Секуларни хуманизам
Из Википедије, слободне енциклопедије
Секуларни хуманизам је светоназор који истиче разум, етику, друштвену правду и филозофски натурализам, при чему оштро критикује верске догме, натприродно, псеудонауку и сујеверје/предрасуде као темељ морала и доношења одлука. Један од главних ставова је тај да су људи способни да буду етички и морални без религије и богова. Само делимично се разликује од ренесансног хуманизма.[1][2][3]
Референце[уреди]
- ↑ Edwords, Fred (1989). „What Is Humanism?”. American Humanist Association. Приступљено 19. 8. 2009. »Secular Humanism is an outgrowth of eighteenth century enlightenment rationalism and nineteenth century freethought... Secular and Religious Humanists both share the same worldview and the same basic principles... From the standpoint of philosophy alone, there is no difference between the two. It is only in the definition of religion and in the practice of the philosophy that Religious and Secular Humanists effectively disagree.«
- ↑ Compact Oxford English dictionary. Oxford University Press. 2007. »humanism n. 1 a rationalistic system of thought attaching prime importance to human rather than divine or supernatural matters.«
- ↑ „Definitions of humanism (subsection)”. Institute for Humanist Studies. Приступљено 16. 1. 2007.
