Zeugma (stilska figura)
Zeugma (grč. Ζεύγμα – spajanje, most) je stilska figura koja se najčešće sastoji u tome da se jedan predikat odnosi na više ostalih delova rečenice[1], npr. subjekata, objekata i sl. – ili da više dopuna u genitivu zavise od iste imenice i sl. Zeugma može služiti istovremeno i sažimanju[1] i parataksičkom gomilanju[2] izraza u okviru jedne rečenice. Danas se pod zeugmom podrazumeva samo jedna podvrsta antičke zeugme tj. kada se isti predikat odnosi na dva različita objekta pa se zbog toga upotrebljava u dva različita značenja, jednom u pravom i jednom u prenesenom značenju, a ipak se pominje samo jedanput.[3] Spada u figure konstrukcije. Ponekad se zeugma smatra vrstom silepse,[4], ponekad se silepsa smatra vrstom zeugme, a ponekad se ove stilske figure poistovećuju[5].
Upotreba[uredi | uredi izvor]
Zeugma se uvek shvata kao aforizam[6] bilo u književnosti bilo u svakodnevnom govoru. Ponekad se shvata kao greška, ali njena stilogenost je neupitna. Ona na duhovit način spaja različite pojmove i neretko se koristi da istakne ironijski ili satirički smisao iskaza.[2] Kada se kombinuje sa ironijom, nastaje antiteza.[7]
Primeri[uredi | uredi izvor]
- „Naizmence je mrcvario svoj mozak i svog magarca.” (Oliver Tvist, Čarls Dikens)
- „Poče da pali svoju cigaretu, trepćući očima, čelom, celim licem.” (Nečista krv, Borisav Stanković)
- "Tamo raslo klenje i jasenje, / Među nama zdravlje i veselje." (Ženidba Đurđa Smederovca, srpska narodna pesma)
- Dokazi su podelili sudije, a sudije mito.[6]
- Intimnost rađa prezir i decu.[6]
- Bolje je pasti iz francuskog nego iz tramvaja. (Duško Radović)
Slične stilske figure[uredi | uredi izvor]
- Anakolut
- Brahilogija
- Elipsa
- Silepsa
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. str. 189—190. ISBN 978-86-343-0277-6.
- ^ a b Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). str. 315—316. ISBN 978-953-0-40043-6. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 03. 2019. g. Pristupljeno 04. 03. 2019.
- ^ Živković, Dragiša (ur) (1986). Rečnik književnih termina. Beorad: NOLIT. ISBN 9788619019620.
- ^ Pranjković, Ivo. „Stilske figure i gramatika”. Zagrebačka slavistička škola. Pristupljeno 4. 3. 2019.
- ^ Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms (2 izd.). str. 278. ISBN 978-0-19-860883-7.
- ^ a b v Nikolić, Milka V. „Velika lingvostilistička sinteza: od stilske figure do stilema” (PDF). Pristupljeno 4. 3. 2019.
- ^ Dupriez, Bernard Marie. A Dictionary of Literary Devices: Gradus, A-Z. str. 475. Pristupljeno 4. 3. 2019.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Dupriez, Bernard Marie. A Dictionary of Literary Devices: Gradus, A-Z. str. 475. Pristupljeno 4. 3. 2019.
- Bagić, Krešimir (2012). Rječnik stilskih figura (PDF). str. 315—316. ISBN 978-953-0-40043-6. Arhivirano iz originala (PDF) 06. 03. 2019. g. Pristupljeno 04. 03. 2019.
- Baldick, Chris (2004). The concise Oxford dictionary of literary terms (2 izd.). str. 278. ISBN 978-0-19-860883-7.
- Živković, Dragiša (ur) (1986). Rečnik književnih termina. Beorad: NOLIT. ISBN 9788619019620.
- Zima, Luka (1988). Figure u našem narodnom pjesništvu. str. 189—190. ISBN 978-86-343-0277-6.
