Манастир Савина
| Манастир Савина | |
|---|---|
 | |
| Основни подаци | |
| Јурисдикција | СПЦ |
| Епархија | Митрополија црногорско-приморска |
| Оснивање | 11. вијек |
| Оснивач | Јован Владимир |
| Управник | игуман Макарије Имамовић |
| Место | Херцег Нови |
| Држава |  Црна Гора |
Манастир Савина се налази поред Херцег Новог, и направљен је у бујној медитеранској вегетацији на једном од најлепших делова северне црногорске обале. Манастир се састоји од три цркве: Мали храм Успења пресвете Богородице, Велики храм Успења пресвете Богородице и Храм Светог Саве по коме је и манастир добио име.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Мали храм Успенија Пресвете Богородице је веома мали, само десет метара дугачак и шест метара широк. Највероватније потиче из 1030. године, мада је најстарији запис у коме се манастир спомиње и из 1648. године. Његова обнова започета је крајем 17. вeка, доласком избеглих монаха из манастира Тврдош (Херцеговина), а завршена је 1831. године. У манастиру се налази велики број реликвија које потичу из доба Немањића (мошти Јелене Немањић Шубић, крст Светог Саве), укључујући и оне пренете из манастира Тврдош. Храм Светог Саве налази се ван манастирског комплекса. Велики храм Успења Пресвете Богородице саграђен је између 1777. и 1799. године, а градио га је мајстор Никола Форетић са острва Корчуле.[2]
Иконостас Велике цркве урадио је познати сликар Симеон Лазовић у периоду 1795-1797, у стилу барока. Његова икона Богородичног покрова (који је био честа тема сликарства српског барока) сматра се уметнички вредном а иконографски тип за редак у српском бароку.[3]
Године 1797. манастирска црква је украшена и споља ограђена. Мештанин, апотекар Србин католик Никола Андровић је 1858. године о свом трошку часовник на црквеном торњу оправио.[4]
У манастиру је 1838. године живео епископски Провикар за Боку Которску, игуман Макарије Грушић.[5]
Манастир је октобра 1937. био жртва провалне крађе, процењене материјалне штете од милион и по динара.[6][7]
Лазар Томановић је у свом путописном тексту о Боки написао да је нови храм манастира Савине грађен од корчуланског камена, а да су прилози скупљани у српској Војводини и Русији.[8] У малој, стaрој цркви се чува(ла?) икона Богородице коју је народ прогласио чудотворном, од кад су Млечани послали галију да разори манастир, а гром је уништио галију, која је била испод манастира.[9] Око црквице Светог Саве изнад манастира су сахрањени Руси изгинули у рату против Француза у Боки, почетком 19. века.[10]
Старешине манастира[уреди | уреди извор]
| Портрет | Име и презиме | Време службе |
|---|---|---|
|
игуман Јустин (Тасић) | 1992—2005 |
| игуман Варнава (Гвозденовић) | 2005—2018 | |
| игуман Макарије (Имамовић) | 2018— |
Галерија[уреди | уреди извор]
Манастир Савина
Манастир Савина
Манастир Савина
Иконостас у великој цркви
Иконостас у великој цркви, царске двери
Иконостас у великој цркви, Неверовање Томино
Хорска галерија у великој цркви
Зидно сликарство у малој цркви
Зидно сликарство у малој цркви: св. Ђорђе
Зидно сликарство у малој цркви: Силазак Светог Духа на апостоле и сцене из циклуса Христових страдања
Зидно сликарство у малој цркви: Свети Сава, св. Симеон Мироточиви и св. Јован Криститељ
Фотографија манастира Савина из календара Вардар за 1910. годину.
Поглед на Савину са Луштице, код цркве Преподобног Харитона
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ [1]
- ^ Манастир у пројекту Растко
- ^ Матић, Марина Љ. (2017). „Икона Богородичиног покрова из манастира Савина”. Зборник Матице српске за ликовне уметности. 45.
- ^ "Србски дневник", Нови Сад 1858. године
- ^ "Србскиј народниј лист", Будим 1839. године
- ^ Крађа у манастиру Савини. Политика, 18. окт. 1937, стр. 7. digitalna.nb.rs
- ^ Лопов који је покрао манастир Савину осуђен на шест година робије. "Време", 19. авг. 1938
- ^ Томановић 2007, стр. 39.
- ^ Томановић 2007, стр. 40.
- ^ Томановић 2007, стр. 41.
Литература[уреди | уреди извор]
- Бубало, Ђорђе (2002). „Средњовековне повеље у архиву манастира Савине” (PDF). Историјски часопис. 49: 93—122.
- Бубало, Ђорђе (2003). „Из преписке епископа бококоторског Герасима Петрановића (о рукописима и документима манастира Савине)”. Драчевица. 1 (1): 25—37.
- Томановић, Лазар (2007). Путописна проза. Градска библиотека и читаоница Херцег Нови.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Манастир у пројекту Растко
- Археолошко ископавање цркве Св. Саве на Савини (2002)
- Никанор, настојатељ манастира Савине („Православље“, бр. 930, 15. децембар 2005)
- Горан Комар: Савински архимандрит Леонтије Аврамовић, Зборник Матице српске за историју, број 75-76, 2007. године
- Ђорђе П. Бубало: Средњовековне повеље у архиву манастира Савине, Историјски часопис, број 49, 2002. године
- [2]
- [3]
- Манастир Савина у 18. веку, докторска дисертација (2015)