Implicitni i eksplicitni ateizam

Implicitni i eksplicitni ateizam su nazivi za podvrste ateizma koje je koristio publicista Džordž H. Smit.

Implicitni ateizam je definisan kao odsustvo teističkog verovanja bez njegovog svesnog odbacivanja, pa su tako svi koji nisu razmišljali o postojanju božanstava de facto ateisti. U ovu kategoriju spadaju i sve osobe koje nikad nisu došle u dodir s pojmom božanstva i osobe koje nisu u stanju razumeti pojam božanstva (deca, duševni bolesnici, neki oblici mentalne retardacije).

Eksplicitni ateizam se pak definiše kao odsustvo teističkog verovanja kroz njegovo svesno odbacivanje, u šta spadaju verovanja svih onih koji su razmišljali o postojanju božanstava i svesno odlučili da ona ne postoje. Smit pod eksplicitnim ateizmom podrazumeva i antiteizam.

Implicitni ateizam

Smit definiše „implicitni ateizam“ kao „nedostatak teističkog verovanja bez svesnog odbacivanja“. „Nedostatak teističkog verovanja“ obuhvata sve forme neverovanja u božanstva. Ovo bi obuhvatilo odrasle osobe koje nikad nisu čule za koncept božanstava ili osobe koje nisu detaljnije proširili svoje shvatanje teme. Ovo bi obuhvatilo i agnostike koji kažu da ne veruju u bilo kakva božanstva (čak i ako navode da nisu ateisti). Obuhvaćaju se i deca, mada se, zavisno od autora, mogu obuhvatiti i novorođenčad. Baron Holbah je već 1772. rekao da su „Sve bebe rođene kao ateisti. Nemaju (pred)znaje o Bogu.“ Smit ne govori o novorođenčadima, mada navodi da bi ovaj pojam obuhvatio neku decu koja nemaju znanja o božanstvima:

„Čovek koji nije upućen u religiju je ateista jer ne veruje u Boga. Ova kategorija bi uključivala decu koja imaju mentalni kapacitet da razumeju sve probleme, ali su i dalje nesvesna tih problema. Činjenica da ovakvo dete ne veruje u Boga ga čini ateistom.“

Ernest Nagel protivreči Smitovoj definiciji ateizma kao „nedostatka teizma“, te govori da eksplicitni ateizam ima pravo da nosi oznaku ateizma:

Pod pojmom „ateizam“ ću podrazumevati kritiku i odbacivanje većih tvrdnji svih varijacija teizma... ateizam se ne treba odnositi na sam čin neverovanja... Stoga, dete koje nije nikada čulo religijska uputstva o Bogu ili božanstvima, nije ateista jer ne odbacuje bilo koje teističke tvrdnje. Isto tako važi i za odraslog čoveka, koji se povukao sa već postojeće očeve vere ili jednostavno prikazuje ravnodušnost prema temi, takođe nije ateista jer ne pokušava kritikovati teizam niti iznositi bilo kakva vlastita mišljenja.

Eksplicitni ateizam

Smit govori da su pojedine motivacije za eksplicitni ateizam racionalne, dok druge nisu. Navodi sledeće za racionalne:

Najčešća varijacija ateizma je eksplicitni ateizam filozofske prirode. Ovaj pogled smatra da je vera u boga iracionalna i da je treba odbaciti. Pošto se ova vrsta ateizma zasniva na kritici teističkih verovanja, njen najbolji opis bi bio kritični ateizam.

Za Smita je eksplicitni ateizam podeljen u 3 grupe:

1. Stav koga je najlakše opisati kao „Ne verujem u postojanje boga ili natprirodnog bića“;
2. Stav koga je najlakše opisati kao „Bog ne postoji“ ili „postojanje boga je nemoguće“;
3. Stav koji „odbija raspravljati o postojanju boga“ jer je „sam koncept boga neinteligentan“.

Iako Nagel odbija opisati ono što Smit opisuje kao „implicitan ateizam“ kao vrstu ateizma, oba autora se slažu oko klasifikacije 3 vrste eksplicitnog ateizma, s napomenom da Nagel ne koristi termin „eksplicitan“.

Литература

• Smith, George H. (1979). Atheism: The Case Against God. Buffalo (New York): Prometheus. стр. 13—18. ISBN 978-0-87975-124-1. Arhivirano iz originala 31. 8. 2000. g. Pristupljeno 28. 4. 2013. 
• d'Holbach, P. H. T. (1772). Good Sense. Pristupljeno 15. 7. 2015. 
• Smith, George H. (1979). Atheism: The Case Against God. Buffalo, New York: Prometheus. str. 13—18. ISBN 978-0-87975-124-1. Arhivirano iz originala 31. 8. 2000. g. Pristupljeno 28. 4. 2013.