Манастир Савина

Манастир Савина
Основни подаци
Јурисдикција	СПЦ
Оснивање	11. вијек
Оснивач	Јован Владимир
Место	Херцег Нови
Држава	Црна Гора

Манастир Савина

Манастир Савина се налази поред Херцег Новог, и направљен је у бујној медитеранској вегетацији на једном од најлепших делова северне црногорске обале. Манастир се састоји од три цркве: Мали храм Успења пресвете Богородице, Велики храм Успења пресвете Богородице и Храм Светог Саве по коме је и манастир добио име.^[1]

Мали храм Успенија Пресвете Богородице је веома мали, само десет метара дугачак и шест метара широк. Највероватније потиче из 1030. године, мада је најстарији запис у коме се манастир спомиње и из 1648. године. Његова обнова започета је крајем 17. вeка, доласком избеглих монаха из манастира Тврдош (Херцеговина), а завршена је 1831. године.

У манастиру се налази велики број реликвија које потичу из доба Немањића (мошти Јелене Немањић Шубић, крст Светог Саве), укључујући и оне пренете из манастира Тврдош.

Храм Светог Саве налази се ван манастирског комплекса. Велики храм Успења Пресвете Богородице саграђен је између 1777. и 1799. године, а градио га је мајстор Никола Форетић са острва Корчуле.^[2]

Године 1797. манастирска црква је украшена и споља ограђена. Мештанин, апотекар Србин католик Никола Андровић је 1858. године о свом трошку часовник на црквеном торњу оправио.^[3]

У манастиру је 1838. године живео епископски Провикар за Боку Которску, игуман Макарије Грушић.^[4]

Галерија[уреди]

Манастир Савина
Манастир Савина
Манастир Савина
Иконостас у великој цркви
Иконостас у великој цркви, царске двери
Иконостас у великој цркви, Неверовање Томино
Хорска галерија у великој цркви
Зидно сликарство у малој цркви
Зидно сликарство у малој цркви: св. Ђорђе
Зидно сликарство у малој цркви: Силазак Светог Духа на апостоле и сцене из циклуса Христових страдања
Зидно сликарство у малој цркви: Свети Сава, св. Симеон Мироточиви и св. Јован Криститељ