoro dece Vilijama Frederika Skarleta, trećeg barona Abingera i njegove supruge Helen Magruder, čiji je otac bio komandant u Američkoj ratnoj mornarici.[4][5][6] Detinjstvo provodi živeći na relaciji Inverloh-London.[7] Godine 1880. odlazi na školovanje u Diseldorf.[4] Sa 19 godina, 10. februara 1887. godine, udala se za 20 godina starijeg Henrija Haverfilda, majora Kraljevske artiljerije i par se seli u Dorset.[4][7] Imali su sina: Džona Kembela Haverfilda (rođenog 1887. godine koji je poginuo u ratu 1915) i Bruka Tanstala Haverfilda (rođenog 1889).[8] Henri Haverfild umro je osam godina kasnije.[4][7]

Evelina Haverfild uživala je u životu kakav nije bio uobičajen za žene toga doba (na primer, uživala je u biciklizmu, a svoj bicikl zvala je „Pegaz”).[7] Biciklizam je bila jedna od omiljenih aktivnosti sifražetkinja jer je, osim svežeg vazduha, pružao i osećaj slobode.

Evelina se 19. jula 1899. godine drugi put udala, za majora Kraljevske artiljerije Džona Henrija Belgjua.[4][9] Tokom Drugog burskog rata boravi dve godine u Južnoj Africi, kao asistent mužu koji je tamo bio stacioniran. Volela je da bude u ratnoj zoni i čak je učestvovala u vežbama gađanja.[7][4]

Borba za ženska prava[uredi | uredi izvor]

Evelina Haverfild pokazuje interesovanje za politiku i pridružuje se umerenim udruženjima sifražetkinja i pridružuje se Šerbornskom ogranku Nacionalnog saveza ženskih sifražetskih udruženja (National Union of Women's Suffrage Societies).[7][4] Godine 1908. učestvuje na mitingu u dvorani Rojal Albert hol (Royal Albert Hall) i pridružuje se militantnoj organizaciji Socijalno-politička unija žena (Women's Social and Political Union - WSPU).[4] Kao članica ove organizacije učestvovala u brojnim protestima i bila uhapšen nekoliko puta zbog ometanja i napada na policiju.[7]

Prvi svetski rat[uredi | uredi izvor]

Kada je 1914. godine izbio Prvi svetski rat Evelina Haverfild osniva Ženski korpus hitne pomoći (Women's Emergency Corps). Naredne godine dobrovoljno se prijavljuje u Bolnicu škotskih žena, i pridružuje se Elsi Inglis u Srbiji.[4][7] Početkom 1916. godine, zbog nemačke invazije, bile su primorani da napuste Srbiju.[4] Evelina se vratila u Englesku, gde je izveštavala tamošnju javnost o situaciji u Srbiji. U avgustu 1916. godine, na poziv Elsi Inglis, ona odlazi u Dobrudžu.[7] Sa Florom Sands osniva Fond Prečasne Eveline Haverfild i Majora Flore Sands za pomoć srpskim vojnicima i zarobljenicima (Hon. Evelina Haverfield's and Sert-Major Flora Sandes's Fund for Promoting Comforts for Serbian Soldiers and Prisoners).[6]

Posle rata[uredi | uredi izvor]

Po završetku rata Evelina usmerava svoju pažnju prema srpskoj ratnoj siročadi.[7] Godine 1919. vraća se u Srbiju, gde osniva Dom za nezbrinutu decu u Bajinoj Bašti.[10]

Umrla 21. marta 1920. godine od upale pluća. Sahranjena je u porti crkve Svetog proroka Ilije u Bajinoj Bašti, kao jedino nesvešteno lice kome je ova crkva pružila tu čast.[11] Na njenom nadgrobnom spomeniku piše: „Radila je za srpski narod i borila se kao ravnopravan borac, pravi jahač i najverniji prijatelj! Počivaj u miru.”[8] 

Odlikovanja[uredi | uredi izvor]

Prečasna Evelina Haverfild je odlikovana najvišim srpskim odlikovanjima: Ordenom Svetog Save (IV i V reda) i Ordenom Belog orla sa mačevima, koji joj je dodeljen posthumno. Time je srpski narod izrazio svoju zahvalnost ovoj hrabroj ženi, za sve što je učinila za srpski narod u vreme najvećih stradanja u Prvom svetskom ratu.[11]

Podsećanja[uredi | uredi izvor]

Evelina Haverfild na poštanskoj markici koja je objavljena 2015. u seriji "Britanske heroine Prvog svetskog rata u Srbiji"

U spomen Plemenitoj Evelini Haverfild u Bajinoj Bašti je 1930. godine otvorena „Dom-Bolnica Eveline Haverfild”. Kasnije je u crkvenoj zgradi otvoren „Dom Eveline Haverfild”, čime je ispunjen Evelinin amanet da za sve usamljene, napuštene i gladne postoji jedno toplo sklonište pod istim krovom. Danas se jedna ulica u Bajinoj Bašti zove po ovoj hrabroj ženi (lokacija ulice Eveline Haverfild) a Dom zdravlja nosi ime Dom zdravlja „Evelina Haverfild” Bajina Bašta.

Britankama, koje su u Prvom svetskom ratu pomagale srpskom narodu i vojsci odata je počast u vidu poštanskih markica. U pitanju su Škotlanđanke i na markicama se nalaze likovi Flore Sends (jedina žena oficir srpske vojske iz Velike Britanije), dr Ketrin Stjuart Makfejl (pripadnica bolnice škotskih žena), Elsi Ingliš (prva žena odlikovana ordenom belog orla), psihijatar dr Izabel Galovej Haton, Evelina Haverfild (aktivistkinja za prava žena) i lekarka dr Elizabet Ros. Izdavanje markica je deo šire kampanje koju je sprovela ambasada Velike Britanije u Srbiji, a kojom je odata počast za više od 600 žena koje su pomogle Srbiji u Prvom svetskom ratu.[12]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Burke, Bernard; Pirie-Gordon, Charles Harry Clinton (1937). Genealogical and heraldic history of the landed gentry: founded by the late Sir Bernard Burke. Band 1 (15. Auflage izd.). Shaw. str. 90. 
  2. ^ "Women's Reserve Ambulance – World War One".
  3. ^ "SR Birth Search Return for Scarlett 1865 – 1869".
  4. ^ a b v g d đ e ž z i j Crawford, Elizabeth (September 2004).
  5. ^ "Lt.-Gen.
  6. ^ a b Crawford 2001
  7. ^ a b v g d đ e ž z i Gaddes, Boyce (22 August 2009).
  8. ^ a b „Priča o Evelini H.”. Bajina Bašta. Arhivirano iz originala 02. 10. 2016. g. Pristupljeno 17. 9. 2016. 
  9. ^ "Lot 422, 13 September 2012".
  10. ^ "A Great Loss".
  11. ^ a b Filipović, Popović. „Škotska baronesa Evelina Haverfield, nosilac srpskog Ordena Belog orla”. Mali Nemo. Izdavačka kuća Mali Nemo (2012). Arhivirano iz originala 18. 09. 2016. g. Pristupljeno 17. 9. 2016. 
  12. ^ A., P. (12. 12. 2015). „SRBIJA PAMTI Pošta za Škotlanđanke, heroine Prvog svetskog rata!”. Dnevne novine Alo. Pristupljeno 17. 9. 2016. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Evelina Haverfild na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Евелина_Хаверфилд&oldid=27524479”