Народни покрет за ослобођење Анголе

Из Википедије, слободне енциклопедије
Народни покрет за ослобођење Анголе — Партија рада
Movimento Popular de Libertação de Angola - Partido do Trabalho
Movimento Popular de Libertação de Angola (bandeira).svg
Застава МПЛА
Председник Жозе Едуардо дос Сантос
Оснивачи Агостињо Нето
Вираито Да Круз
Основана 1. децембра 1956.
Седиште Луанда
 Ангола
Млади огранак Омладина МПЛА
Идеологија социјалдемократија (пре марксизам-лењинизам)
Политичка позиција Левица
Међународно чланство Социјалистичка интернационала
Парламент Анголе
150 / 220
Званични веб-сајт

Народни покрет за ослобођење Анголе — Партија рада (порт. Movimento Popular de Libertação de Angola - Partido do Trabalho) је партија на власти у Анголи од њене независности од Португалије 1975. године. Чланови МПЛА борили су се против португалске колонијалне армије у Анголском рату за независност (1961—1975), а после тога су постигли победу и против покрета УНИТА и ФНЛА у Анголском грађанском рату (1975—2002).

Оснивање[уреди]

Анголска комунистичка партија (ПЦА) и Партија уједињене борбе за Африканце у Анголи (ПЛУА) су се, 1. децембра 1956. године, ујединиле у Народни покрет за ослобођење Анголе. Генерални секретар МПЛА постао је Вириато да Круз, дотадашњи председник ПЦА.[1][2] Касније су се МПЛА-у прикључили још неки мањи ослободилачки покрети.

Оружано крило МПЛА су биле Војне снаге за ослобођење Анголе (ФАПЛА). Борци ФАПЛА касније су постали регуларна армија Анголе.

Године 1960, МПЛА и ПАИГЦ, ослободилачки покрет Гвинеје Бисао и Зеленортских острва, удружили су снаге у борби против Португалске империје у Африци. Касније су им се придружили мозамбички ФРЕЛИМО и МЛСТП из Сао Томе и Принсипеа.

Независност и грађански рат[уреди]

Након Револуције каранфила у Лисабону 1974. године, на власт у Португалији дошла је војна влада која је пристала дати независност Анголи. Три ослободилачка покрета (МПЛА, ФНЛА и УНИТА) су испрва били у коалицији, која се убрзо распала.

Јужна Африка, САД и Заир финансирали су ФНЛА и УНИТА, а Куба и Совјетски Савез МПЛА. До новембра 1980, МПЛА је скоро у потпуности победила снаге УНИТА-е.

Ангола је прогласила независност 11. новембра 1975, а први председник постао је вођа МПЛА, Агостињо Нето. Након Нетове смрти 1979, председник Анголе постао је Жозе Едуардо дос Сантос.

Године 1977, МПЛА је прихватила марксизам-лењинизам као партијску идеологију. Након унутарпартијских превирања, чланови МПЛА приклонили су се социјалстичком, а одбацили комунистички модел. Упркос томе, Ангола је остала савезник Источног блока. Кубанске трупе су и даље биле пристуне у земљи, будући да је покрет УНИТА још увек дејствовао против МПЛА.

Грађански рат је трајао до 2002. године, када је вођа УНИТА-е, Жонас Савимби, убијен.

Године 1983., МПЛА је својем називу придодао суфикс Партија рада.

Историја избора[уреди]

Народна скупштина Анголе
Избори # гласова % од важећих # посланика Влада
1992 2,124,126 53.7%
129 / 220
владајући
2008 5,266,216 81.6%
191 / 220
владајући[3]
2012 4,135,503 71.8%
175 / 220
владајући
2017 4,907,057 61.1%
150 / 220
владајући

Партијске организације[уреди]

Масовне организације, које делују унутар МПЛА, су Организација жена Анголе (порт. Organização da Mulher Angolana), Национална унија радника Анголе (порт. União Nacional dos Trabalhadores Angolanos), Организација пионира Агостиња Нета (порт. Organização dos Pioneiros de Agostinho Neto) и Омладина МПЛА (порт. Juventude do MPLA).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Africa Year Book and Who's who. 1977. стр. 238. 
  2. Tvedten (1997). стр. 29.
  3. "Angolan ruling party gains about 82% of votes in legislative race", Xinhua, September 17, 2008.

Литература[уреди]