Манастир Савина

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Манастир Савина
Savina Montenegro-01.JPG
Основни подаци
ЈурисдикцијаСПЦ
Оснивање11. вијек
ОснивачЈован Владимир
МестоХерцег Нови
Држава Црна Гора

Манастир Савина се налази поред Херцег Новог, и направљен је у бујној медитеранској вегетацији на једном од најлепших делова северне црногорске обале. Манастир се састоји од три цркве: Мали храм Успења пресвете Богородице, Велики храм Успења пресвете Богородице и Храм Светог Саве по коме је и манастир добио име.[1]

Старешине манастира били су: Јустин Тасић (1992—2005), Варнава Гвозденовић (2005—2018), Макарије Имамовић (2018—данас).

Историја[уреди | уреди извор]

Мали храм Успенија Пресвете Богородице је веома мали, само десет метара дугачак и шест метара широк. Највероватније потиче из 1030. године, мада је најстарији запис у коме се манастир спомиње и из 1648. године. Његова обнова започета је крајем 17. вeка, доласком избеглих монаха из манастира Тврдош (Херцеговина), а завршена је 1831. године. У манастиру се налази велики број реликвија које потичу из доба Немањића (мошти Јелене Немањић Шубић, крст Светог Саве), укључујући и оне пренете из манастира Тврдош. Храм Светог Саве налази се ван манастирског комплекса. Велики храм Успења Пресвете Богородице саграђен је између 1777. и 1799. године, а градио га је мајстор Никола Форетић са острва Корчуле.[2]

Иконостас Велике цркве урадио је познати сликар Симеон Лазовић у периоду 1795-1797, у стилу барока. Његова икона Богородичног покрова (који је био честа тема сликарства српског барока) сматра се уметнички вредном а иконографски тип за редак у српском бароку.[3]

Године 1797. манастирска црква је украшена и споља ограђена. Мештанин, апотекар Србин католик Никола Андровић је 1858. године о свом трошку часовник на црквеном торњу оправио.[4] У манастиру је 1838. године живео епископски Провикар за Боку Которску, игуман Макарије Грушић.[5] Манастир је октобра 1937. био жртва провалне крађе, процењене материјалне штете од милион и по динара.[6][7]

Лазар Томановић је у свом путописном тексту о Боки написао да је нови храм манастира Савине грађен од корчуланског камена, а да су прилози скупљани у српској Војводини и Русији.[8] У малој, стaрој цркви се чува(ла?) икона Богородице коју је народ прогласио чудотворном, од кад су Млечани послали галију да разори манастир, а гром је уништио галију, која је била испод манастира.[9] Око црквице Светог Саве изнад манастира су сахрањени Руси изгинули у рату против Француза у Боки, почетком 19. века.[10]

Галерија[уреди | уреди извор]

  • Манастир Савина

  • Манастир Савина

  • Манастир Савина

  • Иконостас у великој цркви

  • Иконостас у великој цркви, царске двери

  • Иконостас у великој цркви, Неверовање Томино

  • Хорска галерија у великој цркви

  • Зидно сликарство у малој цркви

  • Зидно сликарство у малој цркви: св. Ђорђе

  • Зидно сликарство у малој цркви: Силазак Светог Духа на апостоле и сцене из циклуса Христових страдања

  • Зидно сликарство у малој цркви: Свети Сава, св. Симеон Мироточиви и св. Јован Криститељ

  • Фотографија манастира Савина из календара Вардар за 1910. годину.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ [1]
  2. ^ Манастир у пројекту Растко
  3. ^ Матић, Марина Љ. (2017). „Икона Богородичиног покрова из манастира Савина”. Зборник Матице српске за ликовне уметности. 45. 
  4. ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
  5. ^ "Србскиј народниј лист", Будим 1839. године
  6. ^ Крађа у манастиру Савини. Политика, 18. окт. 1937, стр. 7. digitalna.nb.rs
  7. ^ Лопов који је покрао манастир Савину осуђен на шест година робије. "Време", 19. авг. 1938
  8. ^ Томановић 2007, стр. 39.
  9. ^ Томановић 2007, стр. 40.
  10. ^ Томановић 2007, стр. 41.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Манастир_Савина&oldid=23432868”