Pređi na sadržaj

Žene i migracija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Gotovo polovina međunarodnih migranata su žene, koje uglavnom putuju ili kao radnici migranti ili kao izbeglice. Radnice migranti se sele iz zemalja u razvoju u zemlje s visokim dohotkom radi plaćenog zaposlenja, obično u rodno izdvojenim (segregiranim) zanimanjima kao što je kućni rad. Budući da se njihovi poslovi uveliko odvijaju u privatnim kućama, žene su podložne iskorišćavanju (eksploataciji) i zlostavljanju. Zarađene plate se velikim delom šalju kući u matičnu zemlju da bi se izdržavali troškovi života porodice.

Žene izbeglice nailaze na mnoge teškoće, poput ograničenog pristupa zdravstvenoj zaštiti, diskriminacije, seksualnog nasilja i opasnosti od trgovine ljudima. Stoga je neretko narušeno njihovo duševno i telesno zdravlje.

Međunarodne migracije[uredi | uredi izvor]

Prema podacima Ujedinjenih nacija iz 2013. žene sačinjavaju 48% od ukupnog broja međunarodnih migranata. Udeo žena je bio najveći u Evropi (51,9%), a zatim slede Latinska Amerika i Karibi (51,6%) te Severna Amerika (51,2%). Okeanija je domaćin gotovo jednakog udela žena i muškaraca migranata. Nasuprot tome, muškarci migranti znatno nadmašuju žene migrante u Aziji (58,4%) i Africi (54,1%).[1]

Žene migriraju same ili sa članovima porodice i pripadnicima zajednice. Ipak, migracija žena se većinom posmatra kao kolektivna, a ne kao individualna. Nove studije navode složene i mnogostruke uzroke toga.[2]

Radnici migranti[uredi | uredi izvor]

Filipinske radnice migranti u Hongkongu

Radnice migranti iz zemalja u razvoju angažuju se u plaćenim poslovima u zemljama čiji nisu državljani.[3] Premda su žene tradicionalno smatrane muževljevim saputnicima u procesu migracije, većina odraslih žena migranata danas je zaposlena sama po sebi.[4] Godine 2017. od sto šezdeset osam miliona radnika migranata više od šezdeset osam miliona su bile žene. Povećanje udela radnica migranata od početka 20. veka često se naziva „feminizacija migracije”.[5][6]

Većina migrantskih radnica se seli iz zemalja u razvoju u zemlje s visokim dohotkom,[7] što ostvaruje znatan uticaj i na izvornu i na odredišnu zemlju. Radnice migranti godišnje pošalju više od trista milijardi dolara u doznakama u matične zemlje,[8][9] neretko se koristeći tim novcem za izdržavanje osnovnih zdravstvenih, stambenih i obrazovnih potreba svojih porodica.[10] Na makroekonomskom nivou doznake radnika emigranata mogu činiti do 25% nacionalnog bruto domaćeg proizvoda i mogu pomoći tim zemljama u razvoju da se izbore s trgovinskim deficitima i spoljnim dugovima.[11][12] Radnice migranti napuštaju matične zemlje i odvajaju se od vlastitih porodica da bi ih finansijski obezbedile, što je dovelo do neravnomerne globalne raspodele reproduktivnog rada. U odredišnim zemljama žene imigranti pomažu u rešavanju nedostatka negovatelja i omogućavaju da više lokalnih žena uđe u radnu snagu.[13][14] S druge strane, u matičnim zemljama emigracija velikog broja žena primorava ostale pripadnike zajednice da preuzmu veće terete kućnog rada.[15]

Radnice migranti se obično bave rodno segregiranim profesijama kao što su kućni poslovi i većinom rade u privatnim kućama. Stoga su relativno skrivene od društva i ranjivije na eksploataciju i zlostavljanje.[16] Štaviše, razne vladine politike su takođe povećale ranjivost ovih grupa na zlostavljanje. Na primer, u arapskim državama kućni radnici migranti zavise od svojih poslodavaca u pogledu pravnog statusa, što dovodi do toga da radnici podnose različite oblike zlostavljanja zbog straha od deportacije.[17] U nekim državama je zabranjeno radnicama migrantima da imaju seks ili da zatrudne.[18]

Platna diskriminacija je vrsta diskriminacije gde poslodavac isplaćuje različite svote novca dvojici sličnih radnika, obično na osnovu pola ili rase. Kampelman i Riks (2016) iznose dva različita objašnjenja za razlike uočene u platama.[19] Objašnjavaju da se ukusi i sklonosti poslodavaca prema stranim radnicima ili kupcima mogu preobraziti u to da imaju manju potražnju za njima u celini i da im stoga ponude niže plate te drukčiju dinamiku karijere; postoje li velike razlike između radnika imigranata i domaćih radnika, to bi moglo dovesti do diskriminacije u visini plata za imigrantske radnike.[19] U okviru diskriminacije stranih radnika egzistira i diskriminacija na osnovu pola.[19] Radnice migranti su suočene s „trostrukom diskriminacijom”.[20] Taj pojam označava da su strane radnice pod većim rizikom da dožive diskriminaciju jer su: žene, nezaštićeni radnici i radnici migranti.[20]

Izbeglice[uredi | uredi izvor]

Žene izbeglice u Čadu

Žene izbeglice se suočavaju s rodno specifičnim poteškoćama u svakodnevnom životu, u bilo kom stadijumu svog migracionog staža.[21] Zajedničke teškoće svim ženama izbeglicama, nezavisno od drugih demografskih podataka, jesu otežan pristup zdravstvenoj zaštiti i fizičko zlostavljanje. Najčešći primeri takvog zlostavljanja su: diskriminacija, seksualno nasilje i trgovina ljudima.[11] Međutim, čak i kada žene ne postanu žrtve tih pojava, često se susreću sa zlostavljanjem i zanemarivanjem vlastitih potreba. To dovodi do kompleksnih posledica, poput demoralizacije, stigmatizacije te narušavanja mentalnog i fizičkog zdravlja.[22] Nedostatak pristupa odgovarajućim resursima međunarodnih organizacija za humanitarnu pomoć otežan je preovlađujućim rodno specifičnim uverenjima širom sveta. Nedavne tendencije u uvođenju rodne ravnopravnosti u glavne tokove (rodni mejnstriming) nastoje da se bore protiv spomenutih stereotipa.[11]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „International Migration 2013 (wall chart)”. UNFPA. 2013. 
  2. ^ Thapan, M. (2008). Series Introduction in Palriwala and Uberoi (Eds.), Women and Migration in Asia (p. 359). New Delhi: Sage Publications. ISBN 978-0-7619-3675-6 (Pb)
  3. ^ Medarevic, A (новембар 2016). „Health status amongst migrants in Serbia during European migrant crisis”. European Journal of Public Health. 26 (suppl_1). ISSN 1101-1262. doi:10.1093/eurpub/ckw170.032 Слободан приступ. 
  4. ^ Marinucci, Roberto (2007). „Feminization of migration?” (PDF). Revista Interdisciplinar da Mobilidade Humana. 15: 5—22. 
  5. ^ Gabaccia, Donna R. (2016-04-21). „Feminization of Migration”. The Wiley Blackwell Encyclopedia of Gender and Sexuality Studies. John Wiley & Sons, Ltd. стр. 1—3. ISBN 9781405196949. doi:10.1002/9781118663219.wbegss732. 
  6. ^ Taran, Patrick (2016). „Migrant Women, Women Migrant Workers: Crucial Challenges for Rights-Based Action and Advocacy” (PDF). Geneva: Global Migration Policy Associets. 3. 
  7. ^ „United Nations Population Division | Department of Economic and Social Affairs”. www.un.org. Приступљено 2019-11-20. 
  8. ^ „A migrant centred approach to remittances (Labour migration)”. www.ilo.org. Приступљено 2019-10-24. 
  9. ^ „World”, Migration and Remittances Factbook 2016: Third Edition, The World Bank, 2016-04-08, стр. 20—21, ISBN 9781464803192, doi:10.1596/978-1-4648-0319-2_world 
  10. ^ Lowell, Briant (2006). „Gender-Specific Determinants of Remittances: Differences in Structure and Motivation”. Приступљено 2019-10-24. 
  11. ^ а б в Indra, Doreen (1987). „Gender: a key dimension of the refugee experience”. Canada's Journal on Refugees. 6. 
  12. ^ „Migration: a world on the move." United Nations Population Fund”. 
  13. ^ Browne, C. V.; Braun, K. L. (2008-02-01). „Globalization, Women's Migration, and the Long-Term-Care Workforce”. The Gerontologist. 48 (1): 16—24. ISSN 0016-9013. PMID 18381828. doi:10.1093/geront/48.1.16 Слободан приступ. 
  14. ^ Yeoh, Brenda S. A.; Huang, Shirlena; Gonzalez, Joaquin (1999). „Migrant Female Domestic Workers: Debating the Economic, Social and Political Impacts in Singapore”. The International Migration Review. 33 (1): 114—136. ISSN 0197-9183. JSTOR 2547324. PMID 12294976. doi:10.2307/2547324. 
  15. ^ PARREÑAS, RHACEL SALAZAR (2016-06-30). „Migrant Filipina Domestic Workers and the International Division of Reproductive Labor”. Gender & Society. 14 (4): 560—580. doi:10.1177/089124300014004005. 
  16. ^ Alcalá, Maria Jose (2015-10-05). Meghani, Zahra, ур. Women Migrant Workers. Routledge. ISBN 9781315677262. doi:10.4324/9781315677262. 
  17. ^ Pande, Amrita (2013). „"The Paper that You Have in Your Hand is My Freedom": Migrant Domestic Work and the Sponsorship (Kafala) System in Lebanon”. The International Migration Review. 47 (2): 414—441. ISSN 0197-9183. JSTOR 24542827. doi:10.1111/imre.12025. 
  18. ^ Mahdavi, Pardis (2014-01-01). „Love, Motherhood and Migration: Regulating Migrant Women's Sexualities in the Persian Gulf”. Anthropology of the Middle East. 9 (2). ISSN 1746-0719. doi:10.3167/ame.2014.090203. 
  19. ^ а б в Kampelmann, Stephan; Rycx, François (2016-08-11). „Wage discrimination against immigrants: measurement with firm-level productivity data”. IZA Journal of Migration. 5 (1). ISSN 2193-9039. doi:10.1186/s40176-016-0063-1 Слободан приступ. 
  20. ^ а б Taran, Patrick A. (2009), „The need for a rights-based approach to migration in the age of globalization”, Ур.: Cholewinski, Ryszard; De Guchteneire, Paul; Pecoud, Antoine, Migration and Human Rights, Cambridge University Press, стр. 150—168, ISBN 978-0-511-81127-2, doi:10.1017/cbo9780511811272.006 
  21. ^ The United Nations Refugee Agency. Women’s Concerns. Retrieved 14 November 2010.
  22. ^ International Rescue Committee. The Forgotten Frontline: The Effects of War on Women. Архивирано на сајту Wayback Machine (10. jul 2010) Retrieved 14 November 2010.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Knörr, Jacqueline. Women and Migration. Anthropological Perspectives, Frankfurt & New York: Campus Verlag & St. Martin's Press, 2000.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жене_и_миграција&oldid=27438901”