Pređi na sadržaj

Зимовка

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Zimovke
Mužjak zimovke u Lankaširu (Ujedinjeno Kraljevstvo)
Ženka zimovke u Lankaširu (Ujedinjeno Kraljevstvo)
Naučna klasifikacija
Carstvo:
Animalia
Tip:
Chordata
Klasa:
Aves
Red:
Passeriformes
Porodica:
Fringillidae
Rod:
Pyrrhula

Vrsta:
P. pyrrhula
Binomno ime
Pyrrhula pyrrhula
(Linnaeus, 1758)

Zimovka ili obična zimovka ili evroazijska zimovka (lat. Pyrrhula pyrrhula) je mala ptica koja pripada redu vrapčarki (lat. Passeriformes) iz porodice zeba (lat. Fringillidae). U anglofonoj Evropi poznata je jednostavno kao zimovka pošto je bila prva ptica koja je dobila ovo ime, dok se na našim prostorima još koriste i imena kimplin, gimpla i zimnica (naročito u Hrvatskoj).

Taksonomija i sistematika[uredi | uredi izvor]

Taksonomija zimovki je opisana 2001. godine od strane Arnajz-Vilene et al. Najbliži rođak ovom rodu je Pinicola (velika rujnica/trešnjar i zeba grimiznog čela).[1][2]

Podvrste[uredi | uredi izvor]

Opisane podvrste uključuju:[3]

  • P. p. pileata (W. MacGillivray, 1837) — Britanska ostrva
  • P. p. europoea (Vieillot, 1816) — zapadna i srednja Evropa
  • P. p. iberiae (Voous, 1951) — planine jugozapadne Francuske, severnog Portugala i severne Španije[1][2]
  • P. p. pyrrhula (Linnaeus, 1758) — severna, južna, centralna i istočna Evropa preko Sibira i srednje Azije do Ohotskog mora
  • P. p. rossikowi (Derjugin & Bianchi, 1900) — Turska, Kavkaz i severozapadni Iran
  • P. p. caspica (Witherby, 1908) — Azerbejdžan i severni Iran
  • P. p. cineracea (Cabanis, 1872) (Bajkalska zimovka) — Sibir, severoistočni Kazahstan, Mongolija i Kina
  • P. p. cassinii (S. F. Baird, 1869) — Ruski Daleki istok i severoistok Kine
  • P. p. griseiventris (Lafresnaye, 1841) — Ruski Daleki istok, Kina, Koreja i Japan[1][2]

Azorska zimovka, prethodno smatrana podvrstom evroazijske zimovke, sada se tretira kao različita vrsta.

Opis[uredi | uredi izvor]

Mužjak zimovke (levo) i ženka zimovke (desno)
Pyrrhula pyrrhula

Zimovka je mala tvrdoglava ptica pevačica veličine od 14,5 cm do 16 cm. Leđa su joj svetlosive boje, a glava, kratki debeli vrat, rep i donji krajevi krila izrazito su crni. Kod mužjaka su prsa crvena, a kod ženki i mladih sivo-braon. Zimovka ima prodoran, duboki zvižduk „dju”, koji je osnova tihog, škriputavog, često trosložnog zviždućeg glasa. Za razliku od ostalih zeba, zimovke ne pevaju lepo.

Raznožavanje, staništa i ishrana[uredi | uredi izvor]

Jaja zimovke Pyrrhula pyrrhula europoea u Tuluskom muzeju
Mladi mužjak zimovke u Engleskoj

Zimovke se razmnožavaju širom Evrope i Azije. Većina ih pripada grupi ptica stanarica, ali značajan broj zimovki sa severa su selice koje migriraju u toplije južne krajeve tokom zime. Mešovite šume sa nekoliko četinara su idealna boravišta ovih ptica, ali ni parkovi i bašte nisu isključeni kao staništa ili uzgajališta.

Zimovke svoje gnezdo grade uglavnom od jednog do dva metra od tla, po mogućnosti u grmlju višem i širem od četiri metra, živici, niskom rastinju ili niskim granama smrče, eventualno jele. Sezona parenja traje od početka maja do sredine jula, a u tom periodu jedan par može napraviti i do tri legla. Spermatozoidi mužjaka većine vrapčarki imaju zaobljenu glavu sa tupim otvorenim akrozomom.[4] Po svakom leglu ženka snese 4—5 jaja koja su svetloplava sa tamnocrvenim tačkicama. Na jajima ženka leži 13—15 dana.

Kada se nakon ovog perioda iz jaja izlegu ptići, roditelji ih hrane insektima, semenjem ili pupoljcima voćaka. Dok ženka leži u gnezdu, mužjak je hrani; kasnije, kada se ptići izlegu i ojačaju, mužjak i ženka ih nastavljaju hraniti zajedno. Pepeo i gloga su podobni kao hrana u jesen i ranu zimu,[5] Ako se ptice uzgajaju u šumi ili na posebno određenom mestu, kelj, kvinoa i proso su najbolji izbor hrane, pored one koju ptice mogu pronaći same u visokom rastinju i šumi.

Ponašanje i ekologija[uredi | uredi izvor]

Zimovke se najčešće ne grupišu u ogromna jata već u parove ili manja porodična jata koja u proleće mogu imati i do pedesetak jedinki. Najčešće se nalaze u šumama, a retko ih se može videti na tlu. Ako borave u blizini voćnjaka, hrane se mladim pupovima te veoma često naprave velike štete. Ukoliko se razmnože, može se dogoditi da unište ceo urod na određenom posedu.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v (jezik: engleski) Arnaiz-Villena, A; et al. (2001). „Phylogeography of crossbills, bullfinches, grosbeaks,and rosefinches” (PDF). Cellular and Molecular Life Sciences. 58: 1159—1166. PMID 11529508. doi:10.1007/PL00000930. Arhivirano iz originala (PDF) 21. 07. 2011. g. Pristupljeno 21. 07. 2015. 
  2. ^ a b v (jezik: engleski) Arnaiz-Villena, A; Gómez-Prieto, P; Ruiz-de-Valle, V (2009). „Phylogeography of finches and sparrows”. Nova Science Publishers. ISBN 978-1-60741-844--3. Arhivirano iz originala 02. 09. 2012. g. Pristupljeno 21. 07. 2015. 
  3. ^ (jezik: engleski)„Eurasian Bullfinch”. Internet Bird Collection. Lynx Editions (HBW 15). 2010. str. 609. Pristupljeno 1. 7. 2012. 
  4. ^ (jezik: engleski) Birkhead, Timothy R.; Immler, Simone; Pellatt, E. Jayne; Freckleton, Robert (2006). „Unusual sperm morphology in the Eurasian Bullfinch (Pyrrhula pyrrhula) [HTML abstract]”. Auk. 123(2): 383—392. doi:10.1642/0004-8038(2006)123[383:USMITE]2.0.CO;2. 
  5. ^ Dyda J.; Symes N.; Lamacraft, D. (2009). Woodland management for birds: A guide to managing woodland for priority birds in Wales. The RSPB, Sandy and Forestry Commission Wales, Aberystwyth. ISBN 978-1-905601-15-8. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Dyda J.; Symes N.; Lamacraft, D. (2009). Woodland management for birds: A guide to managing woodland for priority birds in Wales. The RSPB, Sandy and Forestry Commission Wales, Aberystwyth. ISBN 978-1-905601-15-8. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Zimovka na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Зимовка&oldid=27380530”