Манастир Савина
 | |
| Основни подаци | |
|---|---|
| Јурисдикција | СПЦ |
| Оснивање | 11. вијек |
| Оснивач | Јован Владимир |
| Место | Херцег Нови |
| Држава |  Црна Гора |
Манастир Савина се налази поред Херцег Новог, и направљен је у бујној медитеранској вегетацији на једном од најлепших делова северне црногорске обале. Манастир се састоји од три цркве: Мали храм Успења пресвете Богородице, Велики храм Успења пресвете Богородице и Храм Светог Саве по коме је и манастир добио име.[1]
Историја[уреди]
Мали храм Успенија Пресвете Богородице је веома мали, само десет метара дугачак и шест метара широк. Највероватније потиче из 1030. године, мада је најстарији запис у коме се манастир спомиње и из 1648. године. Његова обнова започета је крајем 17. вeка, доласком избеглих монаха из манастира Тврдош (Херцеговина), а завршена је 1831. године. У манастиру се налази велики број реликвија које потичу из доба Немањића (мошти Јелене Немањић Шубић, крст Светог Саве), укључујући и оне пренете из манастира Тврдош. Храм Светог Саве налази се ван манастирског комплекса. Велики храм Успења Пресвете Богородице саграђен је између 1777. и 1799. године, а градио га је мајстор Никола Форетић са острва Корчуле.[2]
Године 1797. манастирска црква је украшена и споља ограђена. Мештанин, апотекар Србин католик Никола Андровић је 1858. године о свом трошку часовник на црквеном торњу оправио.[3] У манастиру је 1838. године живео епископски Провикар за Боку Которску, игуман Макарије Грушић.[4] Манастир је октобра 1937. био жртва провалне крађе, процењене материјалне штете од милион и по динара.[5]
Игуман овог манастира до 2005. био је Јустин Тасић.
Галерија[уреди]
Манастир Савина
Манастир Савина
Манастир Савина
Иконостас у великој цркви
Иконостас у великој цркви, царске двери
Иконостас у великој цркви, Неверовање Томино
Хорска галерија у великој цркви
Зидно сликарство у малој цркви
Зидно сликарство у малој цркви: св. Ђорђе
Зидно сликарство у малој цркви: Силазак Светог Духа на апостоле и сцене из циклуса Христових страдања
Зидно сликарство у малој цркви: Свети Сава, св. Симеон Мироточиви и св. Јован Криститељ
Референце[уреди]
- ^ [1]
- ^ Манастир у пројекту Растко
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
- ^ "Србскиј народниј лист", Будим 1839. године
- ^ Крађа у манастиру Савини. Политика, 18. окт. 1937, стр. 7. digitalna.nb.rs
Спољашње везе[уреди]
 |
Манастир Савина на Викимедијиној остави. |
- Манастир у пројекту Растко
- Археолошко ископавање цркве Св. Саве на Савини (2002)
- Никанор, настојатељ манастира Савине („Православље“, бр. 930, 15. децембар 2005)
- Горан Комар: Савински архимандрит Леонтије Аврамовић, Зборник Матице српске за историју, број 75-76, 2007. године
- Ђорђе П. Бубало: Средњовековне повеље у архиву манастира Савине, Историјски часопис, број 49, 2002. године
- [2]
- [3]
- Манастир Савина у 18. веку, докторска дисертација (2015)
