Zelembać

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Jump to navigation Jump to search

Zelembać
Lacerta viridis Deutschland 005.jpg
Naučna klasifikacija
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Sauropsida
Red: Squamata
Podred: Lacertilia
Porodica: Lacertidae
Rod: Lacerta
Vrsta: L.viridis
Binomna nomenklatura
Lacerta viridis
(Laurenti, 1768)

Zelembać
Oestliche Smaragdeidechse Austria.jpg
Naučna klasifikacija
Porodica: Lacertidae
Rod: Lacerta
Vrsta: L.viridis
Binomna nomenklatura
Lacerta viridis

Zelembać (Lacerta viridis) je vrsta evropskog guštera. Spada u razred gmizavaca, red ljuškara, a podred guštera.

Opis[uredi]

Zelembać spada u krupne guštere Evrope. Mužjaci su zeleni sa crnim tačkama na leđima i karakteristični po tirkizno plavoj boji vrata koja je u doba parenja izuzetno uočljiva. Ženke mogu imati braonkastu boju leđne strane tijela ili zelenkasto-braonkastu. Trbušna strana tijela kod oba pola je svetlo zelene boje. Dužina tijela im dostiže 13 cm, a dužina repa im daje dodatnih 25-30 cm. Zelembać je veoma brz i za njegovu brzinu zaslužan je dugačak rep. Mužjaci su krupniji od ženki i imaju robusniju glavu. Ukoliko zelembać bude iznenađen ostaje skamenjen i lako se može uhvatiti. U slučaju opasnosti brane se ugrizima. Životni vek u prirodi je do 10 godina. U zavisnosti od klime područja, u zimska skloništa se povlači obično u novembru.[1]


Rasprostranjenost[uredi]

Zelembać se prostire na jugu, istoku i zapadu balkanskog poluostrva uključujući i ostrva. Zauzima prostor Kavkaza i Male Azije sve do Izraela i Irana.

Ishrana[uredi]

Hrane se insektima, paucima i drugim beskičmenjacima, mada mogu pojesti i manje guštere. Takođe jedu i jaja ptica do kojih dođu zahvaljujući sposobnosti penjanja. Jači su i od manjih ptica pa i njih lako pojedu.

Stanište[uredi]

Zelembaći naseljavaju grmoliku vegetaciju, osunčane kamenjare i livade. U Srbiji je čest svugde gde su staništa otvorenog tipa i prošarana žbunjem. Žive u miru dok prema slabijim i mlađim od sebe pokazuju nadmoć.

Razmnožavanje[uredi]

Parenje počinje krajem maja i početkom juna i tada mužjaci dobijaju plavu boju ispod vrata, a takođe postaju agresivni prema ostalim mužjacima. U borbama između mužjaka često se desi da pobijeđeni mužjak ostane bez repa. Ženke polažu 5-20 jaja koja se izležu nakon sedam nedelja. Jaja su okrugla, veličine graška i bijele boje. Iz jaja se izležu mladi zelembaći koji postaju polno zreli nakon druge godine života.

Status[uredi]

Prema Međunarodnoj uniji za zaštitu prirode (IUCN) nosi status poslednje brige (LC), a takođe i po Crvenoj knjizi faune Srbije II- Gmizavci po kriterijumima distribucije, ekologije i životne istorije nosi identičan status. Nalazi se na Prilogu IV Direktive o staništima EU.

Zanimljivosti[uredi]

Galerija[uredi]

Izvori[uredi]

  • Tomović Lj, Kalezić M. & Džukić G. (2015): Crvena knjiga faune Srbije II – Gmizavci. Biološki fakultet & Zavod za zaštitu prirode Srbije, Beograd. Crvena knjiga
  • Radević,M.(2008):Biologija za 7. razred osnovne škole. Istočno Sarajevo:Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.

Reference[uredi]

  1. ^ Isailović C.J, Jelić I, Stanisavljević B & Ćosić N. (2012): Vodozemci i gmizavci Beograda. Ekološko društvo Endemit. Beograd