Žan Melije

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na: navigaciju, pretragu
Žan Melije
Meslier.jpg
Žan Melije
Datum rođenja (1664-06-15)15. jun 1664.
Mesto rođenja Mazerni
Datum smrti 17. jun 1729.(1729-06-17) (65 god.)
Mesto smrti Etrepinji

Žan Melije (15. jun 1664.[1] – 17. jun 1729.) je bio francuski katolički sveštenik za kog je nakon smrti otkriveno da je napisao knjigu filozofskih eseja koji promovišu ateizam. Rad je opisao kao "testament" svojoj parohiji i tekst osuđuje sve religije.

Biografija[uredi]

Žan Melije je rođen 15. juna u Ardenima. Počeo je da uči latinski od lokalnog sveštenika 1678. i na kraju se pridružio sjemeništu; kasnije je izneo u predgovoru svog Testamenta da je to uradio da bi zadovoljio svoje roditelje. Nakon završenih studija, 7. januara 1689. godine postao je sveštenik u Etrepinji u Šampanji. Živeo je kao siromah i sav novac koji mu je ostao je poklonio siromašnima.[2]

Kada je umro, u njegovoj kući su pronađene tri kopije rukopisa od po 633 stranica u kojima on osuđuje organizovane religije kao "zamak u vazduhu" i teologiju kao "nepoznavanje prirodnih uzroka svedenih na sistem".

Misli[uredi]

U Testamentu, Melije odbacuje ne samo Boga tradicionalnog hrišćanstva, već i deističkog Boga.[3] Za Melijea postojanje zla je u suprotnosti sa idejom dobrog i mudrog Boga.[4] On je negirao da se duhovna vrednost može postići pomoću patnje[5] i koristio je deistički argument stvaranja protiv Boga pokazujući zlo koje je on dozvolio u ovom svetu.[6] Za njega, religije su izmišljotine vladajuće elite; iako su rani hrišćani bili primerni u deljenju svoje imovine, hrišćanstvo se odavno smanjilo na podsticanje usvajanja patnje i pokornosti tiraniji, kao što praktikuju kraljevi Francuske: nepravda je objašnjena kao volja višeg bića.[7] 

Melijeova filozofija je ateistička.[8] Takođe je negirao postojanje duše i odbacio koncept slobodne volje. U 5. poglavlju piše: "Ako je Bog je neshvatljiv za čoveka, onda je naizgled racionalno da se nikada ne misli o njemu uopšte". Boga opisuje kao "himeru" i tvrdi da Bog nije neophodan za moralnost. U stvari, on dolazi do zaključka da "da li postoji Bog ili ne [...] ljudske moralne dužnosti će uvek biti iste dokle god ljudi poseduju svoju prirodu".

Crkva u Etrepinji u kojoj je radio

U svom najpoznatijem citatu piše o čoveku koji je "...želeo da svi veliki ljudi sveta i svo plemstvo može biti obešeno i udavljeno crevima sveštenika".[9] On priznaje da izjava može izgledati grubo i šokantno, ali dodaje da je to ono što sveštenici i plemstvo zaslužuju, ne iz osvete ili mržnje, već zbog ljubavi prema pravdi i istini.[10]

Podjednako je poznata verzija Denija Didroa: "i [s] crevima poslednjeg sveštenika udavimo poslednjeg kralja".[11] Tokom političkih nemira u maju 1968. godine u Francuskoj, radikalni studenti su parafrazirali njegov citat "čovečanstvo neće biti srećano dok poslednji kapitalista ne bude obešen crevima poslednjeg birokrate."[12]

Melije je takođe kritikovao socijalnu nepravdu i skicirao je ruralni protokomunizam.[8] Svi ljudi u regionu bi pripadali komunama u kojima će bogatstvo biti zajedničko, a svi će raditi. Zasnovane na ljubavi i bratstvu, komune bi se udružile da pomognu jedne drugima i sačuvaju mir.[13]

Volterov Ekstrakt[uredi]

Objavljeni su različiti uređeni apstrakti (poznati kao "ekstrakti") Testamenta, zbog veličine originalnog manuskripta i ponekad dodavanog materijala koji Meslier nije napisao. Ovi apstrakti su bili popularni zbog dužine i stila originala.

Volter često pominje Melijea (zvao ga je "dobar sveštenik") u svojoj prepisci, u kojoj kaže njegovoj ćerki "čitaj i ponovo čitaj" Melijeov jedini rad i dodaje da "svaki pošten čovek mora imati Melijeov Ttestament u džepu." 

Volter je objavio i svoju verziju rada, poznatu kao Extraits des sentiments de Jean Meslier.[4] Volter je promenio orijentaciju Melijeovih argumenata (mada je bilo drugih radova koji su ovo uradili)[14] tako da se činilo da je on bio deista poput Voltera, a ne ateista.

Još jedna knjiga, Dobar osećaj (francuski: Le Bon Sens), je objavljena anonimno 1772. godine. Dugo se prepisivala Melijeu, ali se ispostavilo da ju je napisao napisao Baron Holbah.[15]

Značaj[uredi]

U svojoj knjizi U odbrani ateizmu, ateista i filozof Mišel Onfre opisuje Melijea kao prvog čoveka koji je napisao ceo tekst u prilog ateizmu.

Raul Vanegem, teoretičar Situacionističke internacionale, je pohvalio Melijeovu otpornosti prema hijerarhijskoj vlasti, tvrdeći da je on bio "jedan od poslednjih sveštenika iskreno lojalanih revolucionarnom osnovu svoje religije".[16]

Prema Kolinu Breveru (2007) koji je bio producent predstave o Melijeovom životu:

Istoričari raspravljaju o tome ko je prvi post-klasični ateista, ali Melije je prvi stavio svoje ime na neosporno ateistički dokument. Za to što je ovaj važan događaj u velikoj meri nepriznat (Melije se ne pojavljuje u mnogim serijalima o ateizmu, poput onih Ričarda Dokinsa) je delimično kriv Volter koji je objavio 1761. godine grubo iskrivljen "ekstrakt", koji je predstavio Melijea kao deistu i potpuno zanemario njegov anti-monarhizam i proto-komunističke stavove.

Reference[uredi]

  1. See Morehouse ( (1936). str. 12) and Meslier (2009).
  2. 1864 introduction to Meslier's Testament
  3. Antognazza, Maria Rosa (2006).
  4. 4,0 4,1 Fonnesu, Luca (2006).
  5. Peter Byrne, James Leslie Houlden (1995), Companion Encyclopedia of Theology. str. 259.
  6. J. O. Lindsay, (1957), The New Cambridge Modern History. str. 86.
  7. John Hedley Brooke (1991), Science and Religion: Some Historical Perspectives. str. 171.
  8. 8,0 8,1 Peter France, (1995), The new Oxford companion to literature in French. str. 523.
  9. Jean Meslier, Testament, ch. 2: «Il souhaitait que tous les grands de la Terre et que tous les nobles fussent pendus et étranglés avec les boyaux des prêtres.
  10. George Huppert (1999), The style of Paris: Renaissance origins of the French Enlightenment. str. 108.
  11. Diderot, Dithrambe sur Féte des Rois: «Et des boyaux du dernier prêtre serrons le cou du dernier roi.
  12. "Telegrams", Situationist International Online, accessed 4 July 2013.
  13. "Utopianism in the Renaissance and Enlightenment", in Donald F. Busky (2002), Communism in History and Theory. str. 54–55.
  14. See Wade (1933) for a discussion of the different versions and Extraits of the manuscript of the Testament.
  15. Baron d'Holbach – Good Sense: Transcription Notes.
  16. Raoul Vaneigem, The Revolution of Everyday Life, trans.

Literatura[uredi]

  • Brewer, Colin (2007). "Thinker: Jean Meslier", New Humanist. Vol. 122 (4), July/August. Available online: [1].
  • Deprun, Jean; Desné, Roland; Soboul, Albert (1970). Jean Meslier. Oeuvres complètes. Vol.1. Paris: Editions Anthropos.
  • Deprun, Jean; Desné, Roland; Soboul, Albert (1971). Jean Meslier. Oeuvres complètes. Vol.2. Paris: Editions Anthropos.
  • Deprun, Jean; Desné, Roland; Soboul, Albert (1972). Jean Meslier. Oeuvres complètes. Vol.3. Paris: Editions Anthropos.
  • Meslier, Jean . Testament: Memoir of the Thoughts and Sentiments of Jean Meslier. Translated by Michael Shreve. Prometheus Books. 2009. ISBN 1-59102-749-7..
  • Morehouse, Andrew R. (1936). Voltaire and Jean Meslier. Yale Romanic Studies, IX. New Haven: Yale University Press.
  • Wade, Ira O. (1933). "The Manuscripts of Jean Meslier's "Testament" and Voltaire's Printed "Extrait" ", Modern Philology, Vol. 30 (4), May. str. 381–398 [2].

Spoljašnje veze[uredi]