Ždral

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Idi na navigaciju Idi na pretragu

Ždral
Grus grus 1 (Marek Szczepanek).jpg
Ždral
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Tip:
Klasa:
Red:
Porodica:
Rod:
Vrsta:
G. grus
Binomijalno ime
Grus grus
Distribución grullas.jpg
Rasprostranjenje ždrala:     mesto razmnožavanja     mesto zimovanja
Zelena linija : migraciona ruta

Ždral (lat. Grus grus) vrsta je ptice koja pripada porodici ždralova (lat. Gruidae). To je ptica dužine od 96 do 119 centimetara, promera krila većeg od 2 metra. Ima duge noge i vrat koji je u letu ispružen. Zbog sive boje tela naziva se i sivi ždral. Krila su tamnije boje. Odrasla ptica na glavi i vratu ima belu prugu, a na vrhu glave crvenu mrlju.

Morfološke karakteristike[uredi | uredi izvor]

Ždral je velika ptica. Može biti duga od 96 do 119 centimetara, sa rasponom krila od 180 do 222 centimetra. Težine je od 4,5 do 6 kilograma. Pokriven je sivim perjem, dok su mu krila tamnija, kao i glava, na kojoj se takođe nalazi i bela štrafta. Takođe, adultne jedinke u fazi parenja imaju narandžasto-braonkastu boju perja na leđima. Odrasle jedinke na vrhu glave imaju i crvenu mrlju. Svetložuti kljun je dug, ali kraći od rodinog. Veoma vešto leti. Na kraju dugih, sivih nogu nalaze se kandže. Rep mu je crn i kratak. Mužjak i ženka su veoma slični, ali su mužjaci malo krupniji.

Stanište[uredi | uredi izvor]

Preferira velike, izolovane teritorije gde mu niko neće smetati. Međutim, navikao se na ljude, tako da može da preživi i u kultivisanim područjima. Gnezdeća staništa su močvare i tresave okružene četinarskim šumama. Gnezda gradi na zemlji, sakrivena u vegetaciji. Hrani se raznovrsnom hranom biljnog porekla i sitnim životinjama. Ugrožen je nestankom staništa, ali i ubijanjem (posebno prilikom seobe, na Bliskom istoku i u zemljama Mediterana), kao i trovanjem pesticidima.

Rasprostranjenje i migracija[uredi | uredi izvor]

Ždral naseljava severne delove Evrope, umerenu i severnu Aziju. Selica je koja zimu provodi u Africi i na Mediteranu. Prilikom seobe veliki broj primeraka zadržava se na ustaljenim odmaralištima duž migratornih puteva (plitka jezera, močvare i slično), gde ptice uglavnom provode noć, dok se tokom dana hrane po okolnim poljoprivrednim površinama i otvorenim staništima.

U prošlosti ždral je bio gnezdarica tresava Vlasinskog jezera, koje su danas u velikoj meri uništene podizanjem nivoa jezera. Danas su ždralovi u Srbiji redovno prisutni u periodu seobe, kada se mogu sresti u svim delovima zemlje. Evropski značajna migratorna stanica ždralova je plitko i zaslanjeno jezero Slano Kopovo kod Novog Bečeja, na kojem se tokom jesenje seobe na noćenju okuplja i do 20.000 jedinki. Odatle ždralovi migriraju prema jugozapadu, do kraških polja u Dinarskim planinama, odakle odleću ka Italiji i severnoj Africi. Pored Slanog Kopova, ždralovi se u nešto većem broju zadržavaju na još nekoliko slatinskih područja kao što su Rusanda, Okanj, pašnjaci oko Čoke, Mokrina i dr, dok se tokom dana hrane na poljoprivrednim staništima širom Vojvodine.

Određeni broj ždralova svake godine prezimljuje u Srbiji.

Status zaštite[uredi | uredi izvor]

Ždral je zaštićen prema sledećim zakonima i direktivama:

  • IUCN-ova Crvena lista ugroženih životinja - kategorija poslednja briga Least concern (LC)
  • Direktiva o pticama EU - Annex I;
  • Ptice od posebnog značaja za zaštitu u Evropi: SPEC 2
  • Konvencija o očuvanju evropske divlje flore i faune i prirodnih staništa - Annex I
  • Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: Prilog I Strogo zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva

Galerija[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Gabor M. 2014: Vrste biljaka i životinja značajne za zaštitu prirode u Evropskoj uniji, Protego, Subotica.
  • "Collins Bird Guide, second edition". HarperCollins. Retrieved 23 November 2009.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]