Pređi na sadržaj

Živko Vlahović

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Živko Vlahović
Živko Vlahović u Beogradu, 2020. godine.
Lični podaci
Datum rođenja(1995-04-20)20. april 1995. (29 god.)
Mesto rođenjaPariz, Francuska

Živko Vlahović (Pariz, 20. april 1995) je francuski prevodilac, izdavač i novinar srpskog porekla.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Rođen je 20. aprila 1995. godine u Parizu. Nakon srednje književne je završio osnovne studije iz slavistike na Sorboni. Zatim  je magistrirao francusku lingvistiku i završio master na  smeru  izdavaštvo-prevođenje. Bavi se pretežno prevođenjem i izdavaštvom. Pored toga organizuje književne večeri i promoviše srpsku i francusku kulturu. Trenutno živi i stvara na relaciji Pariz-Beograd[1].

Književna delatnost[uredi | uredi izvor]

Prevođenje[uredi | uredi izvor]

Književnim prevođenjem je počeo samostalno da se bavi 2017. godine nakon što je na fakultetu zajedno sa studentima prevodio Ženske razgovore Duška Radovića, Grozdanin kikot Hamza Huma, novele Nafije Sarajlić i pet epizoda bosanske serije Jasmina Durakovića pod nazivom Dobrodošli u Orijent ekspres. Prvi prevod, roman Aleksandra Gatalice Sonata za lošeg čoveka, mu je objavljen u izdanju francuske izdavačke kuće NON LIJU u septembru 2020. godine. Potom je od istog autora preveo roman Euripidova smrt i dramu 1918 : Poslednja ratna godina koja će biti objavljena 1. decembra 2021. u izdanju izdavačke kuće Slavitud. Zatim je preveo roman Prelest koji će biti objavljen u izdanju izdavačke kuće BELVIL 14. januara 2022. Trenutno prevodi prozu Muharema Bazdulja i Ane Miloš[1].

Udruženje Slavitud[uredi | uredi izvor]

Dok je bio učesnik Sajma balkanskih knjiga u Parizu, Živko Vlahović je predložio Sorboni organizaciju Sajma slavistike koji se održao  prvi put 1. oktobra 2021.[2] Tim povodom je u avgustu 2020. otvorio udruženje Slavitud, čija je glavna misija promovisanje slovenske kulture u Francuskoj, ali i koje se takođe bavi izdavaštvom.[3] U aprilu 2021. je objavljena Nova BHCS poezija u Francuskoj (Nouvelle poésie BHCS) u kojoj su Živko Vlahović, Vesna Bojović i Jelena Mihajlović preveli 55 pesnika iz Bosne, Hrvatske, Crne Gore i Srbije.[4] 1. decembra će biti objavljena drama Aleksandra Gatalice 1918 : Poslednja ratna godina (1918 : La dernière année de guerre).[5]

U februaru 2021. je osnovana i nagrada Slavitud za najbolju zbirku pesama u regionu koju je osvojila mlada pesnikinja Aleksandra Batinić za zbirku Malo prisustvo.[6]

U maju 2022. je osnovana nagrada Slavitud za najbolje prozno delo 2021/2022 godine, koju je osvojio Berislav Blagojević.[7]

U novembru 2022. godine je sa izdavačkom kućom otvroio časopis "Panache" u kojem se svakog meseca objavljuju pisci iz regiona čiji su odlomci prevedevni na francuski.[8]

Prevodi[uredi | uredi izvor]

  • Conversations de femmes, Duško Radović, 2017.[9]
  • Sonate pour un homme immoral, Aleksandar Gatalica, 2020. (ISBN FR : 978-2-35270-304-4)[10]
  • Nouvelle poésie BCMS, E-book 2021. (ISBN FR : 978-2-492799-00-6)
  • 1918 : La dernière année de guerre, Aleksandar Gatalica, 2021 (ISBN FR : 978-2-492799-01-3)[5]
  • Errance, Filip Grbić, 2022. (ISBN FR : 979-10-95604-41-9)[11]
  • Les étrangers à Belgrade, Blaza l'inspecteur ripou, 2022 (le fantôme de la liberté)[12]
  • Trois premiers chapitres du Concert de Muharem Bazdulj, 2022 (le fantôme de la liberté)[13]
  • La Forêt de Ana Milos, 2022 (le fantôme de la liberté).[14]
  • Le nu du matin de Radoslav Milenkovic, 2022 (Panache). [15]
  • La promesse de Lazar Ristovski, 2022 (le fantôme de la liberté).[16]
  • Elle de Ljubica Kubura, 2022 (le fantôme de la liberté). [17]
  • Vera Pavladoljska de Matija Beckovic, 2022 (le fantôme de la liberté).[18]
  • Le Concert, Muharem Bazdulj, 2023 (ISBN FR : 9782493823090).[1]
  • La mort d'Euripide, Aleksandar Gatalica, 2024 (ISBN FR : 978-2-9583187-3-4).[2]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „PREVOD – IZVORNI I CILjNI (AVERINCEV, GRBIĆ, NIKOLIĆ I VLAHOVIĆ)”. Stella polare (na jeziku: srpski). 2021-11-22. Pristupljeno 2022-08-02. 
  2. ^ admin (2021-10-02). „SAJAM SLAVISTIKE NA SORBONI: Zajednički slovenski poduhvat”. Preokret (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-08-02. 
  3. ^ Artkum (2021-05-02). „Živko Vlahović: Srpska književnost je priznata u Francuskoj”. Pokazivač (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-08-02. 
  4. ^ „Najvažnije vijesti svakog dana”. Pobjeda. Pristupljeno 2022-08-02. 
  5. ^ a b Gatalica, Aleksandar (2021). 1918, la dernière année de guerre. Prevod: Vlahovic, Zivko; Vlahovic, Jovana. Paris: Slavitude. ISBN 978-2-492799-01-3. 
  6. ^ Rakulj, Milan (2021-03-17). „Nagrada "Slavitude" Aleksandri Batinić: Književni proboj na francusko tržište”. Nezavisne novine (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-08-02. 
  7. ^ „Banjalučki pisac Berislav Blagojević dobitnik regionalne književne nagrade “Slavitude”” (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2022-11-05. 
  8. ^ Nportal (2022-11-04). „MLADI PREVODILAC ŽIVKO VLAHOVIĆ NA VISINI ZADATKA: "Imam obavezu prema svojoj kulturi i svom narodu"”. Nportal (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-11-05. 
  9. ^ „Conversations de femmes”. www.culture-sorbonne.fr (na jeziku: francuski). Arhivirano iz originala 29. 06. 2022. g. Pristupljeno 2022-08-02. 
  10. ^ Gatalica, Aleksandar (2020). Sonate pour un homme immoral. A la marge. Prevod: Vlahovic, Zivko. Paris: Non lieu. ISBN 978-2-35270-304-4. 
  11. ^ Grbic, Filip (2022). Errance. Prevod: Vlahovic, Zivko. Paris: Belleville éditions. ISBN 979-10-95604-41-9. 
  12. ^ ripou, Blaža, l'inspecteur (2022-08-16). „Les étrangers à Belgrade”. revue-litteraire (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2022-09-21. 
  13. ^ Bazdulj, Muharem (2022-09-20). „Le concert”. revue-litteraire (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2022-09-21. 
  14. ^ Miloš, Ana (2022-09-21). „La Forêt (extrait)”. revue-litteraire (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2022-11-05. 
  15. ^ „Radoslav Milenkovic”. slavitude.fr (na jeziku: francuski). 2022-10-29. Pristupljeno 2023-01-02. 
  16. ^ Ristovski, Lazar (2022-11-20). „La promesse”. revue-litteraire (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2023-01-02. 
  17. ^ Kubura, Ljubica (2022-12-08). „ELLE”. revue-litteraire (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2023-01-02. 
  18. ^ Bećković, Matija (2022-12-29). „Vera Pavladoljska”. revue-litteraire (na jeziku: francuski). Pristupljeno 2023-01-02. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Живко_Влаховић&oldid=27689591”