Pređi na sadržaj

Ekonomska diplomatija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Ekonomska diplomatija je oblik diplomatije koji koristi čitav spektar ekonomskih alata jedne države da bi ostvario svoje nacionalne interese.[1] Opseg ekonomske diplomatije može obuhvatiti sve međunarodne ekonomske aktivnosti jedne države, uključujući, ali ne ograničavajući se na, političke odluke osmišljene da utiču na izvoz, uvoz, investicije, pozajmice, pomoć, sporazume o slobodnoj trgovini i drugo.[2]

Ekonomska diplomatija se bavi pitanjima ekonomske politike, npr. radom delegacija u organizacijama koje postavljaju standarde kao što je Svetska trgovinska organizacija (STO). Ekonomske diplomate takođe prate i izveštavaju o ekonomskoj politici u stranim zemljama i daju savete matičnoj vladi kako da na najbolji način utiču na njih. Ekonomska diplomatija koristi ekonomske resurse, bilo kao nagrade ili sankcije, u ostvarivanju određenog spoljnopolitičkog cilja. Ovo se ponekad naziva „ekonomska državnost“.[3]

Istorijska pozadoma i definicije[uredi | uredi izvor]

Ekonomska diplomatija se tradicionalno definiše kao donošenje odluka, kreiranje politike i zagovaranje poslovnih interesa države pošiljaoca. Ekonomska diplomatija zahteva primenu tehničke ekspertize koja analizira efekte ekonomske situacije zemlje (države prijema) na njenu političku klimu i na ekonomske interese države pošiljaoca. Država pošiljaoca i država prijema, strani poslovni lideri, kao i donosioci odluka u vladi, rade zajedno na nekim od najsavremenijih pitanja u spoljnoj politici, kao što su tehnologija, životna sredina i HIV/AIDS, kao i na tradicionalnije oblasti trgovine i finansija. Svestranost, fleksibilnost, zdravo rasuđivanje i jake poslovne veštine su sve potrebne u sprovođenju ekonomske diplomatije.

Tri elementa[uredi | uredi izvor]

1. Komercijalna diplomatija i nevladine organizacije: Korišćenje političkog uticaja i odnosa za promovisanje i/ili uticaj na međunarodnu trgovinu i investicije, za poboljšanje funkcionisanja tržišta i/ili za rešavanje tržišnih nedostataka i za smanjenje troškova i rizika prekograničnih transakcija (uključujući imovinska prava).

2. Strukturne politike i bilateralni trgovinski i investicioni sporazumi: Korišćenje ekonomskih sredstava i odnosa za povećanje cene sukoba i jačanje obostrane koristi saradnje i politički stabilnih odnosa, odnosno za povećanje ekonomske sigurnosti.

3. Međunarodne organizacije: Načini konsolidacije prave političke klime i međunarodnog političkog ekonomskog okruženja za olakšavanje i uspostavljanje ovih ciljeva.[4]

Strategije[uredi | uredi izvor]

Brazil[uredi | uredi izvor]

Brazil je uložio zajednički napor da se uključi u ekonomsku diplomatiju sa svetom u razvoju. Brazil je postavio za prioritet da bude lider u razmeni tehnološkog znanja u oblastima kao što su obrazovanje i sve važniji poljoprivredni sektor.[5]

Jedan primer brazilske strategije ekonomske diplomatije je Brazilska agencija za saradnju (ABC), koja je povezana sa brazilskim Ministarstvom spoljnih poslova. ABC ima mandat da pregovara, koordinira, implementira i prati projekte i programe tehničke saradnje sa zemljama, prvenstveno u zemljama u razvoju, sa kojima Brazil ima sporazume.

ABC je primarni primer kako Brazil koristi ekonomsku diplomatiju da se uklopi u svoju veću nacionalnu strategiju obezbeđivanja liderstva u svetu u razvoju.

Kina[uredi | uredi izvor]

Ekonomska diplomatija je centralni aspekt kineske spoljne politike . Tokom izuzetnog ekonomskog uspona Kine, koristila je ekonomsku diplomatiju prvenstveno kroz trgovinu i upotrebu šargarepe kao sredstva za akumulaciju ili privlačenje meke moći. Ovo je bio deo šire strategije koju su formulisali istraživački centri u NR Kini tokom 1990-ih pod nazivom novi bezbednosni koncept. Na Zapadu se to naziva periodom „mirnog uspona Kine“.[6]

Nedavno je Kina promenila svoju stratešku doktrinu i počela da koristi ekonomsku diplomatiju kao sredstvo prinude. Posle 10-ak godina politike zasnovane prvenstveno na ekonomskim šargarepama, Kina je počela da pokazuje spremnost da koristi ekonomsku diplomatiju za sredstva prinude.[7] Ovo je dokazano u incidentu u septembru 2010. godine koji je blokirao isporuke retkih zemnih minerala u Japan. Još jedan incident dogodio se 2012. na Filipinima, gde je Kina poslala topovnjaču da sprovede trgovinska ograničenja. Spremnost Kine da koristi dovođenje ratnih brodova tokom trgovinskih sporova podseća na raniju eru američke topovnjačke diplomatije.[8] Nedavna istorija pokazuje da će se, kako Kina bude sve više samopouzdana, postepeno udaljavati od politike ekonomske diplomatije šargarepe, ka politici štapova.

Kazahstan[uredi | uredi izvor]

Kazahstan je formalno identifikovao ekonomsku diplomatiju kao ključnu funkciju spoljne politike zemlje u cilju postizanja produktivnih ekonomskih i trgovinskih odnosa na bilateralnom i multilateralnom nivou.[9] Ministarstvo trgovine i integracije Kazahstana, ili MTI, stvoreno je da nadgleda ekonomsku diplomatiju zemlje.[10] MTI i Ministarstvo spoljnih poslova su ključni subjekti odgovorni za sprovođenje ekonomske diplomatije i promovisanje ekonomskih ciljeva Kazahstana u inostranstvu.[10]

Kazahstan je bio domaćin razvojne razmene jug-jug o ekonomskoj diverzifikaciji i industrijalizaciji u Africi sa 43 afričke vlade.[11]

Amerika[uredi | uredi izvor]

Sjedinjene Države imaju dugu istoriju ekonomske diplomatije koja datira još od dolarske diplomatije Vilijama Hauarda Tafta. Sjedinjene Države su takođe bile centralne za možda najvažniji događaj ekonomske diplomatije, konferenciju u Breton Vudsu na kojoj su osnovani Međunarodni monetarni fond i Međunarodna banka za obnovu i razvoj . Sjedinjene Države su bile uključene u jedan od značajnijih čina ekonomske diplomatije u istoriji sa Maršalovim planom.

Iako je oduvek igrala važnu ulogu, ekonomska diplomatija je dobila sve veći značaj tokom prvog mandata predsednika Baraka Obame pod vođstvom državnog sekretara Hilari Klinton. Tokom velikog političkog govora kao državna sekretarka, Klintonova je izjavila da je ekonomsko upravljanje državom u srcu (američke) spoljnopolitičke agende.[12] Ona je smatrala da su ekonomski razvoj i demokratski razvoj neraskidivo povezani.

Indija[uredi | uredi izvor]

Indija se bavila ekonomskom diplomatijom prvenstveno kroz korišćenje trgovine i pomoći. Na primer, da bi izgradila jači, stabilniji odnos sa Bangladešom, Indija mu je odobrila 800 miliona dolara povoljnog zajma i obezbedila pomoć od 200 miliona dolara.[13]

Indija je osnovala razvojno krilo u svojoj vladi u januaru 2012. Administracija razvojnih partnera (DPA) je primarni način na koji Indija koristi ekonomsku diplomatiju, u ovom slučaju razvojnu pomoć, kao način diplomatskog angažovanja. DPA gradi 50.000 stambenih jedinica u Šri Lanki, veliki dalekovod u Puli Kumriju, Avganistan, i proširuje projekte kreditnih linija širom sveta, posebno u Africi.

Ekonomska diplomatija i DPA su veoma važni za indijsku spoljnu politiku. Kako je bivši indijski ministar spoljnih poslova Lalit Mansing izjavio: „Činjenica da se odeljenje DPA nalazi u ministarstvu spoljnih poslova pokazuje da je u skladu sa našim spoljnopolitičkim ciljevima transformacije Indije u globalnog igrača.“[14]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Economic Diplomacy: A Review.Strategy & Macroeconomic Policy eJournal. Social Science Research Network (SSRN). Accessed 7 February 2021.
  2. ^ Moons, Selwyn and Van Bergeijk, Peter A. G., Economic Diplomacy and Economic Security, New Frontiers for Economic Diplomacy, pp. 37-54, Carla Guapo Costa, ed., Instituto Superior de Ciéncias Sociais e Politicas, 2009. https://ssrn.com/abstract=1436584
  3. ^ R. Saner, L. Yiu, International Economic Diplomacy: Mutations in Post-modern Times, Discussion Papers in Diplomacy, Netherlands Institute of International Relations “Clingendael”, s.10. https://web.archive.org/web/20060518052150/http://www.transcend.org/t_database/pdfarticles/318.pdf
  4. ^ Van Bergeij, Peter A. G., "Economic Diplomacy and the Geography of International Trade", Edward Elgar Publishing, North Hampton, 2009.
  5. ^ Juma, Calestous, "Africa and Brazil at the Dawn of New Economic Diplomacy", The Belfer Center for Science and International Affairs, Kennedy School of Government. February 26, 2013. http://belfercenter.ksg.harvard.edu/publication/22793/africa_and_brazil_at_the_dawn_of_new_economic_diplomacy.html Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. novembar 2016)
  6. ^ Bijian, Zheng, "China's 'Peaceful Rise' to Great-Power Status", Foreign Affairs, October 2005.
  7. ^ Glaser, Bonnie, "China's coercive economic diplomacy: a new and worrying trend", Center for Strategic and International Studies, August 6, 2012. http://csis.org/publication/chinas-coercive-economic-diplomacy-new-and-worrying-trend
  8. ^ Glasser, Bonnie, "China's Coercive Economic Diplomacy: A New and Worrying Trend", Center for Strategic and International Studies, August 6, 2012. http://csis.org/publication/chinas-coercive-economic-diplomacy-new-and-worrying-trend
  9. ^ „Economic Diplomacy Is Key Part of Foreign Policy”. The Astana Times. 
  10. ^ a b „Kazakhstan's economic diplomacy: on solid footing and with clear goals in mind”. The Astana Times. 26. 11. 2019. 
  11. ^ „Kazakhstan and Africa step up South-South development exchange”. The Astana Times. 
  12. ^ "Remarks by Secretary of State Hillary Rodham Clinton". Economic Club of New York. October 14, 2011. Retrieved 4/10/2013. https://web.archive.org/web/20111105205610/http://www.state.gov/secretary/rm/2011/10/175552.htm
  13. ^ Bose, Pratim Ranjan, "Economic Diplomacy, Indian Style", The Hindu Business Line, 28 March 2013. http://www.thehindubusinessline.com/opinion/columns/economic-diplomacy-indian-style/article4558849.ece
  14. ^ Roche, Elizabeth, "India goes from aid beneficiary to donor", Ministry of External Affairs, Government of India, July 1, 2012. http://www.mea.gov.in/articles-in-indian-media.htm?dtl/19976/India+goes+from+aid+beneficiary+to+donor
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Економска_дипломатија&oldid=26876865”