Секуларни хуманизам

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
"Срећно људско биће", међународни симбол секуларног хуманизма

Секуларни хуманизам је животна филозофија која истиче разум, етику, правду, филозофски натурализам, при чему критикује религијске догме, натприродно, псеудонауку и сујеверје/предрасуде као темеље морала и доношења одлука.[1][2][3][4][5][6][7][8] Заступа да су људска бића способна да буду етична и морална без религије и божанства, те афирмише способност и одговорност људских бића да воде смислене и етичне животе. Само делимично се разликује од ренесансног хуманизма.

Израз "секуларни хуманизам" се почео користити у 20. веку како би се разликовао од религијског хуманизма. Заснива се на просветитељском принципу слободе појединца, који указује на еманципацију појединца од традиционалних контрола од стране породице, религије и државе, све више оснажујући свакога од нас да уреди услове свог живота. Као што и сам назив сугерише, секуларни хуманисти се залажу за секуларизам, односно одвојеност религија и религијских заједница од јавног живота, простора и институција. Неки секуларни хуманисти, пак, одбацују тај назив те уместо тога користе израз Хуманизам са великим Х.

Ова филозофија је информисана од стране науке, инспирисана уметношћу и мотивисана саосећањем. Потврђујући достојанство сваког људског бића, подржава максимизацију индивидуалне слободе и могућност њене сагласности са друштвеном и планетарном одговорношћу. Не претпоставља да су људи урођено зли или урођено добри, нити представља људе као супериорне у односу на природу. Уместо тога, хуманистичка животна филозофија наглашава одговорност човечанства и етичке последице људских одлука.

Овај поглед на свет је близак слободоумности, атеизму, агностицизму, скептицизму, рационализму и нерелигиозности. Сматра се да своје филозофске корене вуче из пресократовске грчке филозофије и просветитељства.

Секуларни хуманизам је свеобухватна животна филозофија која укључује:

Натуралистичка филозофија[уреди | уреди извор]

Секуларни хуманизам је заснован на натуралистичкој филозофији. Сматра да је природа (свет свакодневног физичког искуства) и њени закони и силе једино и све што постоји, и да је поуздано знање најбоље добити када истражујемо природу и њене законе и силе, користећи научну методу. Натурализам тврди да натприродни ентитети попут божанства и духова не постоје и упозорава на то да је знање стечено без усмеравања на природни свет и без непристрасног посматрања од стране више посматрача и истраживача непоуздано. Сматра да природни закони и силе одређују структуру и понашање универзума, те да промене у свакој фази универзума су производ ових закона и сила.

Научно тумачење универзума[уреди | уреди извор]

Секуларни хуманизам тумачи универзум ослањајући се на методе које користи наука. Секуларни хуманисти себе виде као нестворена бића која су настала кроз еволуцију, те која поседују јединствене атрибуте самосвести и моралне агенције.

Последични етички систем[уреди | уреди извор]

Секуларни хуманисти сматрају да је етика последична, те да се процењује на основу резултата. Ово је у супротности са такозваном командном етиком, у којој се исправно и погрешно унапред дефинише и приписују божанском ауторитету. Секуларни хуманисти теже да развију и побољшају своје етичке принципе испитивањем резултата које остварују у реалним животима.

Принципи секуларног хуманизма[уреди | уреди извор]

«Срећно људско биће»

Већина секуларних хуманиста свој поглед на свет тумачи кроз следеће принципе:

  • Потреба да се тестирају веровања – Уверење да догме, идеологије и традиције, биле оне религијске, политичке или друштвене, морају бити испитане и тестиране од стране сваког појединца, а не једноставно прихваћене на основу вере.
  • Разум, докази, научни метод – Приврженост коришћењу критичког размишљања, чињеничним доказима и научним методама истраживања уместо вере и мистицизма, када је у питању тражење решења за људске проблеме и одговора на важна људска питања.
  • Испуњавање, раст, креативност – Примарна брига мора бити испуњавање потреба, раст и креативност како појединца тако и човечанства уопште.
  • Трагање за истином – Стално трагање за објективном истином, уз схватање да свако ново знање и искуство мења нашу несавршену перцепцију света.
  • Овај живот – Брига за овај живот и настојање да га се учини смисленим кроз боље схватање самих себе, своје историје, интелектуалних и уметничких достигнућа, као и ставова која се разликују од наших.
  • Етика – Потрага за одржавим индивидуалним, друштвеним и политичким начелима етичког понашања, просуђиваних на основу њихове могућности да побољшају људско благостање и појединачну одговорност.
  • Изградња бољег света – Уверење да се уз помоћ разума, отворене размене идеја, добре воље и толеранције може постићи напредак у стварању бољег света за нас и нашу децу.

Секуларни хуманизам у свету[уреди | уреди извор]

Међународна хуманистичка и етичка заједница (IHEU) је светска унија више од сто хуманистичких, рационалистичких и нерелигиозних организација у више од 40 земаља. "Срећан човек" се сматра универзално препознатим симболом за оне који себе називају хуманистима. Хуманистичка удружења грађана се налазе у свим деловима света. Процењује се да је постоји од четири до пет милиона људи широм света који себе сматрају хуманистима.[9][10][11]

"Хуманизам је демократски и етички животни став који потврђује да људска бића имају право и одговорност да дају смисао и облик њиховим властитим животима. Залаже се за изградњу хуманијег друштва кроз етику засновану на људским и другим природним вредностима у духу разума и слободног истраживања кроз људске способности. Није теистички, и не прихвата натприродне погледе на стварност."[12]

  • Међународна хуманистичка и етичка заједница

Види такође[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Edwords, Fred (1989). "What Is Humanism?". American Humanist Association. Secular Humanism is an outgrowth of eighteenth century enlightenment rationalism and nineteenth century freethought... A decidedly anti-theistic version of secular humanism, however, is developed by Adolf Grünbaum, 'In Defense of Secular Humanism' (1995), in his Collected Works (edited by Thomas Kupka), vol. I, New York: Oxford University Press 2013, ch. 6 (pp. 115–48)
  2. ^ Compact Oxford English dictionary. Oxford University Press.2007.. humanism n. 1 a rationalistic system of thought attaching prime importance to human rather than divine or supernatural matters.
  3. ^ "Definitions of humanism (subsection)". Institute for Humanist Studies.
  4. ^ See Mouat, Kit (1972) An Introduction to Secular Humanism. Haywards Heath: Charles Clarke Ltd. Also, The Freethinker began to use the phrase "secular humanist monthly" on its front page masthead.
  5. ^ Holyoake, G. J. (1896). The Origin and Nature of Secularism. London: Watts & Co., p. 50.
  6. ^ Howard B. Radest. 1969. Toward Common Ground: The Story of the Ethical Societies in the United States. New York: Fredrick Unger Publishing Co.
  7. ^ Walter, Nicolas (1997). Humanism: what's in the word? London: RPA/BHA/Secular Society Ltd, p. 43.
  8. ^ Wilson, Edwin H. (1995). The Genesis of a Humanist Manifesto. Amherst, NY
  9. ^ Norman, Richard (2004). On Humanism. New York: Routledge. ISBN 9780415305228.
  10. ^ Esptein, Greg M. (2010). Good Without God: What a Billion Nonreligious People Do Believe. New York: HarperCollins. ISBN 978-0-06-167011-4.
  11. ^ Jones, Dwight (2009). Essays in the Philosophy of Humanism.
  12. ^ "IHEU's Bylaws". International Humanist and Ethical Union.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Секуларни_хуманизам&oldid=23157056”