Žorž Pretr

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Žorž Pretr
Žorž Pretr snimljen 1989. na probi orkestra na festivalu u Garmiš-Partenkirhenu
Ime po rođenjuGeorges Prêtre
Datum rođenja(1924-08-14)14. avgust 1924.
Mesto rođenjaVazier, Francuska
Datum smrti4. januar 2017.(2017-01-04) (92 god.)
Mesto smrtiNaves, Kastr (Tarn), Francuska
ZanimanjeDirigent

Žorž Pretr (franc. Georges Prêtre; 14. avgust 1924 — 4. januar 2017) bio je francuski orkestarski i operski dirigent.

Biografija[uredi | uredi izvor]

Odrastanje i obrazovanje[uredi | uredi izvor]

Pretr je rođen u Vazier-u (departman Nord). Pohađao je Konzervatorijum u Dueju, a zatim je studirao harmoniju kod Morisa Duruflea i dirigovanje kod Andrea Klitensa, između ostalih profesora na Konzervatorijumu u Parizu. Među njegovim ranim muzičkim interesima bili su džez i truba. Nakon diplomiranja, dirigovao je u nekoliko manjih francuskih operskih kuća, ponekad pod pseudonimom Žorž Derejn (franc. Georges Dherain).

Karijera dirigenta[uredi | uredi izvor]

Njegov dirigentski debi bio je u Marseljskoj operi 1946. godine.[1] Dirigovao je i u operskim kućama u Lilu i Tuluzu. Njegov debi u Parizu bio je u Operi-Komik (franc. Opéra-Comique) u Kapriču Riharda Štrausa. Bio je direktor Opere-Komik 1955–1959. Dirigovao je u Lirik operi u Čikagu (engl. Lyric Opera of Chicago) 1959–1971. Bio je prvo dirigent (1959), a potom i muzički direktor 1970–1971 u Pariskoj operi. Bio je glavni dirigent Bečke simfonije 1986–1991.[2]

Njegov debi u Kraljevskoj operi Kovent Garden došao je 1965. godine, sa prvim nastupima u Metropoliten operi u Njujorku[3] i La Skali u Milanu, takođe u istoj deceniji. Radio je sa Marijom Kalas u više navrata i sa njom snimao Karmen i Tosku.[4]

Pored opere, Pretr je bio najpoznatiji po izvođenjima francuske muzike, dirigujući dugim i teškim delima poput Debisijevog La mer i Ravelovog Dafne i Kloi (franc. Daphnis et Chloé) bez partiture (tj. po sećanju). Posebno je povezan sa Fransisom Pulankom, koji je premijerno izveo svoju operu Ljudski glas (franc. La voix humaine) u Operi-Komik 1959., kao i prvo izvođenje u Francuskoj njegovog Sedam odgovora tame (franc. Sept répons des ténèbres) 1963. godine. Godine 1999. održao je seriju koncerata u Parizu povodom proslave stogodišnjice Pulankovog rođenja. Marsel Landovski je 1988. Žoržu Pretru posvetio svoju Četvrtu simfoniju. Mnogim ljubiteljima muzike, međutim, Pretrovo ime će zauvek biti povezano sa svetskom premijerom iz 1959. godine Simfonijskog koncerta za orgulje i orkestar, opus 81 (franc. Symphonie Concertante for Organ and Orchestra) Jozefa Jongena, sa Virdžilom Foksom i orkestrom Pariske opere. Eklektičan muzičar, Pretr je dirigovao u Beču, 1962. godine Aransku operu (franc. L'Opéra d'Aran) Žilbera Bekoa. Pretr je 1982. dirigovao orkestrom Milanske Skale u filmskim verzijama Maskanjijeve Kavalerije rustikane (ital. Cavalleria rusticana) i operom Ruđera Leonkavala Pajaci.[5] U oba filma koje je režirao Franko Zefireli, glavnu ulogu je imao Plasido Domingo.

Pretr je dva puta dirigovao Bečkim novogodišnjim koncertom, 2008. i 2010.[6] i jedini je francuski dirigent koji je imao tu čast.[7]

Lični život[uredi | uredi izvor]

Pretr se oženio Džinom Marni 1950. godine i imali su sina i ćerku. Hobiji su mu bili jahanje, plivanje, avijacija, džudo i karate.[8]

Pretr je umro u Francuskoj 4. januara 2017. godine, u 92. godini. Imao je dom u Navesu (Tarn), blizu Kastra.[9]

Nagrade[uredi | uredi izvor]

  • Komandant Ordena za zasluge Republike Italije (1982)
  • Veliki oficir Ordena za zasluge Republike Italije (1991)
  • Nagrada Evrope (1982)
  • Počasni dirigent Bečke simfonije (Austrija, 1991)
  • Nagrada Muzičkog pobednika (franc. Victoire de la Musique) za najboljeg dirigenta (1997)
  • Austrijski krst časti za nauku i umetnost I klase (2004)
  • Veliki oficir Legije časti (Francuska, 2009)

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Nichols, Roger (2017-01-05). „Georges Prêtre obituary”. the Guardian. Pristupljeno 2018-01-19. 
  2. ^ Smith, Harrison (2017-01-06). „Georges Prêtre, French conductor who recorded with Maria Callas, dies at 92”. Washington Post (na jeziku: engleski). ISSN 0190-8286. Pristupljeno 2018-01-19. 
  3. ^ Cooper, Michael (2017). „Georges Prêtre, French Conductor Known for Interpretation, Dies at 92”. The New York Times (na jeziku: engleski). ISSN 0362-4331. Pristupljeno 2018-01-19. 
  4. ^ Guest (2017-01-04). „The conductor Georges Prêtre has died”. www.gramophone.co.uk (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-01-19. 
  5. ^ „Georges Prêtre”. IMDb. Pristupljeno 4. 1. 2017. 
  6. ^ „Wiener Philharmoniker > Homepage”. Pristupljeno 4. 1. 2017. 
  7. ^ „Sinfinimusic - Deutsche Grammophon”. Pristupljeno 4. 1. 2017. 
  8. ^ „Georges Prêtre, A Conductor With A 70-Year Career, Dies At 92”. NPR.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2018-01-19. 
  9. ^ „Mort du grand chef d'orchestre français Georges Prêtre”. Le Monde.fr. 4. 1. 2017. Pristupljeno 4. 1. 2017 — preko Le Monde. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Жорж_Претр&oldid=26706473”