Ekatarina Vlastelinović
Ekatarina Vlastelinović | |
|---|---|
 | |
| Puno ime | Ekatarina Vlastelinović |
| Datum rođenja | 1777. |
| Mesto rođenja | Skradin, Mletačka Dalmacija, Mletačka republika |
| Datum smrti | 1847. |
| Mesto smrti | Miholjska prevlaka, Austrijsko carstvo |
Ekatarina Vlastelinović (Skradin, 1777 — Miholjska prevlaka, 1847) bila je risanska kontesa (grofica) i velika dobrotvorka Manastira Sv. Arhangela Mihaila na Miholjskoj Prevlaci, u vreme preuzimanja Boke kotorske od strane Francuza 1797, a zatim i od 1814. do 1918. u vreme austrijske okupacije. U narodnom predanju je ostala upamćena kao monahinja bez mantije.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Ekatarina Vlastelinović rođena je kao Ekatarina Sundečić u Skradinu, najvjerovatnije 1777. godine. Bila je sestra savinskog arhimandrita Spiridona Sundečića. Bila je udata za konta (grofa) Iliju Vlastelinovića iz Risna.[1]
Ktitorstvo[uredi | uredi izvor]
Ekatarina je ostala udovica u 25. godini života, kada se zavetovala da se više neće udavati. Posle muževljeve smrti odlučila je da svu svoju imovinu uloži u obnovu i spasavanje tada već srušenog Manastira svetog Arhangela Mihaila na ostrvu Miholjska Prevlaka pored Tivta. Godine 1827. ona je uspela da, za 400 zlatnika, otkupi trećinu ostrva od porodice Druško iz Kotora, u nameri da obnovi srušeni manastir.[1] Ekaterina nije imala dovoljno sredstava da obnovi manastir, ali je obnovila deo drevnog pirga za svoj boravak, kao i susednu kuću za kmeta. Umesto divljeg rastnja zasadila masline i voćke i uredila staze i obalni pristup.[2] Na temelju srušenog Manastira podigla je svoju zadužbinu, crkvu Svete Trojice. Iako nikada nije nosila mantiju, postala je monahinja. Crkva je završena 1833. godine, a za gradnju je korišten kamen srušenog manastira. Domaćinski je održavala i unapređivala manastirsku imovinu. Pred kraj života, 26. avgusta 1846. godine,[3] za naslednika polovine svoje imovine testamentom je odredila vladiku Petra II Petrovića Njegoša. Sa njim je, kao i sa svetim Petrom Cetinjskim često bila u kontaktu.[4] Deo imovine prepisala je crkvi Svete Trojice.[5]
Manastira Svetog arhangela Mihaila na Miholjskoj Prevlaci[uredi | uredi izvor]
Manastir Svetog arhangela Mihaila nastao je na temeljima starog benediktinskog samostana. Porušen je u 15. veku, posle napada Mlečana. Mlečani su, preko izvesnog ribar Marina Druška iz Kotora, otrovali 72 monaha ovog manastira. Do trovanja je došlo kada je Druško, iz koristoljublja, ubacio u jelo arsen. Manastirski red za stolom nalagao je da svi prisutni jedu postavljenu hranu, a prvi simptomi trovanja kod sveštenomonaha nastupili su oko sat vremena posle uzimanja hrane. Otrovane monahe pripadnici Mlečani su usmrtili, nanoseći im povrede oštrim predmetima i to uglavnom u predelu glave, što je i sada vidljivo na mnogim lobanjama. Druška je i sam stradao u ovom napadu. Posle ovog incidenta objavljeno je da se u manastiru pojavila kuga, pa je razrušen bombardovanjem iz topova sa brodova. Posmrtni ostaci monaha i dalje počivaju na ostrvu. O ovom događaju je detaljno pisao i Stefan Mitrov Ljubiša. O pomoru monaha na Prevlaci dugo se ćutalo. Trovanje monaha dobilo je zvaničnu potvrdu toksikološkim analizama rađenim na VMA 1997. godine.[6]
Smrt[uredi | uredi izvor]
Dela kontese Ekaterine nekima se nisu sviđale, pa je trpela mnoga ometanja, podmetanja i pakosti. U razbojničkom napadu na ostrvo 1845. godine nemilosrdno je pretučena, tako da je posledice osećala do kraja života. Dve godine kasnije, 1847. umrla je pod sumnjivim okolnostima. Pronađena je mrtva i po naređenju zvaničnih vlasti sahranjena u roku od 24 sata.[1] Paroh prevlački je u Matici umrlih zabeležio da je Ekaterinu sahranio „na 22 ure” i to bez pogrebne pratnje. Prilikom ekshumacije njenih zemnih ostataka 1987. godine, u predelu stomaka pronađeno je olovno zrno.[5]
Kontesa je za života izrazila želju da bude sahranjena uz južnu stranu oltara svoje zadužbine. Na tom mestu se i danas nalazi nadgrobna ploča na kojoj se može pročitati natpis: „Ovdje počiva kontesa Ekaterina Vlastelinović, pokoj njenom pepelu”.[5]
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v g „VLASTELINOVIĆ EKATARINA”. Muzej žena Crne Gore. Pristupljeno 1. 11. 2019.
- ^ „Poluostrvo Miholjska Prevlaka ili ostrvo Cvijeća”. Your Way to Montenegro. Your Way Decisions. Arhivirano iz originala 01. 11. 2019. g. Pristupljeno 1. 11. 2019.
- ^ Ćetković, Jelena. „Čija je Miholjska prevlaka?”. Antena M. Pristupljeno 1. 11. 2019.
- ^ „Ostrvo Cvijeća”. Montenegro tourist service. Pristupljeno 1. 11. 2019.
- ^ a b v „Ekatarina Vlastelinović”. Miholjska Prevlaka. Mitropolija crnogorsko primorska, Manastir Svetog arhanđela Mihaila. Arhivirano iz originala 02. 11. 2019. g. Pristupljeno 1. 11. 2019.
- ^ „Na mestu gde su otrovana 72 monaha, gradiće se velelepni hram!”. Vidovdan. 8. 12. 2017. Pristupljeno 1. 11. 2019.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Kostić, Vasko (2012). Mučeništva kontese Ekaterine Vlastelinović (2. popravljeno izd.).COBISS.SR 195171852
- Kostić, Vasko (2011). Miholjski zbor.COBISS.SR 195179532
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- „Ostrva Boke Kotorske – sedam bisera Jadrana”. PutujSigurno. Pristupljeno 1. 11. 2019.
- Malbaša, Predrag. „Druga strana Grblja - Prevlaka”. grbalj.org. Arhivirano iz originala 30. 09. 2019. g. Pristupljeno 1. 11. 2019.
