Pređi na sadržaj

Zatvor Anema

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skica plana izgleda zatvora Anema Aleksandra van Milingena.

Zatvor Anemas (tur. Anemas Zindanları) je velika vizantijska građevina pričvršćena za zidine grada Konstantinopolja (današnji Istanbul, Turska). Tradicionalno se poistovećuje sa zatvorima nazvanim po Mihailu Anemau, vizantijskom generalu koji je podigao neuspešnu pobunu protiv cara Aleksija I Komnena (r. 1081–1118) i bio je prva osoba koja je tamo bila zatvorena. Zatvor je istaknut u poslednjim vekovima Vizantijskog carstva, kada su tamo bila zatvorena četiri vizantijska cara.

Opis

[uredi | uredi izvor]
Takozvana kula Isaka Anđela, sa karakterističnim nepravilnim zidanjem sa ponovo upotrebljenim kamenim stubovima.

Zgrada se nalazi u predgrađu Vlaherna, između dela zidova koje je sredinom 12. veka podigao car Manojlo I Komnin (r. 1143–1180) i ranijih zidina vizantijskih careva Iraklija (r. 610–641) i Lava V Jermenina (r. 813–820). Mali deo zida povezuje strukturu na istoku sa zidom Manojla Komnina.[1] Sam spoljni zid objekta je izuzetno visok, uzdiže se čak 23 metra iznad tla ispred, a debljine je 11–20 metara. Iza spoljnog zida, zgrada se sastoji od dvanaest trospratnih odaja. Spoljaše nalične zgrade ima dve pravougaone kule izgrađene jednu pored druge, sa jednim zajedničkim zidom. Kule bliznakinje su poduprte masivnim podupiračem, koji se uzdiže skoro 8 m iznad nivoa zemlje i to od 6,5–9 m ispred samih kula.[2]

Dve kule se u velikoj meri razlikuju po konstrukciji, ukazujući na izgradnju u različitim datumima.[3] Južna kula je nepravilno četvorougaona dvospratna građevina. Zidana je veoma neravno, uključujući nekoliko kamenih stubova koji su umetnuti u kulu, često ne u potpunosti, a kontrafor mu je od sitnog, nepravilno postavljenog kamenja.[4] Njegov unutrašnji raspored, sa prostranim gornjim spratom, velikim prozorima i balkonom okrenutim prema zapadu, sugeriše upotrebu kao stambena kula. U kombinaciji, ovi faktori snažno podržavaju njenu tradicionalnu identifikaciju sa takozvanom kulom Isaka Anđela: prema istoričaru Niketi Honijatu, tu kulu je sagradio car Isak II Anđel (r. 1185–1195, 1203–1204) i kao utvrđenje i privatnu rezidenciju, a koristio je materijal iz porušenih crkava.[5] Nasuprot tome, severna kula, koja je poznata kao kula Anema, je pažljivo građena struktura, koja prikazuje tipično vizantijsko zidanje, naizmenične slojeve kamenog zida i cigle. Njen podupirač je izgrađen od velikih, pravilnih, pažljivo postavljenih blokova.[3] Čvrstoća zidova i kontrafora se objašnjava time što je ova konstrukcija činila najzapadniji potporni zid velikog terasastog brda na kome je podignuta kasnovizantijska palata Vlaherna.[6]

Unutrašnji pogled na zasvođene odaje zatvora Anema, sa ilustracije iz 19. veka.

Glavna konstrukcija se sastojala od trinaest poprečnih kontra-zidova, probijenih sa tri međusobno postavljena luka od cigle, koji stvaraju dvanaest pregrada, širine 9–13 metara. Dva zida po dužini nisu paralelna, već se postepeno odmiču kako se protežu severno.[7] Istočni zid ima par hodnika na gornja dva nivoa, izgrađenih unutar tela zida i osvetljenih puškarnicama na fasadama zida. Odeljenja u suterenskom nivou nemaju prozore, ali su gornji nivoi osvetljeni kroz male otvore na zapadnom zidu.[8] Kula spiralnog stepeništa povezuje glavnu strukturu sa dve kule.[9]

Nedoslednosti u postavljanju prozora, koje su delimično sređene kasnijim dogradnjama, kao i drugi dokazi uzastopnih prepravki, pokazuju da je konstrukcija građena i modifikovana u odvojenim fazama. Prvo je došao istočni zid koji je bio okrenut ka gradu, kao jednostavan odbrambeni zid sa galerijama iz kojih su se kroz puškarnice mogle ispuštati strele i drugi projektili.[10] Ostatak glavne konstrukcije je naknadno dodat. Uloga pregrada je nejasna. Moguće je da su funkcionisale kao ostave ili (najmanje gornja dva nivoa) kao kasarne.[11]

Što se tiče kula, pretpostavlja se da su one poslednje dozidane, pri čemu je južna kula ranije nastala od severne, pošto dele zid koji očigledno pripada prvoj.[12] To, međutim, dovodi u zabunu identifikaciju, odnosno kule Isaka Anđela i Aneme, pošto se Anemova kula beleži kao sačuvana već u prvim godinama 12. veka, više od 70 godina pre izgradnje kule Isaka Anđela.[13] Predstavljene su različite hipoteze da bi se ovo objasnilo. Jedna teorija je da je njihova tradicionalna identifikacija obratna, ili da zajedno čine istu zgradu pod različitim imenima. Drugi predlaže da je stvarna Anemina kula ležala severnije i da je bila jedna od kula Iraklijevog zida.[14] Sve teorije, međutim, sadrže različite probleme, a tradicionalna identifikacija je i danas u standardnoj upotrebi.[15]

Zatvorenici

[uredi | uredi izvor]

Prema Ani Komnini Mihail Anema je bio prvi čovek koji je tamo bio zatvoren, a po njemu su kula i zatvor kasnije nazvani.[16] Mihail je kovao zaveru protiv cara ali je zavera razotkrivena i on drugi zaverenici su uhvaćeni i osuđeni na zatvor i oslepljivanje, što je bila uobičajena kazna za izdajnike. Njegove molbe za milost, međutim, dok su ga vodili kroz Mese, izazvale su simpatije ljudi i same Ane. Zajedno sa svojom majkom posredovala je u njegovo ime kod svog oca, cara. Anemau je pokazana milost: nije bio oslepljen, već je nekoliko godina bio zatvoren u kuli koja će nositi njegovo ime.[17] Sledeći zatvorenik je stigao u kulu i pre nego što je Anema konačno pomilovan i pušten. Bio je to Grigorije Taronit, duks Haldije, oblasti oko današnjeg Trabzona. Koristeći relativnu izolovanost svoje provincije, pokušao je da postane nezavisni vladar 1104[18] Čak i nakon hapšenja, međutim, prema Aleksijadi, on je ostao prkosan, što je dovelo do dugog perioda u zatvoru pre nego što je konačno pušten i pomilovan.[19]

Sledeći zatvorenik bio je svrgnuti car Andronik I Komnin (r. 1183–1185), koji je tamo bio zatvoren uoči svog javnog pogubljenja na carigradskom hipodromu 12. septembra 1185.[20] Sledeći poznati zatvorenik bio je Jovan Bekos, tada hartofilaksa Aja Sofije i budući patrijarh carigradski kao Jovan XI, koji je tamo bio zatvoren zbog protivljenja caru Mihailu VIII Paleologu (r. 1259–1282) koji je imao nameru da sprovede ideju o ponovnom ujedinjenju pravoslavnih i Rimokatoličke crkve.[21] Godine 1322, Sirgijan Paleolog, koji je kovao zaveru i sa i protiv cara Andronika II Paleologa (r. 1282–1328) i njegovog unuka i protivnika Andronika III (r. 1328–1341) u toku građanskog rata, bio je ovde zatočen, premda je imao prilično dobre uslove u zatvoru, pre nego što je pomilovan i vraćen na svoje funkcije 1328.[22]

Zatvor je ponovo bio aktuelan u dinastičkim sukobima Paleologa tokom 1370-ih. Car Jovan V Paleolog (r. 1341–1376, 1379–1391) je ovde zatvorio svog najstarijeg sina Andronika IV posle neuspele pobune. Andronik je, međutim, pobegao i uz pomoć Đenove i Osmanlija i uspeo je da uzurpira presto svog oca na tri godine (1376–1379). Za to vreme, Jovan V i njegovi mlađi sinovi, Manuel – budući car Manojlo II (r. 1391–1425) – i Teodor, bili su zatvoreni u zatvoru Anema.[23]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ van Millingen 1899, str. 131.
  2. ^ van Millingen 1899, str. 131–132.
  3. ^ a b van Millingen 1899, str. 132–133.
  4. ^ van Millingen 1899, str. 132.
  5. ^ van Millingen 1899, str. 143–145.
  6. ^ van Millingen 1899, str. 138.
  7. ^ van Millingen 1899, str. 134.
  8. ^ van Millingen 1899, str. 134–135.
  9. ^ van Millingen 1899, str. 136–138.
  10. ^ van Millingen 1899, str. 139–140.
  11. ^ van Millingen 1899, str. 140–142.
  12. ^ van Millingen 1899, str. 141.
  13. ^ van Millingen 1899, str. 146–149.
  14. ^ van Millingen 1899, str. 149–153.
  15. ^ cf. Turnbull & Dennis 2004, str. 31, 60.
  16. ^ van Millingen 1899, str. 154.
  17. ^ van Millingen 1899, str. 155–156.
  18. ^ Kazhdan 1991, str. 2013.
  19. ^ van Millingen 1899, str. 156.
  20. ^ van Millingen 1899, str. 156–157.
  21. ^ van Millingen 1899, str. 157–160.
  22. ^ van Millingen 1899, str. 161.
  23. ^ van Millingen 1899, str. 162–163.

Literatura

[uredi | uredi izvor]
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Затвор_Анема&oldid=27821315”