Вечни заборав

С Википедије, слободне енциклопедије

Аргумент вечног заборава или једноставно вечни заборав (енгл. oblivion, преко старофрац. и лат. oblīviō) веровање је да сопство престаје постојати након смрти насупрот веровању да постоји загробни живот као што су реинкарнација, рај, чистилиште, пакао или било које друго стање егзистенције или свести након смрти.

Неуропсихологија[уреди | уреди извор]

Према неуропсихологији, ум или психа, једнако као и свест и личност, производ су функционалног дела мозга.[1] Током мождане смрти, све мождане смрти се трајно прекидају. Импликација је да ум не успева преживети мождану смрт и престаје постојати.[2][3] Поричући егзистенцију некакве духовне или нематеријалне компоненте (попут душе) која преживљава смрт, неки људи верују да је загробни живот или свест након смрти научно или филозофски немогућ. Припадници религија сматрају супротно и верују у вечни живот.

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Rosenberger, Peter B. MD; Adams, Heather R. PhD. Big Brain/Smart Brain.
  2. ^ Piccinini, Gualtiero; Bahar, Sonya. "No Mental Life after Brain Death: The Argument from the Neural Localization of Mental Functions[мртва веза]" (2011). University of Missouri - St. Louis.
  3. ^ Bernat JL (8. 4. 2006). „Chronic disorders of consciousness”. Lancet. 367 (9517): 1181—1192. PMID 16616561. doi:10.1016/S0140-6736(06)68508-5. 

Литература[уреди | уреди извор]