Pređi na sadržaj

En Rajs

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
En Rajs
Rajs 2006. godine
Lični podaci
Puno imeHauard Alen Fransis O’Brajen
Datum rođenja(1941-10-04)4. oktobar 1941.
Mesto rođenjaNju Orleans, Luizijana, SAD
Datum smrti11. decembar 2021.(2021-12-11) (80 god.)
Mesto smrtiRančo Miraž, Kalifornija, SAD
Zvanični veb-sajt
Državni univerzitet u San Francisku, Texas Woman's University, Univerzitet Severnog Teksasa

En Rajs (engl. Anne Rice; Nju Orleans, 4. oktobar 1941Rančo Miraž, 11. decembar 2021), rođena kao Hauard Alen Fransis O’Brajen (engl. Howard Allen Frances O'Brien), bila je američka književnica gotičkih i novijih religijskih romana.

Slavu je stekla Vampirskim hronikama, koje su adaptirane za film, od kojih je najpoznatiji Intervju sa vampirom, a najčešće teme su joj ljubav, smrt, besmrtnost, egzistencijalizam i ostala ljudska stanja. Njene knjige su prodate u oko 100 miliona primeraka, što je čini jednom od najčitanijih autorki današnjice.

Biografija

[uredi | uredi izvor]

Rajs je rođena u Nju Orleansu, gde je provela i veći deo detinjstva. Kasnije će Nju Orleans postati glavno mesto radnje njenih romana.

O svom neobičnom imenu kaže: „Krsno ime mi je Hauard Alen, mojoj se majci činila zgodna ideja nazvati me Hauard, jer mi se otac tako zvao.“ En je postala prvi dan škole, kada je časna sestra pitala kako se zove. Odmah je bubnula „En“, a njena majka koja je bila s njom nije je ispravila znajući koliko je zbunjena zbog svog pravog imena.

Porodica se preselila u severni Teksas 1958, kad je En imala 16 godina. Tu je upoznala Stana Rajsa koji će joj kasnije postati muž. Započela je studije na ženskom univerzitetu u Dentonu, ali se preselila i skrasila sa Stanom u San Francisku, gde je kasnije završila San Francisko Stejt Juniversiti. Rodila je kćerku Mišel (1966), koja je sa 6 godina umrla od leukemije. Sin Kristofer, danas pisac, rođen je 1978. Sa Stanom je bila u braku 41 godinu, do njegove smrti 2002. godine.

Pisanje svoje prve knjige „Intervju s vampirom“ završila je 1973, a istu je objavila 1976. Kasnije nastavlja pisati popularne nastavke priča o vampirima. Takođe je pisala i knjige za odrasle pod pseudonimom En Rampling, te eksplicitne erotske knjige kao A. N. Rokelor.

Njena dela često se opisuju kao bogato opisima, njeni likovi često imaju homoseksualna osećanja jedni prema drugima. Izjavila je kako je biseksualnost ono što želi prikazati u svojim likovima, pogotovo u Vampirskim hronikama jer vampiri nisu dio ljudskog društva, pa ne moraju robovati pravilima. Takođe, u njenim knjigama nailazi se i na filozofske i religijske teme. Za obožavaoce, njene knjige su među najboljim modernom fantastikom, dok su za kritičare barokne, prenakićene i neintelektualne.

Adaptacije

[uredi | uredi izvor]

Nil Džordan je 1994. režirao adaptaciju Intervjua s vampirom prema njenom romanu. U glavnim ulogama su Tom Kruz kao Lestat, Bred Pit kao Luis i mlada Kirsten Danst kao Klaudija.

Druga adaptacija Vampirskih hronika snimljena je 2002. Film kombinuje događaje iz druge i treće knjige pod naslovom treće knjige, Kraljica prokletih. U glavnoj ulozi kao Lestat ovog puta je Stjuart Taunsend.

Takođe, ekranizovani su i Izlaz u raj, Život Mejferskih veštica u obliku mini-serije, a Isus Hristos: Izlazak iz Egipta najavljen je za jesen 2008.

Pozorište

[uredi | uredi izvor]

Mjuzikl Lestat, napravljen prema knjizi iz Vampirskih hronika, prikazan je na Brodveju nakon svetske premijere u San Francisku. Uprkos Eninom oduševljenju i pohvalama, mjuzikl se nije svideo publici. Prestao se prikazivati mesec dana kasnije, nakon 33 premijere i 39 regularnih predstava.

Muzika

[uredi | uredi izvor]

Cradle of Filth spominje Lestata u pesmi „Libertina Grimm“ kao Grofa Lestata.

Sting je dobio inspiraciju za pesmu "Moon Over Bourbon Street" u Intervjuu s vampirom.

Rok bend Concrete Blonde pesmu "Bloodletting (the Vampire Song)" bazirao je na Vampiru Lestatu.

Australijski pop bend Savage Garden ime je preuzeo iz Vampira Lestata, u kojem Lestat opisuje svet kao „divlji vrt“ (engl. Savage garden).

Pank bend The Damned snimio je pesmu „The Dog“ o Klaudiji, detetu vampiru iz Intervjua s vampirom.

Italijanski bend Theatres des Vampires nazvao se prema lokaciji iz Vampirskih hronika, kako se zove jedan njihov album.

  • Vampirske hronike (The Vampire Chronicles):
    • Intervju s vampirom (Interview with the Vampire) (1976)
    • Vampir Lestat (The Vampire Lestat) (1985)
    • Kraljica prokletih (The Queen of the Damned) (1988)
    • Priča kradljivca tela (The Tale of the Body Thief) (1992)
    • Vrag Memnoh (Memnoch the Devil) (1995)
    • Vampir Armand (The Vampire Armand) (1998)
    • Merik (Merrick) (2000)
    • Krv i zlato (Blood and Gold) (2001)
    • Blekvudska farma (Blackwood Farm) (2002)
    • Krvni (Blood Canticle) (2003)
  • Nove priče o vampirima (New Tales of the Vampires):
    • Pandora (Pandora) (1998)
    • Vampir Vitorio (Vittorio, the Vampire) (1999)
  • Život Mejferskih veštica (Lives of The Mayfair Witches):
    • The Witching Hour (1990)
    • Lasher (1993)
    • Taltos (1994)
  • Novele:
    • The Feast of All Saints (1979)
    • Cry to Heaven (1982)
    • The Mummy, or Ramses the Damned (1989)
    • Servant of the Bones (1996)
    • Violina (Violin) (1997)
  • Serija o Hristu:
    • Christ the Lord: Out of Egypt (2005)
    • Christ the Lord: The Road to Cana – bit će izdana 2008.
  • Pod pseudonimom En Rempling:
    • Izlaz u raj (Exit to Eden) (1985)
    • Belinda (Belinda) (1986)
  • Pod pseudonimom A. N. Rokelor:
    • The Claiming of Sleeping Beauty (1983)
    • Beauty's Punishment (1984)
    • Beauty's Release (1985)

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]