Žoze Eduardo dos Santos
| Žoze Eduardo dos Santos | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Žoze Eduardo dos Santos 2007. godine | |||||||||||||
| Lični podaci | |||||||||||||
| Datum rođenja | 28. avgust 1942. | ||||||||||||
| Mesto rođenja | Luanda, Angola | ||||||||||||
| Datum smrti | 8. jul 2022. (79 god.) | ||||||||||||
| Mesto smrti | Barselona, Španija | ||||||||||||
| Religija | Katolik | ||||||||||||
| Univerzitet | Azerbejdžanska državna uljana akademija | ||||||||||||
| Politička karijera | |||||||||||||
| Politička stranka | MPLA (1958—2022) | ||||||||||||
| |||||||||||||
Žoze Eduardo dos Santos (port. José Eduardo dos Santos; Luanda, 28. avgust 1942 — Barselona, 8. jul 2022) bio je drugi predsednik Angole. Za predsednika je izabran 20. septembra 1979. godine, nakon smrti Agostinja Neta. Na funkciji predsednika bio je 38 godina, kada je na predsedničkim izborima 2017. u Angoli predlžio za svog naslednika ministra odbrane Žoao Lorenca koji je pobedio na izborima i time postao novi predsednik Angole.[1]
Biografija[uredi | uredi izvor]
Rođen je 28. avgusta 1942. godine u Luandi, kao sin imigranata sa Sao Tome i Prinsipea.[2] Za vreme studija, pridružio se oslobodilačkom i antikolonijalnom Narodnom pokretu za oslobođenje Angole (MPLA). Posle pretrpljene represije od kolonijalnih vlasti, otišao je u dobrovoljni egzil u Kongo-Brazavil 1961. godine. Školovanje je nastavio u Sovjetskom Savezu. Tamo je na Institutu za naftu i hemiju u Bakuu stekao inženjersku diplomu.
Godine 1970, vratio se u još uvek portugalsku koloniju Angolu i pridružio se jedinicama Vojske za oslobođenje Angole (EPLA), od 1974. godine znanih pod skraćenicom FAPLA. Posle toga je bio zvanični predstavnik MPLA u SFR Jugoslaviji, DR Kongu i NR Kini. Septembra 1974. godine, izabran je u Centralni komitet i Politbiro MPLA.[3][2]
Juna 1975. godine, dos Santos je postao koordinator Odseka MPLA za spoljne odnose. Po proglašenju nezavisnosti Angole u novembru 1975. godine, postao je prvi angolski ministar spoljnih poslova.
Nakon smrti prvog predsednika Angole, Agostinja Netoa, 10. septembra 1979. godine, dos Santos je 20. septembra izabran za predsednika MPLA i tako postao novi predsednik Angole i zapovednik Oružanih snaga.[2]
Nakon održavanja višepartijskih izbora 29. i 30. septembra 1992. godine, Žoze Eduardo dos Santos osvojio je 49,5% glasova naspram svog suparnika Žonasa Savimbija, koji je osvojio 40,7%. Savimbi je izbore proglasio nameštenima i povukao se iz kampanje. Dos Santos je nastavio da bude predsednik Angole.
Dos Santos je od početka 1990-ih stabilizovao ekonomiju, potakao razvoj sitnog biznisa i proveo liberalizaciju ekonomije. Nakon izbora 2008. godine, MPLA je osvojila većinu u skupštini. Nova vlada je do početka 2010. godine donela novi Ustav, kojim je predviđeno da vođa partije sa većinskim sastavom u skupštini automatski postaje i predsednik republike.
S pobedom MPLA na opštim izborima 2012. godine na kojima je osvojila 2/3 zastupničkih mesta, dos Santos je u skladu s novim Ustavom automatski postao novi predsednik Republike.
Porodica[uredi | uredi izvor]
Ženio se tri puta i imao je šestoro dece.[4]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ Predsednik Angole posle 38 godina odlazi s vlasti
- ^ a b v Biography at MPLA website Arhivirano iz originala na dan 6. 5. 2005.
- ^ Louis Gates, Henry; Appiah, Anthony (1999). Africana: The Encyclopedia of the African and African American Experience. str. 624.
- ^ „José Eduardo dos Santos”. www.geneall.net.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Louis Gates, Henry; Appiah, Anthony (1999). Africana: The Encyclopedia of the African and African American Experience. str. 624.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
| Međunarodne | |
|---|---|
| Državne | |
| Ostale | |
