Жан Мелије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Жан Мелије
Meslier.jpg
Жан Мелије
Датум рођења (1664-06-15)15. јун 1664.
Место рођења Мазерни
Датум смрти 17. јун 1729.(1729-06-17) (65 год.)
Место смрти Етрепињи

Жан Мелије (15. јун 1664.[1] – 17. јун 1729.) је био француски католички свештеник за ког је након смрти откривено да је написао књигу филозофских есеја који промовишу атеизам. Рад је описао као "тестамент" својој парохији и текст осуђује све религије.

Биографија[уреди]

Жан Мелије је рођен 15. јуна у Арденима. Почео је да учи латински од локалног свештеника 1678. и на крају се придружио сјеменишту; касније је изнео у предговору свог Тестамента да је то урадио да би задовољио своје родитеље. Након завршених студија, 7. јануара 1689. године постао је свештеник у Етрепињи у Шампањи. Живео је као сиромах и сав новац који му је остао је поклонио сиромашнима.[2]

Када је умро, у његовој кући су пронађене три копије рукописа од по 633 страница у којима он осуђује организоване религије као "замак у ваздуху" и теологију као "непознавање природних узрока сведених на систем".

Мисли[уреди]

У Тестаменту, Мелије одбацује не само Бога традиционалног хришћанства, већ и деистичког Бога.[3] За Мелијеа постојање зла је у супротности са идејом доброг и мудрог Бога.[4] Он је негирао да се духовна вредност може постићи помоћу патње[5] и користио је деистички аргумент стварања против Бога показујући зло које је он дозволио у овом свету.[6] За њега, религије су измишљотине владајуће елите; иако су рани хришћани били примерни у дељењу своје имовине, хришћанство се одавно смањило на подстицање усвајања патње и покорности тиранији, као што практикују краљеви Француске: неправда је објашњена као воља вишег бића.[7] 

Мелијеова филозофија је атеистичка.[8] Такође је негирао постојање душе и одбацио концепт слободне воље. У 5. поглављу пише: "Ако је Бог је несхватљив за човека, онда је наизглед рационално да се никада не мисли о њему уопште". Бога описује као "химеру" и тврди да Бог није неопходан за моралност. У ствари, он долази до закључка да "да ли постоји Бог или не [...] људске моралне дужности ће увек бити исте докле год људи поседују своју природу".

Црква у Етрепињи у којој је радио

У свом најпознатијем цитату пише о човеку који је "...желео да сви велики људи света и сво племство може бити обешено и удављено цревима свештеника".[9] Он признаје да изјава може изгледати грубо и шокантно, али додаје да је то оно што свештеници и племство заслужују, не из освете или мржње, већ због љубави према правди и истини.[10]

Подједнако је позната верзија Денија Дидроа: "и [с] цревима последњег свештеника удавимо последњег краља".[11] Током политичких немира у мају 1968. године у Француској, радикални студенти су парафразирали његов цитат "човечанство неће бити срећано док последњи капиталиста не буде обешен цревима последњег бирократе."[12]

Мелије је такође критиковао социјалну неправду и скицирао је рурални протокомунизам.[8] Сви људи у региону би припадали комунама у којима ће богатство бити заједничко, а сви ће радити. Засноване на љубави и братству, комуне би се удружиле да помогну једне другима и сачувају мир.[13]

Волтеров Екстракт[уреди]

Објављени су различити уређени апстракти (познати као "екстракти") Тестамента, због величине оригиналног манускрипта и понекад додаваног материјала који Меслиер није написао. Ови апстракти су били популарни због дужине и стила оригинала.

Волтер често помиње Мелијеа (звао га је "добар свештеник") у својој преписци, у којој каже његовој ћерки "читај и поново читај" Мелијеов једини рад и додаје да "сваки поштен човек мора имати Мелијеов Ттестамент у џепу." 

Волтер је објавио и своју верзију рада, познату као Extraits des sentiments de Jean Meslier.[4] Волтер је променио оријентацију Мелијеових аргумената (мада је било других радова који су ово урадили)[14] тако да се чинило да је он био деиста попут Волтера, а не атеиста.

Још једна књига, Добар осећај (француски: Le Bon Sens), је објављена анонимно 1772. године. Дуго се преписивала Мелијеу, али се испоставило да ју је написао написао Барон Холбах.[15]

Значај[уреди]

У својој књизи У одбрани атеизму, атеиста и филозоф Мишел Онфре описује Мелијеа као првог човека који је написао цео текст у прилог атеизму.

Раул Ванегем, теоретичар Ситуационистичке интернационале, је похвалио Мелијеову отпорности према хијерархијској власти, тврдећи да је он био "један од последњих свештеника искрено лојаланих револуционарном основу своје религије".[16]

Према Колину Бреверу (2007) који је био продуцент представе о Мелијеовом животу:

Историчари расправљају о томе ко је први пост-класични атеиста, али Мелије је први ставио своје име на неоспорно атеистички документ. За то што је овај важан догађај у великој мери непризнат (Мелије се не појављује у многим серијалима о атеизму, попут оних Ричарда Докинса) је делимично крив Волтер који је објавио 1761. године грубо искривљен "екстракт", који је представио Мелијеа као деисту и потпуно занемарио његов анти-монархизам и прото-комунистичке ставове.

Референце[уреди]

  1. See Morehouse ( (1936). стр. 12) and Meslier (2009).
  2. 1864 introduction to Meslier's Testament
  3. Antognazza, Maria Rosa (2006).
  4. 4,0 4,1 Fonnesu, Luca (2006).
  5. Peter Byrne, James Leslie Houlden (1995), Companion Encyclopedia of Theology. стр. 259.
  6. J. O. Lindsay, (1957), The New Cambridge Modern History. стр. 86.
  7. John Hedley Brooke (1991), Science and Religion: Some Historical Perspectives. стр. 171.
  8. 8,0 8,1 Peter France, (1995), The new Oxford companion to literature in French. стр. 523.
  9. Jean Meslier, Testament, ch. 2: «Il souhaitait que tous les grands de la Terre et que tous les nobles fussent pendus et étranglés avec les boyaux des prêtres.
  10. George Huppert (1999), The style of Paris: Renaissance origins of the French Enlightenment. стр. 108.
  11. Diderot, Dithrambe sur Féte des Rois: «Et des boyaux du dernier prêtre serrons le cou du dernier roi.
  12. "Telegrams", Situationist International Online, accessed 4 July 2013.
  13. "Utopianism in the Renaissance and Enlightenment", in Donald F. Busky (2002), Communism in History and Theory. стр. 54–55.
  14. See Wade (1933) for a discussion of the different versions and Extraits of the manuscript of the Testament.
  15. Baron d'Holbach – Good Sense: Transcription Notes.
  16. Raoul Vaneigem, The Revolution of Everyday Life, trans.

Литература[уреди]

  • Brewer, Colin (2007). "Thinker: Jean Meslier", New Humanist. Vol. 122 (4), July/August. Available online: [1].
  • Deprun, Jean; Desné, Roland; Soboul, Albert (1970). Jean Meslier. Oeuvres complètes. Vol.1. Paris: Editions Anthropos.
  • Deprun, Jean; Desné, Roland; Soboul, Albert (1971). Jean Meslier. Oeuvres complètes. Vol.2. Paris: Editions Anthropos.
  • Deprun, Jean; Desné, Roland; Soboul, Albert (1972). Jean Meslier. Oeuvres complètes. Vol.3. Paris: Editions Anthropos.
  • Meslier, Jean . Testament: Memoir of the Thoughts and Sentiments of Jean Meslier. Translated by Michael Shreve. Prometheus Books. 2009. ISBN 1-59102-749-7..
  • Morehouse, Andrew R. (1936). Voltaire and Jean Meslier. Yale Romanic Studies, IX. New Haven: Yale University Press.
  • Wade, Ira O. (1933). "The Manuscripts of Jean Meslier's "Testament" and Voltaire's Printed "Extrait" ", Modern Philology, Vol. 30 (4), May. стр. 381–398 [2].

Спољашње везе[уреди]