Žan Melije

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search
Žan Melije
Meslier.jpg
Žan Melije
Datum rođenja (1664-06-15)15. jun 1664.
Mesto rođenja Mazerni
Datum smrti 17. jun 1729.(1729-06-17) (65 god.)
Mesto smrti Etrepinji

Žan Melije (15. jun 1664.[1] – 17. jun 1729.) je bio francuski katolički sveštenik za kog je nakon smrti otkriveno da je napisao knjigu filozofskih eseja koji promovišu ateizam. Rad je opisao kao "testament" svojoj parohiji i tekst osuđuje sve religije.

Biografija[uredi]

Žan Melije je rođen 15. juna u Ardenima. Počeo je da uči latinski od lokalnog sveštenika 1678. i na kraju se pridružio sjemeništu; kasnije je izneo u predgovoru svog Testamenta da je to uradio da bi zadovoljio svoje roditelje. Nakon završenih studija, 7. januara 1689. godine postao je sveštenik u Etrepinji u Šampanji. Živeo je kao siromah i sav novac koji mu je ostao je poklonio siromašnima.[2]

Kada je umro, u njegovoj kući su pronađene tri kopije rukopisa od po 633 stranica u kojima on osuđuje organizovane religije kao "zamak u vazduhu" i teologiju kao "nepoznavanje prirodnih uzroka svedenih na sistem".

Misli[uredi]

U Testamentu, Melije odbacuje ne samo Boga tradicionalnog hrišćanstva, već i deističkog Boga.[3] Za Melijea postojanje zla je u suprotnosti sa idejom dobrog i mudrog Boga.[4] On je negirao da se duhovna vrednost može postići pomoću patnje[5] i koristio je deistički argument stvaranja protiv Boga pokazujući zlo koje je on dozvolio u ovom svetu.[6] Za njega, religije su izmišljotine vladajuće elite; iako su rani hrišćani bili primerni u deljenju svoje imovine, hrišćanstvo se odavno smanjilo na podsticanje usvajanja patnje i pokornosti tiraniji, kao što praktikuju kraljevi Francuske: nepravda je objašnjena kao volja višeg bića.[7] 

Melijeova filozofija je ateistička.[8] Takođe je negirao postojanje duše i odbacio koncept slobodne volje. U 5. poglavlju piše: "Ako je Bog je neshvatljiv za čoveka, onda je naizgled racionalno da se nikada ne misli o njemu uopšte". Boga opisuje kao "himeru" i tvrdi da Bog nije neophodan za moralnost. U stvari, on dolazi do zaključka da "da li postoji Bog ili ne [...] ljudske moralne dužnosti će uvek biti iste dokle god ljudi poseduju svoju prirodu".

Crkva u Etrepinji u kojoj je radio

U svom najpoznatijem citatu piše o čoveku koji je "...želeo da svi veliki ljudi sveta i svo plemstvo može biti obešeno i udavljeno crevima sveštenika".[9] On priznaje da izjava može izgledati grubo i šokantno, ali dodaje da je to ono što sveštenici i plemstvo zaslužuju, ne iz osvete ili mržnje, već zbog ljubavi prema pravdi i istini.[10]

Podjednako je poznata verzija Denija Didroa: "i [s] crevima poslednjeg sveštenika udavimo poslednjeg kralja".[11] Tokom političkih nemira u maju 1968. godine u Francuskoj, radikalni studenti su parafrazirali njegov citat "čovečanstvo neće biti srećano dok poslednji kapitalista ne bude obešen crevima poslednjeg birokrate."[12]

Melije je takođe kritikovao socijalnu nepravdu i skicirao je ruralni protokomunizam.[8] Svi ljudi u regionu bi pripadali komunama u kojima će bogatstvo biti zajedničko, a svi će raditi. Zasnovane na ljubavi i bratstvu, komune bi se udružile da pomognu jedne drugima i sačuvaju mir.[13]

Volterov Ekstrakt[uredi]

Objavljeni su različiti uređeni apstrakti (poznati kao "ekstrakti") Testamenta, zbog veličine originalnog manuskripta i ponekad dodavanog materijala koji Meslier nije napisao. Ovi apstrakti su bili popularni zbog dužine i stila originala.

Volter često pominje Melijea (zvao ga je "dobar sveštenik") u svojoj prepisci, u kojoj kaže njegovoj ćerki "čitaj i ponovo čitaj" Melijeov jedini rad i dodaje da "svaki pošten čovek mora imati Melijeov Ttestament u džepu." 

Volter je objavio i svoju verziju rada, poznatu kao Extraits des sentiments de Jean Meslier.[4] Volter je promenio orijentaciju Melijeovih argumenata (mada je bilo drugih radova koji su ovo uradili)[14] tako da se činilo da je on bio deista poput Voltera, a ne ateista.

Još jedna knjiga, Dobar osećaj (francuski: Le Bon Sens), je objavljena anonimno 1772. godine. Dugo se prepisivala Melijeu, ali se ispostavilo da ju je napisao napisao Baron Holbah.[15]

Značaj[uredi]

U svojoj knjizi U odbrani ateizmu, ateista i filozof Mišel Onfre opisuje Melijea kao prvog čoveka koji je napisao ceo tekst u prilog ateizmu.

Raul Vanegem, teoretičar Situacionističke internacionale, je pohvalio Melijeovu otpornosti prema hijerarhijskoj vlasti, tvrdeći da je on bio "jedan od poslednjih sveštenika iskreno lojalanih revolucionarnom osnovu svoje religije".[16]

Prema Kolinu Breveru (2007) koji je bio producent predstave o Melijeovom životu:

Istoričari raspravljaju o tome ko je prvi post-klasični ateista, ali Melije je prvi stavio svoje ime na neosporno ateistički dokument. Za to što je ovaj važan događaj u velikoj meri nepriznat (Melije se ne pojavljuje u mnogim serijalima o ateizmu, poput onih Ričarda Dokinsa) je delimično kriv Volter koji je objavio 1761. godine grubo iskrivljen "ekstrakt", koji je predstavio Melijea kao deistu i potpuno zanemario njegov anti-monarhizam i proto-komunističke stavove.

Reference[uredi]

  1. ^ See Morehouse ( (1936). str. 12) and Meslier (2009).
  2. ^ 1864 introduction to Meslier's Testament
  3. ^ Antognazza, Maria Rosa (2006).
  4. 4,0 4,1 Fonnesu, Luca (2006).
  5. ^ Peter Byrne, James Leslie Houlden (1995), Companion Encyclopedia of Theology. str. 259.
  6. ^ J. O. Lindsay, (1957), The New Cambridge Modern History. str. 86.
  7. ^ John Hedley Brooke (1991), Science and Religion: Some Historical Perspectives. str. 171.
  8. 8,0 8,1 Peter France, (1995), The new Oxford companion to literature in French. str. 523.
  9. ^ Jean Meslier, Testament, ch. 2: «Il souhaitait que tous les grands de la Terre et que tous les nobles fussent pendus et étranglés avec les boyaux des prêtres.
  10. ^ George Huppert (1999), The style of Paris: Renaissance origins of the French Enlightenment. str. 108.
  11. ^ Diderot, Dithrambe sur Féte des Rois: «Et des boyaux du dernier prêtre serrons le cou du dernier roi.
  12. ^ "Telegrams", Situationist International Online, accessed 4 July 2013.
  13. ^ "Utopianism in the Renaissance and Enlightenment", in Donald F. Busky (2002), Communism in History and Theory. str. 54–55.
  14. ^ See Wade (1933) for a discussion of the different versions and Extraits of the manuscript of the Testament.
  15. ^ Baron d'Holbach – Good Sense: Transcription Notes.
  16. ^ Raoul Vaneigem, The Revolution of Everyday Life, trans.

Literatura[uredi]

  • Brewer, Colin (2007). "Thinker: Jean Meslier", New Humanist. Vol. 122 (4), July/August. Available online: [1].
  • Deprun, Jean; Desné, Roland; Soboul, Albert (1970). Jean Meslier. Oeuvres complètes. Vol.1. Paris: Editions Anthropos.
  • Deprun, Jean; Desné, Roland; Soboul, Albert (1971). Jean Meslier. Oeuvres complètes. Vol.2. Paris: Editions Anthropos.
  • Deprun, Jean; Desné, Roland; Soboul, Albert (1972). Jean Meslier. Oeuvres complètes. Vol.3. Paris: Editions Anthropos.
  • Meslier, Jean . Testament: Memoir of the Thoughts and Sentiments of Jean Meslier. Translated by Michael Shreve. Prometheus Books. 2009. ISBN 1-59102-749-7..
  • Morehouse, Andrew R. (1936). Voltaire and Jean Meslier. Yale Romanic Studies, IX. New Haven: Yale University Press.
  • Wade, Ira O. (1933). "The Manuscripts of Jean Meslier's "Testament" and Voltaire's Printed "Extrait" ", Modern Philology, Vol. 30 (4), May. str. 381–398 [2].

Spoljašnje veze[uredi]